Istorija zapadnih ultimatuma Srbiji: Od julske krize do Rambujea

1
57

Nedavna posete grupe zapadnih diplomata, „petorke“ koja je u Beograd donela predlog sporazuma sa tzv. Kosovom, samo je poslednji u dugom nizu pritisaka i ultimatuma koji su sa Zapada dolazili u Srbiju u proteklih vek i po.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici „petorke“ TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Nedavna poseta predstavnika država članica EU i SAD – tzv. petorka – i njihov sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem doneli su nove pritiske na Srbiju. Od nje se sada očekuje da prihvati sporazum, zasnovan na „francusko-nemačkom planu“ najavljenom pre nekoliko meseci, a kojim se od Srbije traži da se, između ostalog, „ne protivi članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.

„Oni za pokrajinu Kosovo u najmanju ruku traže stolicu u UN“, izjavio je nakon posete „petorke“ ministar odbrane Miloš Vučević, i dodao da se Srbiji preti „negativnim političkim i ekonomskim konsekvencama“ ako ne bude kooperativna.

To ne bi bio prvu put da se Srbija nalazi pred teškim izborima. Moglo bi se reći i da su čitav 20. vek u srpskoj istoriji obeležili ultimatumi: od julskog iz 1914. godine, kada je Austrougarska Beogradu nakon ubistva prestolonaslednika Franca Ferdinanda zapretila vojnom intervencijom, do Rambujea 1999. godine, koji se okončao NATO agresijom na SRJ.

Julska kriza i ultimatum Austrougarske 1914.

Da se Srbija kroz istoriju suočavala sa velikim brojem ultimatuma saglasan je i istoričar Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.

„Srbija se suočavala sa više ultimatuma nekadašnjih i sadašnjih velikih sila, u prvom redu evropskih, a to je počelo još 1909. godine, kada je pod pritiskom morala da prihvati austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine“, kaže Bjelajac za RT Balkan.

Nekoliko godina kasnije, po okončanju Prvog balkanskog rata, velike sile su se usprotivile težnji Srbije da izađe na Jadransko more preko luke Drač, u današnjoj Albaniji. Srbija je u zamenu za albansko primorje dobila prostor današnje Severne Makedonije, što je dovelo do sukoba sa Bugarskom i direktno uticalo na izbijanje Drugog balkanskog rata.

Najpoznatiji ultimatum je svakako onaj iz jula 1914. godine, kada je, nakon ubistva njenog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, Austrougarska Srbiji, koju je smatrala odgovornom za taj atentat, uručila spisak zahteva. Srpska vlada je, u skladu sa preporukama velikih sila, prihvatila skoro sve zahteve, osim jednog kojim je od Srbije traženo da dopusti austrougarskim istražiteljima da sprovode istragu na njenoj teritoriji.

Mnogi istoričari, među kojima je i Bjelajac, smatraju da je taj ultimatum i napisan tako da bude odbijen.

Da Vas podsetimo:  Evropski sudovi nastavljaju da odbacuju optužnice za predmete koji se zasnivaju na „SKY“ komunikaciji!

„Austrougarski ultimatum imao je i drugo rešenje, u slučaju da ga Srbija prihvati. Njima je vojna intervencija u tom trenutku bila neophodna kako bi potvrdili svoj kredibilitet, kako prema spolja tako i prema unutra“, smatra Bjelajac.

Atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda www.globallookpress.com

Ipak, Centralne sile nisu jedine koje su Srbiji u tom periodu slale ultimatume.

Nedugo nakon izbijanja Prvog svetskog rata, sile Antante su od nje zatražile da Bugarskoj ustupi teritorije u Makedoniji, kako bi se ta zemlja privolela da pristupi njihovom savezu.

Taj „ultimatum“ je na kraju propao, pošto se Bugarska ipak priklonila Austrougarskoj i Nemačkoj i učestvovala u njihovoj invaziji na Srbiju 1915. godine.

Kraljevina Jugoslavija i nacisti – od Trojnog pakta do 27. marta

Nakon što je nacistička Nemačka 1939. godine započela Drugi svetski rat, Kraljevina Jugoslavija se našla u izuzetno teškom položaju. Pritisnuta od strane sila Osovine, jugoslovenska vlada predvođena regentom Pavlom i premijerom Dragišom Cvetkovićem potpisala je 25. marta 1941. godine sporazum o pristupanju Trojnom paktu u bečkom dvorcu Belvedere.

Princ Pavle i Aflof Hitler www.globallookpress.com

Ta odluka jugoslovenskih vlasti naišla je osudu u domaćom javnosti, kako u uticajnim institucijama poput SPC i vojske, tako i u samom narodu. Dva dana nakon potpisivanja sporazuma, deo vojske je izvršio državni udar, smenio jugoslovensku vladu i raskinuo sporazum, dok je tu odluku na ulicama Beograda podržalo više stotina hiljada ljudi.

„Diplomatiju uvek vodi uzak krug pregovarača, i o njoj se po običaju malo zna. Ali ona se ne može voditi u potpunosti bez znanja javnosti i protiv javnog mnjenja“, ukazuje istoričar Miloš Ković. „Dvadeset sedmi mart je pokazatelj šta se može dogoditi kada se ide protiv javnog mnjenja.“

Vlasti su tom prilikom izabrale put koji im se u tom trenutku činio „jeftinijim“, ali su naišli na snažan otpor naroda i crkve, pre svega patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja Velimirovića, podseća Ković.

Da Vas podsetimo:  Nada ima petoro dece i živi kao podstanar: Otišla je da pita za stan, pa dobila odgovor da decu pošalje u hraniteljsku porodicu!

Iako je danas poznato da je Britanija učestvovala u puču preko sebi bliskih ljudi u jugoslovenskoj vojsci, oni nisu mogli da izvedu stotine hiljada ljudi na ulice Beograda, navodi on.

Postavlja se pitanje šta bi se desilo da do puča nije došlo, te da je Jugoslavija (p)ostala članica Trojnog pakta. Kako navodi Mile Bjelajac, jugoslovenske vlasti su od Italijana saznale da Nemačka nema nameru da poštuje sporazum, što Hitleru svakako ne bi bio prvi put, pošto je on prekršio više takvih sporazuma, uključujući i onaj koji su Molotov i Ribentrop postigli u avgustu 1939. godine.

„Hitlerov poredak je bio antiruski, antijevrejski, antipoljski i antislovenski, u njemu svakako nije bilo mesta za Srbe“, ukazuje Miloš Ković. On navodi i da je puč u Beogradu usporio naciste i njihovu planiranu invaziju na Sovjetski Savez, koji je tako kupio dragoceno vreme.

Na neki način to se desilo i sa savremenom Rusijom, koja je „tokom pobune Srba protiv novog svetskog poretka devedesetih na vreme uvidela njegov pravi karakter“, smatra Ković.

Devedesete – rušenje Jugoslavije i Rambuje

Jugoslavija se sa novim zapadnim ultimatumima suočila početkom devedesetih godina, kada je, nakon izbijanja sukoba u Hrvatskoj i Sloveniji 1991. godine, međunarodna zajednica izjednačila sve strane, zahtevala „mirno rešavanje sukoba“ i sprečila jugoslovenske snage da reaguju na adekvatan način, kaže Bjelajac.

Pritisci su se nastavili i kasnije, pogotovo nakon izbijanja krize na Kosovu i Metohiji 1998. godine. Oni su kulminirali u februaru 1999. godine u zamku Rambuje, nedaleko od Pariza, kada je Srbiji isporučen još jedan ultimatum koji je bio „napisan da bude odbijen“. Od Srbije se očekivalo da de fakto odustane od svog suvereniteta na prostoru Kosova i Metohije, a ukoliko to bude odbila, čekale su je NATO bombe. I sami znamo kako su se ti „pregovori“ završili.

Kako je to rekla tadašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt, reč nije bila čak ni o sporazumu „uzmi li ostavi“, već „uzmi ili budi bombardovan“. Sličnog mišljenja je i njen verovatno najpoznatiji prethodnik na toj funkciji, Henri Kisindžer, koji je sporazum iz Rambujea nazvao „provokacijom i izgovorom za početak bombardovanja“ koji je bio napisan tako da nijedna suverena država ne bi mogla da ga prihvati.

Da Vas podsetimo:  Poljoprivrеdnici nа bаrikаdаmа: Bеsni zbog cеnе pšеnicе
Američki predsednik Bil Klinton u Ujedinjenim nacijama, iza njega sede državna sekretarka Medlin Olbrajt i diplomata Ričard Holbruk Chris Hondros / Getty

Da je „sporazum“ iz Rambujea bio neprihvatljiv slažu se i sagovornici RT Balkan, a Mile Bjelajac ga poredi sa austrougarskim ultimatumom, pošto je NATO-u tad, kao i Beču 1914. godine, rat bio potreban za podizanje poljuljanog kredibiliteta.

Sa pritiscima i ucenama Zapad nije prestao ni u novom milenijumu, kada se od Srbije prvo očekivalo da međunarodnom tribunalu u Hagu isporuči političare i oficire optužene za ratne zločine, da bi nakon 2008. godine glavni zahtev postao priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Kada je delovalo da pritisci ne mogu biti jači, Zapad je prošle godine počeo da insistira i na tome da bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji.

„Svaka spremnost srpskih elita da prihvate ultimatume dovodila je do novih ultimatuma“, ukazuje Miloš Ković. On navodi i da se ultimatumi nalaze u srži zapadnog ekspanzionizma, što je i Rusija osetila na svojoj koži devedesetih godina. Koliko god da su Mihail Gorbačov i Boris Jeljcin bili spremni na kompromise, a to je svakako bio slučaj, njih su uvek čekali novi zahtevi.

„Ako odbijete ultimatum, cena je visoka, što smo videli i 1914. i 1999. godine. Ali ako ga prihvatite, cena će biti još gora“, zaključuje Ković.

Piše: Aleksa Paunović

1 KOMENTAR

  1. Poslije svih iskustava u zadnjih 100 i više godina, koje su sigurno znali predsednici Drzave Srbije, neshvatljivo je njihovo ponašanje u odnosu na ucjene i pritiske. Rezultate tih pritisaka, kroz duzi period, znaju i oni koji vrše pritisak na Srbiju. Šta tu ima novog, koji potezi su učinjeni, od strane zapada,pa da ovaj put, ucjene daju zeljene rezultate. Tvrdim, da je velika novost, u tome, što su petooktobarskim pučem, “ korak po korak “ , uspijeli da instaliraju VELEIZDAJNIKE , KUKAVICE, LABILNE LIČNOSTI, PSIHOPATE…….. koji će učiniti ono što čak ni prosječan Srbin nikada ne bi učinio.
    Prihvatiti njihove zahtjeve !! Podrška tim i takvim, unutar zemlje, organizira se i kupuje preko tzv.
    Nevladinih organizacija , AUTOŠOVINISTA , DRUGOSRBIJANACA, LAZNE OPOZICIJE, VLADAJUĆE STRANKE kojoj su dozvoljeni baš svi “ manifetluci “ ………………… Veoma se bojim tog, Vučkovog, zadnjeg potpisa, jer će on biti prihvaćen i uvazen apsolutno, bez obzira šta se poslije dogadjalo u drzavi Srbiji, i kako bi taj “ potpis “ bio prihvaćen ili odbačen od strane NARODA !! Nadu uliva sama kukavičluk samog Vučića, koji je svjestan da poslije tog potpisa, on zapadu više nije potreban ! I upravo je ta činjenica omogućula Vučku da i nas i zapad maltretira već deset godina. Opstanak na vlasti, za njega je jedini cilj , a najveću podršku ima od zapada, koji opet smatra, da veću kukavicu i Hulju, teško da mogu “ ustoličiti „, i da sa njim najlakše mogu ostvariti svoje prljave ciljeve !

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime