Stranim kompanijama se preporučuje da, umesto što se reklamiraju na medijima koji „šire dezinformacije“, to čine samo na onim koji su „kredibilni i nezavisni“ – ali samo po ocenama nevladinih organizacija
U najnovijem izveštaju koji su objavile nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Balkanska inicijativa za slobodne medije (BFMI), strana preduzeća u koja posluju u Srbiji se pozivaju na prekid reklamiranja i finansiranja medija koji „šire dezinformacije o Ruskoj invaziji na Ukrajinu“.
Kako se navodi u izveštaju – koji pored Srbije pokriva i Bugarsku – veliki svetski brendovi i marketinške agencije troše stotine miliona dolara na reklame na medijima koji „stvaraju rizik od jačanja ruskog uticaja i doprinose pogoršanju medijskog okruženja u politički osetljivom regionu“.
BFMI i CRTA navode da se poznati brendovi reklamiraju na medijima koji šire „dezinformacije“ o temama kao što su situacija u Ukrajini i napadi na građansko društvo i „slobodne medije“, kao i da promovišu „malignu provladinu propagandu i narative koji potkopavaju demokratske vrednosti“.
Autori dodaju i da je taj problem „posebno uočljiv u Srbiji“, gde se u prvi plan stavljaju televizije „Pink“ i „Hepi“. Reč je o medijima koji „propagiraju neosnovanu tvrdnju da je Rusija bila prisiljena da sprovode specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i porede NATO sa apokaliptičnom grupom antiruskih krstaša“, navode oni.
U izveštaju se podseća da Srbija, za razliku od većine Evropskih zemalja, nije uvela sankcije Rusiji, a navodi se i da su „dezinformacije iz Kremlja“ sveprisutne u lokalnom medijskom ekosistemu“.
Dodaje se i da „većina srpskih medija Rusiju predstavlja u pozitivnom svetlu, a ta poruka je ojačana od strane medija kao što su Sputnjik i RT, koji u Srbiji rade iako su zabranjeni u većem delu Evrope“.
Izveštaj objašnjava da mediji u Srbiji posluju u „visoko kontrolisanom tržištu“, a kao jedini izuzetak navode „Danas“ i „Novu“ – za koje podsećaju da se nalaze u vlasništvu holandske kompanije „Junajted medija“.
Izveštaj analizira pet televizija sa nacionalnom frekvencijom – RTS, „Pink“, „Hepi“, „Prvu“ i B92 – kao i dnevne listove „Blic“, „Politika“, „Večernje novosti“, „Alo“, „Srpski telegraf“, „Politiku“, „Danas“, „Kurir“, „Novu“ i „Objektiv“.
U izveštaju se navodi da je novac od reklama glavni izvor finansiranja medija, tako da se pozivom na svojevrsni „bojkot“ tih medija od strane velikih preduzeća u isti mah poziva i na ukidanje njihovog glavnog izvora prihoda – dakle, reč je o (indirektnoj) cenzuri.
Oni navode da je, prema podacima firme „Nilsen“, u Srbiji tokom 2022. na reklamiranje u tim medijima potrošeno 1,02 milijarde evra, od čega je čak 989 miliona plaćeno televizijama, dok su štampani mediji prihodovali tek 31 milion evra.
Zašto je prozapadna javnost nezadovoljna medijskim zakonima: Interes naroda ili profit vlasnika?
Naš izbor
Zašto je prozapadna javnost nezadovoljna medijskim zakonima: Interes naroda ili profit vlasnika?
Približno dve trećine tog novca (653 miliona) platile su strane firme, dok su domaće firme potrošile ostatak (367 miliona).
Među stranim kompanijama koje najviše troše na oglašavanje u Srbiji nalaze se „Lidl“, „Delez grup“, „Prokter and Gembl“, „Koka kola“ i A1, a najvećih deset kompanija pokrivaju oko 30 odsto ukupnih izdataka na reklame. Navodi se i da su u prvih šest meseci ove godine brojke slične.
U izveštaju se tim kompanijama savetuje da „primenjuju etičke i transparentne prakse reklamiranja“, kao i da umesto medija na kojima se do sada oglašavaju pronađu neke koji su „kredibilni i nezavisni“ – bacajući u vodu osnovne postulate slobodnog tržišta, koje je prozapadnim nevladinim organizacijama inače drago.
Ako im u tome bude bila potrebna pomoć, izveštaj preporučuje „civilni sektor i organizacije za slobodu medija“ kao posrednike!
Stiče se utisak da kompanije koje se oglašavaju na srpskim medijima ne haju previše za „zabrinutost“ nevladinih organizacija – što se priznaje i u samom izveštaju, koji navodi da su portparoli kojima su se obratili redom odgovarali da je njihov glavni cilj upoznavanja potrošača sa njihovim proizvodima, te da se mesta oglašavanja određuju uz pomoć tržišnih parametara.
Ko su autori izveštaja?
Kako navode na svom sajtu, CRTA je „nezavisna, nestranačka organizacija civilnog društva posvećena razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma“. Postoji od 2002, a sadašnje ime nosi od 2009. godine.
Ta organizacija ima bogatu listu partnera, koji uključuju vlade i ambasade Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Švedske, Švajcarske, Luksemburga, Kanade i Češke. Među njima se nalaze i Fond braće Rokfeler, Fondacija Fridrih Nojman, američki Nacionalni fond za demokratiju, USAID i Evropska unija.
BFMI sebe opisuje kao „nezavisnog nadzornika medijskog okruženja i netačnosti, pristrasnosti i cenzure širom ‘novih demokratija’ na ‘starom kontinentu'“.
Zanimljivo je da je jedan član međunarodnog savetodavnog tela BFMI i Piter Horoks, nekadašnji novinar Bi-Bi-Sija koji je krajem 2019. godine imenovan za člana uredničkog kolegijuma N1.
Dok se ta televizija u samom izveštaju nigde ne pominje, s obzirom da se o ostalim medijima u vlasništvu grupe „Junajted medija“ govori u pozitivnom svetlu možemo pretpostaviti da se na nju aludira kada se govori o „kredibilnim i nezavisnim medijima“.
