Beogradsko Javno preduzeće „Gradsko stambeno“ platilo je 24 miliona dinara nabavku i lepljenje 2.650 dečijih plastičnih slagalica koje su po uslovima konkursa morale da budu otporne i na UV zrake, iako će uglavnom stajati u mrklom mraku, a za njihovu izradu i lepljenje zahtevano je da ponuđač ima zaposlena najmanje tri mašinska i jednog elektrotehničkog inženjera, saznaje Pištaljka.
Kao jedini ponuđači posao pravljenja i lepljenja plastičnih slagalica od kojih svaka košta nešto više od 9.000 dinara dobile su dve firme – građevinska „DN&T investing grup“ i „David Pajić Daka“, koja se bavi proizvodnjom, montažom i servisiranjem liftova.
„Gradsko stambeno“ nabavku je sprovelo u oktobru 2019. godine i tom prilikom kupljeno je 2.650 slagalica od klirita, kvadratnog oblika dimenzija 30 puta 30 centimetara. Površina slagalice podeljena je na osam pokretnih delova, a cilj je da se njihovim pomeranjem formira slika na kojoj se nalaze nacrtani likovi uz logo „Gradskog stambenog“ sa tekstom „Lift nije igračka“. Slagalice su lepljene dvostrano lepljivom trakom u liftovima zgrada koje su u sistemu održavanja „Gradskog stambenog“.
Osim zabavne funkcije, nismo uspeli da uočimo neku drugu svrhu ovih slagalica, koje su u nekim liftovima već oštećene, a delovi su im inače teško pokretljivi.
Pištaljka je istraživala cenu ovakvih slagalica na tržištu. Tim povodom firmama koje prave proizvode od klirita poslali smo zahtev za izradu slagalice istih specifikacija kao iz ove javne nabavke. Tako smo saznali da je prosečna cena ovog proizvoda 1.600 dinara po komadu, što je oko šest puta manje od cene koju je platilo „Gradsko stambeno“.
Nakon pitanja koje je Pištaljka poslala „Gradskom stambenom“ u vezi sa ovom javnom nabavkom pozvala nas je predstavnica PR agencije koju je angažovalo ovo preduzeće. U telefonskom razgovoru sa njom rečeno nam je da u „24 miliona dinara spada i dizajn, raznošenje i montaža proizvoda“. Dizajn je urađen prema slici koju je u konkursnoj dokumentaciji postavilo „Gradsko stambeno“.
Iz PR agencije nam je, takođe, objašnjeno i da je zahtev „Gradskog stambenog“ da firma koja će napraviti i zalepiti slagalice ima najmanje tri mašinska i jednog elektrotehničkog inženjera „bio neophodan jer „Gradsko stambeno“ u liftove ne može da pusti bilo koga da uđe“. Kada smo predstavnicu PR agencije suočili sa činjenicom da građani svakodnevno koriste liftove, pa čak i oni koji nisu inženjeri, odgovorila nam je da ćemo dobiti zvanične odgovore putem mejla. Te odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta jer, kako nam je rečeno, nije stiglo odobrenje direktora.
Osim četvorice inženjera za lepljenje slagalica u liftove, na tenderu je traženo da ponuđač ima i najmanje jedan CNC laser za sečenje pločastih materijala, ali i da je ponuđač u periodu od 2016. do 2018. ostvario prihod ne manji od 40 miliona dinara, kao i da slagalica bude otporna na UV zrake. Odgovor na pitanje zašto je ovo neophodno kada igračka nije izložena suncu jer se nalazi u liftu, takođe nismo dobili.
Pored ovoga, zahtevano je i najmanje 20 vodećih servisera sa minimalno pet godina radnog iskustva i najmanje 20 pomoćnih servisera.
Kada smo pozvali broj telefona sa zvaničnog sajta firme ,,DN&T investing grup“ sa pitanjem da li su oni proizvođači ili samo nabavljači u ovoj javnoj nabavci upućeni smo na njihovog tehničkog direktora Voina Šaljića. Od njega smo prvobitno dobili informaciju da oni nisu proizveli ove slagalice, nakon čega nas je ponovo pozvao i rekao da ipak jesu oni proizvođači.
Prema podacima sa portala javnih nabavki ova firma je do sada dobila 30 javnih nabavki velike vrednosti od JP „Gradsko stambeno“.
„DN&T investing grup“ javnosti je od ranije poznata kao izvođač radova na rekonstrukciji srušene zgrade u Kalemegdanskom parku na čijem mestu je trebalo da nikne kafeterija, što je izazvalo negativne reakcije javnosti. Gradnja je ipak obustavljena intervencijom inspekcije.
Prema podacima iz Agencije za privredne registere, ova firma beleži značajan finansijski rast 2019. godine, kada su imali neto dobit skoro 34 miliona dinara, a godinu dana ranije ona je iznosila oko 18 miliona dinara.
Objašnjenje koja je bila uloga firme „David Pajić Daka“ kao izvršioca ove javne nabavke kao i odgovor na pitanje koliko je na tome zaradila nismo dobili, jer su te informacije, prema njihovim rečima, u domenu poslovne tajne.
Majka firme „David Pajić Daka“ je firma „Deka inženjering“, čiji je jedan od vlasnika Andrej Jovanović. „Deka inženjering“ investitor je stambeno-poslovnih kompleksa „Novi Dorćol“ i „A blok“ na Novom Beogradu.
Jovanović je od ranije poznat po dobrim odnosima sa nekadašnjim gradonačelnikom Beograda, a sadašnjim ministrom finansija Sinišom Malim, čija je bivša žena bila zaposlena u jednoj od firmi Jovanovića, o čemu je Pištaljka već pisala. Firma „Deka inženjering“ počela je izgradnju „A bloka“ u aprilu 2014. godine, kada je Mali postao gradonačelnik Beograda. Jovanović ga je u medijima hvalio jer je pružio podršku njegovom poslu dovođenja lanca hotela „Hilton“ u Srbiju.
Jovanović je, zajedno sa Bojanom Milovanovićem, bio prvi vlasnik kompanije „Marbo produkt“, koju su 2008. godine prodali američkom gigantu „Pepsi“ za 200 miliona evra.
U saradnji sa investicionim fondom „Mid Europa Partners“ kupuju kompanije „Imlek“, „Knjaz Miloš“ i „Bambi“. Andrej Jovanović postaje prvi čovek holding kompanije „Moji brendovi“, a „Bambi“ 2019. godine kupuje „Koka-Kola“ za 260 miliona evra.
Jovanović je učestvovao u osnivanju privatne opšte bolice „MediGroup“ , a jedan je od vlasnika Direktne banke.
Piše: Marija Marković
Izvor: Pištaljka
