Oslobađanje glavnog mosta u Kosovskoj Mitorvici za saobraćaj nedvosmisleno znači pomak ka povećanju nasilja nad Srbima, čega su baš svi svesni što se može videti i na prostoru oko samog mosta.
Iako u medijima srpski zvaničnici ovaj poguban potez pokušavaju da zaodenu u nekakva napredak, modernizaciju i nešto što „Kosovska Mitrovica zaslužuje“, svima je jasno da će protok saobraćaja pre svega dovesti do porasta nasilja nad Srbima. To je više nego očigledno.
U toku dana, kada su pokrenuti radovi na uklanjanju smešnih prepreka u vidu „Parka mira“, sav prostor oko mosta bio je krcat pripadnicima okupacionih snaga (Karabinjeri, EULEKS) ali i velikim brojem takozvanih kosovskih policajaca.
Na srpskoj strani mosta, na kojoj metalna ograda oko nekadašnjeg „Parka mira“ nije uklonjena, vlada prilična nervoza. Srbima je jasno da će povećani broj automobila i građana sa južne strane dovesti do njihovog progona, potiskivanja, da dolazi vreme pritisaka i nasilja na koje neće imati adekvatan odgovor. Pre svega jer svi oni koji su bili spremni da brane i organizovano branili ovaj prostor od nasrtaja šiptarskih nasilnikai zlikovaca, uklonjeni su i pod pretnjom i pritiscima na koje ne mogu da odgovore jer dolaze sa najviših mesta srpske vlasti godinama unazad, posebno od potpisivanja Briselskog sporazuma čiji je rezulat i oslobađanje mosta. Vlada Srbije, ponajpre predvođena naprednjacima, osim što je uklonila organizatore odbrane zapretila je i preti i svakome ko digne glas protiv njene politike uz primenu svih „zakonskih“ mera kako se nazivaju pritisci kojima su izloženi Srbi koji će biti napadani u vrlo skoroj budućnosti.
Da je to tako jasno je i Šiptarima. Neprestano dolaze sa južne strane kako bi fotografisali most ili se i sami fotografisali. Posebnu opuštenost pokazuju žene koje smostalno dolaze na severnu stranu, mlađe prelaze dublje u srpski deo kako bi široko fotografisale most a mnogo njih i prošeta severnim delom gradom. U šetnju su se upuštale i čitave porodice sa decom u kolicima koje su se namerno gurale kraj terasa kafića u kojima sede Srbi. Mlađi Šiptari prilaze ljudima tražeći upaljač ili ih pitajući nešto na šiptarskom a kada usledi odgovor na srpskom onda sa gnevom u pogledu prilaze spremni na nasilje. Za sada su još uvek suzdržani jer je sve prepuno policije i okupatora iako ni do sada nisu sprečili ni jedan zločin.
Svi ovi provokativni gestovi dokazuju da Srbi nisu činili nasilje nad Šiptarima, kao što ni jednom popreko nisu pogledali bilo koga ko je sa šiptarske strane došao na srpsku stranu grada, već je uvek obrnuto zbog čega i vlada tolika potreba da se zauzme srpski deo Kosovske Mitrovice koji je inače jedina urbana sredina mešovitog sastava stanovništva. Srbi ne pokazuju želju ali ni smelost da masovnije odlaze na južnu stranu i tamo borave u kafićima ili šetaju, isuviše je opasno. Pojedinačnih slučajeva koji „obavljaju poslove“, trguju ili se na neki način „druže“ (uvek je u pitanju ekonomski interes, legalan ili ne retko ilegalan).
Svesni su toga i svi oni koji su tobož zaduženi za bezbednost. Naoružani, grupisni, u stalnom pokretu i neprestanoj razmeni informacija, budno su posmatrali sve što je iole bilo sumnjivo. Policajci, ponekad sami ponekad na sugestiju okupatora, prilaze Šiptarima i razgovaraju sa njima. Ali se ne udaljuju isuviše od njih.
kmnovine.com
