Srbija može da odbije međunarodnu istragu o izborima, ali to neće moći otvoreno da uradi, jer u političkom smislu gledano, i prihvatanje i odbijanje može da ima snažne posledice.
Vlast može iza scene da pregovara sa Evropskom komisijom da do misije uopšte ne dođe ili pak da iskaže spremnost da saradnju obezbedi kroz ODIHR/OEBS mehanizme, odnosno kroz implementaciju preporuka koje će ODIHR/OEBS dati u finalnom izveštaju, kažu sagovornici Danasa.
Vlast izjavama odaje naznake da međunarodna misija za njih ne dolazi u obzir.
Premijerka u tehničkom mandatu Ana Branabić kaže da bi podnela ostavku kada bi neko od nje tražio međunarodnu istragu, a predsednik Aleksandar Vučić od prvog pominjaja strane misije poručuje da „Gonzalese i ostala čuda mogu da okače mačku o rep“, te da je Srbija spremna da prihvati preporuke izborne misije OEBS-a.
„Evropski parlament traži u svojoj rezoluciji ‘istragu uvaženih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija’. U narednom članu poziva Evropsku komisiju da pošalje ‘misiju stručnjaka’ po uzoru na misiju Rajnharda Pribea u Makedoniji 2015. godine. Ovo jasno upućuje na to da misiju treba da čine stručnjaci, ne političari, iz institucija kao što su Evropska komisija, OEBS i Savet Evrope“, kaže Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike.
Navodi da ocenu zasniva na prethodnom angažmanu EU u regionu i proceni onoga što je u ovom trenutku politički izvodljivo.
„Sam Pribe je bio direktor Evropske komisije za Zapadni Balkan, što je više birokratska nego politička funkcija. Oni su u Makedoniji radili samostalno, nisu pomagali nekoj domaćoj istrazi, tako da verujem da bi se to ponovilo i u Srbiji, posebno zato što vlast ne želi da pokrenu domaću istragu“, opisuje on.
Kako dodaje, jako bitno je naglasiti da takva vrsta istrage ne bi preuzela funkcije policije i pravosuđa u Srbiji.
„Ti stručnjaci ne bi išli po terenu i ispitivali gde su potencijalno bili prijavljeni fantomski glasači. Njihov rad bi se sastojao iz razgovora sa akterima u Srbiji – predstavnicima državnih institucija, političkih stranaka i civilnog društva – i pregledom materijala koji im ovi stave na raspolaganje. Taj materijal bi mogao, recimo, da uključuje Crtine podatke o migracijama glasača i pregled kretanja broja birača u Beogradu, koji bi mogli da im daju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Šta bi im se sve dalo je rezultat političkih pregovora“, navodi Ivković.
Ivković pretpostavlja da bi, kao kod Pribea, rezultat istrage bio izveštaj sa preporukama.
„U njemu se možda ne bi utvrdili pojedinačni slučajevi postojanja fantomskih glasača, ali bi izveštaj mogao da utvrdi da su navodi dovoljno ozbiljni a da se državne institucije nisu bavile njima. To bi bio korak napred u odnosu na trenutnu situaciju jer sada vlast poriče postojanje bilo kakvog problema, a ovaj izveštaj bio imao težinu jer bi iza njega stali međunarodni stručnjaci. Osim toga, izveštaj bi mogao da detaljnije opiše problematične oblasti koje bi onda usmerio dodatno istraživanje domaćih medija, opozicije i civilnog društva (jer državni organi ne žele da reaguju); moguće je da bi istraga ovog tipa ohrabrila ljude koji su potencijalno učestvovali ili bili svedoci nekim od izbornih neregularnosti da to podele, što bi bila dodatna vrednost“, ukazuje on.
Kada je reč o odbijanju misije, kaže da ne očekuje da će Srbija moći otvoreno da odbije inicijativu za slanje misije stručnjaka od strane Evropske komisije.
„To bi bilo zaista politički štetno po vlast i na spoljnom ali i na unutrašnjem planu (zašto odbijati ako su izbori čisti kao suza?). Ali, vlast može iza scene da pregovara sa Evropskom komisijom da do misije uopšte ne dođe, kao i da, ukoliko oni dođu, na suptilnije načine pokuša da sabotira njihov rad, tako što im, na primer, neće dati sve materijale koji su dostupni pod raznim izgovorima. Moj utisak je da Evropska komisija trenutno nije sama načisto da li će slati takvu misiju ili ne, i to je trenutno polje političke borbe vlasti i opozicije i njihovih međunarodnih partnera“, smatra Ivković.
Izvršni direktor Cesid Bojan Klačar ocenjuje da slanje misije nije izvesno.
„Srbija može da odbije istragu i faktički je to najavila premijerka Ana Brnabić, a indirektno i predsednik Aleksandar Vučić. Naravno, pitanje je da li će do takve istrage uopšte i doći jer bi ona morala da dobije podršku Evropske komisije koja nije izvesna. Meni se čini da ovo pitanje može da ostane da se podrobnije rešava posle evropskih izbora“, objašnjava on.
U političkom smislu gledano, navodi, i prihvatanje i odbijanje može da ima snažne posledice.
„Prihvatanje može da se percipira kao slabost, a odbijanje može da ugrozi evropski put. Sama istraga, ako se gleda duh rezolucije i debate koja je prethodila postavlja velika očekivanja. Ona polazi od pretpostavke da je izborni proces bio nefer i zadaje očekivanja da se utvrde činjenice, ne indicije. Ako se uzme u obzir da su ključne optužbe izborne migracije, to znači da saradnja državnih organa može da uključi i deljenje senzitivnih podataka“, ukazuje on.
Kako Klačar zaključuje, vlada je svesna da odbijanje može imati negativne posledice i zato će iskazati spremnost da saradnju obezbedi kroz ODIHR/OEBS mehanizme odnosno kroz implementaciju preporuka koje će ODIHR/OEBS dati u finalnom izveštaju.
