Jedan od „znakova raspoznavanja“ našeg političkog života je i slabo interesovanje „javnosti“ za optužbe na račun Predsednika, zbog ponašanja protivnog Ustavu. I da se nije zakleo na Ustavu da će štititi Ustav, zna se da mu je to jedan od zadataka… Možemo do mile volje pričati o Predsedniku, i u njemu tražiti objašnjenje. Ali to je objašnjenje njegovog ponašanja, ponašanje javnosti objašnjava javnost! U koju spada i poznata i organizovana opozicija, ne samo magloviti i neorganizovani građani.
Izgleda da je i za javnost, a ne samo Predsednika, Ustav mreža u koju se hvataju sitne ribe. Krupne, mrežu kidaju i plivaju dalje! Ili što i ulična svetiljka: treznom osvetljava put, pijanom oslonac na njen stub… Njegovo poštovanje, kao i zakona i institucija, zahteva se i kuka na nepoštovanje, kad se od njega očekuje neka vajda. U protivnom se sledi Drug Tito posle oslobođenja, normalno bez pominjanja. Ne treba se držati zakona, ko pijan plota! Pa ni Ustava, izgleda najviše jer je i najviši zakon…
Pogledajmo ustavnu odredbu, po kojoj je Srbija sekularna država. Nema potrebe da se okači mačku o rep, nema tog mačka koji bi izdržao tolika kačenja, svakog dana. Pa i za upravo prošli Savindan, kada je pored „školskih slava“ državnih škola, u Pančevu i elitna jedinica vojske, „slavila slavu“. Nejasno kako u ustavno sekularnoj državi, dodatno nejasno zašto joj se kasarna zove „Rastko“? Valjda „da se Vlasi ne sete!“ Ustava, kad bi bila „Sveti Sava“? Ali veličine sa imenom „Rastko“ koja to zaslužuje, u našoj istoriji nema. A mladi princ sa tim imenom (zapravo mlađi sin župana), kratko ga je nosio…
U ne baš davno vreme, pravnici su dobro znali da zakon nije sir koga nema bez rupa. Sa pravljenjem presedana, „samo“ sa Ustavom, a zatim neizbežno sa zakonima, isto je kao sa Radojkinim „popuštanjem samo jednom!“. I nisu rado gledali čak na Ustavom predviđeni presedan: nevaženje odredbe o maksimalnom trajanju izborne funkcije, za „ličnost prvog Predsednika Republike“. Znali su za leks specijalis ali ga nisu predložili, znajući da bi još više isticao „izuzetak“.
Predsednik nema razloga da sebe samog osuđuje što se skoro svakodnevno, ne pridržava Ustava. A ostatak javnosti pa i opozicija, neka jednom shvati: „Zakon je zakon!“. Pa neka traži ukidanje ustavne odredbe, ili njeno poštovanje. Bez toga nastaviće da ꞌladi jezik, tražeći od Predsednika da se pridržava Ustava. Onako kako i sama voli i radi ako joj se može: sꞌ mene, na uštap! I da bude zabavnije za posmatrače sa strane, to zajedno sa Predsednikom, svakodnevno traži od Kurtija…
autor:Radovan Marjanović
