Milorad Komrakov, urednik informativnog programa RTS-a u njegovom najmračnijem periodu tokom devedesetih, tiho i skromno se vratio na male ekrane nakon višegodišnjeg izgnanstva sa televizije.
Iako mu je prostor i emisiju dala medijska kuća u povoju, nedavno formirana TV Tanjug, a povratak Komrakova nije bombastično najavljivan, ipak nije prošao nezapaženo. Šta više, odjeknuo je kao bomba u javnosti, uz, što bi novinari tabloida rekli „šok i nevericu“, jer je Komrakov percipiran kao jedan od onih koji su znali da će RTS biti bombardovan, što je on negirao. Takođe, nekoliko dana pre nego je NATO bombardovao zgradu u Aberdarevoj kada je poginulo 16 radnika RTS-a, iz centralnog Dnevnika državne televizije neki koji kobne noći nisu bili u zgradi, prkosno su pozivali NATO da ih gađa.
U godinama kasnije napisao je dve knjige koje se odnose na taj period tvrdeći da nije znao da će zgrada biti bombardovana. Ipak, postao je ozloglašen, omražen, napadan, pa i fizički. Sklonio se od javnosti, a nakon povratka na TV ekrane, reakcije na Komrakovu pojavu identične su kao i pre dvadesetak godina.
Treba podsetiti da je informaciju da će zgrada biti bombardovana dokazano znao tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je izdržao kaznu od 10 godina zatvora. U to vreme je na čelu države bio Slobodan Milošević koji i dan danas ima obožavatelje, a ministar informisanja je bio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Valja se zapitati da li je moguće da je Milanović jedini obavešten da će zgrada RTS-a te noći biti bombardovana i žrtvovao pre svega tehničare ?
Komrakov je objavljivao u Politikologu, Studentu, Indeksu 202, TV reviji, NIN-u, na Beogradu 202, a od 1979. do 2002. godine bio je zaposlen u Informativnoj redakciji Televizije Beograd, odnosno RTS-u. Prema biografskim podacima njegove izdavačke kuće, uredio je i vodio najviše TV dnevnika, u poluvekovnoj istoriji TV Beograd.
Dobitnik je više novinarskih nagrada i priznanja, uključujući i UNS-ove „Svetozar Marković“ i „Dimitrije Davidović“ .
Bio je predsednik Udruženja novinara Srbije od 1996. do 28. oktobra 2000. godine. Odlukom Suda časti isključen je iz udruženja 8. februara 2001. godine. Posle bolovanja koje je otvorio na RTS-u nakon petooktobarske revolucije, Komrakov je raspoređen na radno mesto u Zvečkoj kod Obrenovca, demantujući navode medija da radi kao „poljar na njivama“ čuvajući predajnik, već je, kako je rekao, „raspoređen na radno mesto samostalnog stručnog saradnika u Poslovnoj jedinci Pravni, kadrovski i opšti poslovi RTS-a“.
Napisao je osam knjiga: Moj šesti oktobar, Peti oktobar u RTS-u, Bombardovanje RTS – moja istina, Lov na peti oktobar, Ubica iz Vuhana, Maske su prebrzo spale?!, Korona se otrgla kontroli?! i Tajne Titanika.
Milorad Komrakov je rođen 7. juna 1955. godine u Vršcu. Završio je 11. beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Oženjen je, ima ćerku i sina. Živi u Beogradu.
Piše: Katarina Živanović
Izvor: Danas
Slazem se sa napisanim. Namerno se potiskuje istina ko je bombardovao RTS i Srbiju. SRBI SU KRIVI, kao u onoj prici ( Aska i vuk). Jagnje je krivo sto vuku muti vodu, a pije vodu nizvodno od vuka.
Veoma je čudno, da se sva ljutnja i bijes ispoljava isključivo protiv ljudi za koje se misli da su znali da će RTS biti bombardovan, dok su sami izvršioci , tretirani kao. “ sporedni i nevazni “ u svemu tome .
Pitanje je da li je tko je znao i moze li se dokazati da je znao ? Da li se radi samo o pretpostavki ? Da li je , obzirom na medjunarodno pravo, i odnosu snaga tada, takva pretpostavka stajala na “ labavim nogama “ ? Objektivno, nije bilo lako ni pretpostaviti , da će tolika sila, toliko nisko pasti, tim činom toliko poniziti samu sebe i dati svima u svijetu do znanja, tko su, šta su, da mnogo toga kriju, da mnogo lazu, i da se nalaze u problemima. Smatram, da se taj dogadjaj uvjek mora komemorizirati, ali tezište osude tog čina ipak fokusirati na izvršioce ovog zločina .