Odluka Vladete Jankovića da predsedavanje konstitutivnom sednicom Skupštine Beograda prepusti sledećem najstarijem i najavi ustupanje odborničkog mandata, njegov je čin i njegovo pravo. Ali sa posledicama koje će trajati dugo, i ne pogađaju njega! Tako je i sa odlukom opozicije, da bojkotuje glasanje za predsednika skupštine.
Vladeta je, prihvatajući da bude kandidat, znao sa kakvima će sve, sedeti u Skupštini! U kojoj se ni ranije pa ni ubuduće, ne odvijaju „akademske rasprave“. Opozicija, koja je to mahom već dugo, znala je da „druga strana“ svuda ume da obezbedi stabilniju većinu, i nekim „tuđim“. A ne kao ona, koja to ne ume ni da pokuša! Čak nije primećivala one koji nisu pripadali vlasti, Vladana Glišića i Šaip Kamberija. Jer je prvi „nezavisni“, a Kamberi se ne preziva na „ić“ ili „elj“.
Ovako, Vladeta je ostao što je i bio: skoro svima poznati, a popriličnom broju i priznati univerzitetski profesor. Samo ne postavši ono što je hteo, a očekivao značajan broj birača: priznati i poštovani političar. Pa i profesor koji ne bira koga će poučavati, ovog puta odbornike političkoj kulturi! Ako bi ga i ometali i vređali (realno je očekivao ali red je bio da proveri), uspešnije će govoriti o sebi nego što bi o njima govorio on… I nije usamljen, kao političar u pokušaju.
Tako je bilo sa cenjenim književnikom Ćosićem, uspešnim biznismenom Milanom Panićem, uvaženim zaštitnikom građana Sašom Jankovićem… Iz drugog razloga (sujetnog „izletanja“ iz skupa saboraca), Đilas ostaje uspešni biznismen, i ne baš talentovani političar (Pajtić). I razočarenje, od Vladete nije očekivano da „brani dostojanstvo“ svojih birača, nego da se čitav mandat bori za njihove vitalnije interese. Od opozicije isto, a ne proverom „Ko jeste, a ko nije, prava opozicija?“. Vladeta je „samo“ napustio borbu, a opozicija će se boriti kad razreši pomenuti Gordijev čvor…
Razočarenje priznatim i poštovanim koji nisu „igrali (ni) samo jedno leto, ovog puta Vladetom Jankovićem, biće prisutno kod opoziciono raspoloženih pred iduće izbore! Pogotovu ako u Beogradu, kako opozicija traži, a Đilas obećava, budu uskoro. Neće ih takvi impresionirati na listama, što je u nedostatku zaista drukčijih programa u odnosu na vladajuće stranke, više nego nezgodno.
A razočarenja opozicijom, dovoljno je i bez sadašnjeg postupka. Istovremeno formiranje novog opozicionog bloka, pokreta, organizacije „bez lidera“, slaba je kompenzacija. Pamti se koliko ih je već bilo, i šta je sa njima bilo!
Politika kao takva pa i ona opozicionara, previše je ozbiljna da bi se oslanjala na uspešne i ugledne u nečem van politike. Uostalom, u čemu se to izvan politike, samo ogledao a ne i uspeo, Aleksandar Vučić?
autor:Radovan Marjanović
