Kome smeta učešće generala Lazarevića u komemoraciji povodom godišnjice bombardovanja?

Kao što je svojevremeno smetao NATO-u, general Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant najelitnijih srpskih jedinica koje su se suprotstavile belosvetskim agresorima, danas smeta i brojnim NATO satelitima, oličenim u kojekakvim nevladinim organizacijama koje se bune protiv njegovog učešća u državnoj komemoraciji povodom obeležavanja 25 godina od početka NATO bombardovanja SRJ.

Najglasnija u pozivima da se general ućutka, jeste Incijativa mladih za ljudska prava (YIHR) koja je, kako se sama predstavlja na svom sajtu, regionalna mreža nevladinih organizacija sa programima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i na „Kosovu“.

Poprilično glasna ova inicijativa je i kada je u pitanju navodni genocid u Srebrenici, poštovanju LGBT prava, ili na primer uklanjanju murala posvećenih Ratku Mladiću.

Što i ne čudi, budući da su finansijeri ove organizacije civilnog društva Evropska komisija, Fondacija Čarls Stjuart Mot iz Mičigena, NED – odnosnoamerička Nacionalna zadužbina za demokratiju koja je još od osnivanja dovođena u vezu sa delovanjem CIA, a među njihovim donatorima su i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Ambasada SAD u Srbiji, Ambasada Nemačke…

Teško je, dakle, poverovati da inicijativa nema nikakav sopstveni interes ili agendu u tome što želi da ućutka Lazarevića, i ne dozvoli mu da učesnicima komemoracije objasni protiv čega se i kako borio.

Inicijativa je, naime, u svom saopštenju navela da bi učešće generala Lazarevića na zvaničnom državnom obeležavanju ove godišnjice „bilo teška uvreda za civilne žrtve NATO bombardovanja i sve žrtve rata na Kosovu“, pošto je, kako navode, u Hagu osuđen za ratne zločine.

Jasno je, međutim, upravo iz spiska njihovih donatora i finansijera da interesi koje oni zastupaju, ni najmanje nisu civilni. Jer, interesi su onog kod koga je i kasa. Čak i kad zaista govore o civilnim žrtvama, međutim, nikada oni ne misle na srpske žrtve.

„Zato pozivamo Vladu Srbije da hitno opozove učešće Lazarevića na državnoj komemoraciji, kao i da u nedelju bude pročitan za sada jedini verodostojan popis civilnih žrtava NATO bombardovanja, koji je 2014. godine napravio Fond za humanitarno pravo. Prema ovom popisu, u NATO napadima poginulo je 756 ljudi, i to 452 civila i 304 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Roma i 14 građana drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)“, navodi se u saopštenju ove incijative koje su mediji preneli.

Statistike NATO napada, koje nije finansirao Soroš, međutim, otkrivaju znatno veći broj žrtava. Za 78 dana bombardovanja, tadašnji direktor Savezne kancelarije za statistiku Milovan Živković je 14. jula 1999. rekao da je u bombardovanju stradalo oko 1.200 civila, kao i da „neki izvori govore o više od 5.000, pa čak i 18.000 žrtava“.

Iz inicijative, međutim, ističu da je dužnost predstavnika države da „umesto prakse negiranja ratnih zločina nad civilima albanske nacionalnosti, na godišnjicu bombardovanja SRJ, iskazuju poštovanje prema žrtvama ratnih zločina koje su počinile srpske snage na Kosovu“.

Suštinski, srpske žrtve ne treba ni pominjati, poručuju nam predstavnici civilnog društva. O nedelima Zapada ne sme se pričati, jer, kako rekoše, danas i ambasadori NATO zemalja koje su bombardovale Srbiju, „bombardovanje nije bilo usmereno protiv naroda Srbije“, a to je bila vojna operacija koju „niko nije hteo“. Treba gledati samo u budućnost – budućnost bez prošlosti, bez sećanja na stradanja i sećanja na srpske heroje.

Željko Vasiljević, predsednik Saveza ratnih vojnih vojnih invalida Srbije i predsednik Srpskog boračkog pokreta, u izjavi za „Danas“, međutim, kaže da ne vidi ništa problematično u učešću generala Lazarevića u ovoj državnoj manifestaciji, ocenivši da „ako postoji jedan častan, pošten i pravi oficir na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno Kosova i Metohije, onda je Lazarević“.

„Ratovao je sa svoja dva sina, koje nije sklonio i koji nisu pobegli, kao što se dešavalo u nekim drugim slučajevima. Proveo je i deset godina u haškom zatvoru, pa je tako reći platio dug državi. Ako je neko zaslužio da se obrati državnom vrhu i veteranima, i da njegova reč ima težinu, onda je to general Lazarević. I to je stav većine organizacija koje okupljaju boračke i boračke invalide“, kaže Vasiljević za „Danas“.

General Vladimir Lazarević, osim što je bio legendarni komandant Prištinskog korpusa, komandovao je i Trećom armijom Vojske Jugoslavije u vreme ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji i tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju i Srbiju u proleće 1999.godine. Kasnije je bio i zamenik komandanta Generalštaba Vojske Jugoslavije.

General je inače, više puta podsećao da je u Hagu robijao jer je brani o svoju zemlju, i isticao da je „na svoje raspeće otišao dobrovoljno“.

„U tom tribunalu svetske nepravde još stoje moje vojne beležnice sa naređenjima po kojima ne samo da nismo kršili međunarodno ratno pravo, nego smo izlagali sopstvenu vojsku da bi zaštitili albanske civile. Ne postoji u istoriji ratovanja naređenje nekoj vojsci da formira Odrede za zaštitu civila kao što smo mi radili u Prištinskom korpusu“, rekao je nedavno Lazarević koji je u Hagu osuđen na 14 godina po komandnoj odgovornosti.