Dok građani uporno traže zaštitu prostora Kompleksa kasarni 17. puka Drinske divizije u Valjevu, nazvane „Kadinjača“, revitalizaciju i pretvaranje u Memorijalni centar, muzej, Grad Valjevo poziva Srbiju na koncert „zvezde Tešnjarskih večeri Zdravka Čolića“, u petak 11. avgusta, (na dan kada je srpska vojska krenula u pobedničku Cersku bitku), da igra i peva na stratištu, krvlju zalivenom, mestu stradanja, umiranja ratnika i tifusara, mestu odakle su polazili naši pobedioci u sve bitke balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Posle bahatog, agresivnog rušenja ovog kompleksa, na stogodišnjicu pobede u Velikom ratu, pred vratima zaštite, iza koga su stajale državne institucije od Ministarstva kulture, preko Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, SANU – Odeljenja za istoriju, Saveza potomaka ratnika Srbije 1912.-1920. i niza patriotskih i rodoljubivih organizacija, pojedinaca…, dok se direktorka Valjevskog zavoda za zaštitu spomenika kulture oglušila da naloženo joj sprovede u delo, sada se organizuje i koncert na stratištu, znamenitom istorijskom mestu i za Srbiju i za celokupnu srpsku istoriju, mestu stradnja i umiranja.
Na ovom, za potomke slavnih predaka svetom mestu, simbolu najstradalnijeg i najslavnijeg srpskog pokolenja nije primereno održavanje koncerata, igranje i pevanje po stratištu ratnika i tifusara, čije su kosti, po svedočenju meštana, rasute u krugu i oko kruga pomenute kasarne. Postavlja se pitanje da li se to želi što pre satrti sećanje na slavnu istoriju i časne pretke. Da li je ovo još jedan od načina da se rodoljubivi Srbi još više ponize i da im se pokaže da će biti nesavladivo njegovo veličanstvo profit?
U godini kada se obeležava 150 godina od rođenja Velike, svetski priznate heroine, Nadežde Petrović, njen rodni grad Čačak ove godine je proglašen za prestonicu kulture, a Unesko ovaj datum uvodi u svoj kalendar značajnih datuma, grad Valjevo na mestu stradanja, velike žrtve i umiranja ove Velike Srpkinje, (uoči Vaskrsa 1915. god) poziva Srbiju na koncert pevača Zdravka Čolića, da igra i peva na stratištu, mestu žrtve i mestu masovnog umiranja i onih zbog kojih se i sama žrtvovala, ratnika i tifusara.
I danas, kada su više nego ikad neophodna rodoljubiva osećanja da se sačuva integritet i suverenitet naše države, umesto da iskazujući poštovanje prema našim precima koji su imali visok moral i rodoljublje prema svojoj državi i narodu prolivali krv i ginuli za slobodu koju uživamo danas, Grad Valjevo organizuje koncert, igranje i pevanje na znamenitom istorijskom mestu, stratištu, simbolu srpske pobede i morala.
O tome kako ovakvo ponašanje, odnos prema svetinjama, stratištima, znamenitom mestu, destruktivno deluje na omladinu, buduća pokolenja, niko i ne razmišlja. Nisu im dovoljni ni mnogobrojni primeri odnosa časnih pojedinaca prema herojskoj borbi srpske vojske. Pomenimo plemenitog Grka Janisa Janulisa, meštanina sela Agios Mateos, i njegove potomke, koji svoje zemljište gde je logorovala Drinska divizija nisu obrađivali, niti koristili do današnjih dana, iz poštovanja prema herojstvu i stratištu srpskih vojnika; Grkinju Doru koja poklanja zemlju Srbiji samo zato što su tu bili sahranjeni srpski vojnici u Prvom svetskom ratu, i niz primera naroda koji više poštuju srpskog vojnika, odaju mu počast nego njegovi potomci.
Organizatori Tešnjarskih večeri „ne dozivaju se pameti“, i uporno pozivaju građane na koncet na stratište, znamenito istorijsko mesto i skrnavljenje, za potomke slavnih predaka, ovog svetog mesta. I pored zahteva građana da se koncert organizuje na drugom mestu u gradu, primerenom za takve manifestacije, grad Valjevo, organizatori, ostaj, neumoljivi, nastavljaju pripreme prostora za održavanje, za potomke slavnih predaka, sramnog čina.
Ovo je ponižavanje svih čestitih potomaka i vređanje slavnih predaka koji su se nesebićno žrtvovali za otadžbinu Srbiju.
autor: Mila Paramentić, Valjevo
