Šalju srpske vojnike u Sloveniju da ponize Srbiju

Pljunuti na onog iz vrha, koji je doneo odluku da se Vojska Srbije ponizi slanjem svojih pripadnika u Sloveniju, u ispomoć u poplavama!

Jer ih nisu poslali na Kosovo!

Jer ih uopšte nisu poslali u Šid i Bačku Palanku, u ovakvoj elementarnoj nepogodi!!!

I zbog sledećeg:

Jer su u Vrhinci, kod Ljubljane, od naših vojnika, tokom rata devedesetih, Slovenci pravili „glinene golubove“.

Jer su zarobili naše „plavce“ na aerodromu „Cerklje“ i proterivali naša vojna lica iz Brežica i konfiskovali sve njihove porodične stanove…

Jer naša vojska ne sme da napušta našu teritoriju u uniformi, osim ako nije u međunarodnij misiji. U ovom slučaju, nije u misiji.

Za ispomoć, u nedaćama u inostranstvu, zaduženi su drugi naši sektori – Sektor za vandredne situacije i slični.

Navela sam samo delić…

Pripadnici Vojske Srbije upućeni u Sloveniju radi pružanja pomoći: Ministar odbrane Miloš Vučević prisustvovao je danas upućivanju pripadnika Vojske Srbije u Sloveniju, radi pružanja pomoći stanovništvu te zemlje pogođene poplavama, saopštilo je Ministarstvo odbrane. U Sloveniju su s vojnog aerodroma „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici, upućena 22 pripadnika Vojske Srbije i helikopteri „H-145“ i „Mi-17“. Ministar Vučević naglasio je da, na zahtev predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije Vojska Srbije danas šalje prvu grupu pripadnika u Sloveniju, kako bi pomogli stanovništvu i državi u muci koja ih je zadesila, izazvanoj vremenskim nepogodama. „Iako je situacija i dalje vrlo teška i kritična, naša vojska i naši vojnici spremni su da budu na visini zadatka, da se nađu u pomoći prijateljima iz Slovenije. Time još jednom pokazujemo da je Srbija iskren i kredibilan partner i prijatelj, a prijatelji se pokazuju kad je muka i kad je nevolja, jer lako je kad je dobro“ rekao je Vučević. On je istakao da čak i kada neke politike „nisu fer prema našoj državi, Srbija ne beži od toga da bude solidarna, da bude uz one kojima treba pomoć“. „Siguran sam da će naši oficiri, podoficiri i vojnici na najbolji mogući način pomoći građanima Slovenije, predstavljati sebe i svoju jedinicu, a svakako predstavljati našu državu Srbiju. Želim im hrabro i mudro postupanje i izvršavanje zadataka i dužnosti i dobar let“, rekao je Vučević. Prema njegovim rečima, u Sloveniju su danas upućeni pripadnici iz Ratnog vazduhoplovstva i 63. padobranske brigade, a sutra kopnenim putem kreće konvoj sa osam cisterni – četiri za gorivo, četiri za vodu, kao i još 34 pripadnika Vojske Srbije. „Želim im miran i dobar povratak u Srbiju, da ih dočekamo kako to i zaslužuju“, rekao je on. Današnjoj aktivnosti prisustvovali su zamenik komandanta RV i PVO brigadni general Brane Krnjajić i šef Kabineta ministra odbrane brigadni general Goran Momičilović. Slovenija se već nekoliko dana bori sa poplavama nastalim zbog obilnih padavina i posledicama jedne od najgorih prirodnih katastrofa koje su pogodile tu zemlju. Tanjug

Ja Sloveniju poznajem kao svoj džep. Često čak i prevodim sa slovenačkog. Provela sam tamo 17 godina, ne baš neprekidno, ali bilo je po više odlazaka godišnje i skoro sve školske raspuste sam provela u istoj „deželi“. Vozim automobil sama po Sloveniji, znači da vrlo dobro poznajem teren. U Ljubljani, iz glave, mogu da vam po adresama navedem gde su bilo koje radnje, parkinzi, hoteli, skretanja, najbolje krofne, najbolji kolači, dobre knjige, predstave. Koji su im najbolji festivali, sajmovi, izletišta, režimi na granici, terme, lokalna klopa, „gostilnice“, skijališta, mentalitet dolenjski, gorenjski, štajerski. Isto se odnosi i na Portorož, Maribor, pomenute Brežice… U njihovim, eminentnim, inženjersko- stočarskim firmama i farmama, sam i radila deo prakse. Zahvalna, što sam od njih, naučila da imam radne navike, da me šlifuju za sastanke, da me čak edukuju da nije problem zatražiti firmin helikopter, npr. iz Klagenfurta, ako imaš opravdan razlog.

Vrlo sam mala bila, kada sam obilazila Postojnu, trčkarala bezbrižno po Kopru, išla po Dvorcu Socerb, jurila lipicanere, brčkala se sa braćom i sestrimana u Krki i Savi i išla sa tetkinom familijom na nedeljni matine, u brežički Vojni dom. Kao malu, vukli su me kroz celu Sloveniju na sastanke. Ostanem u holu, predvorju, sa sekretaricama, vrata ostanu odškrinuta i upijam rečenice sa sastanaka inženjera, korporacija, farmi. Posle mi, jer sam bila dobro malo dete, uvale rokovnike, spajalice, vuku me, onako već dremljivu, u službene aute, na teren. Ne znam, obožavala sam to, iako najčešće zaspim, dok smo u potezu, npr. od Ihana, do Škofje Loke.

Uvek su mnogo radili, to stoji. Metodično, stručno. Formira te, sve to u nešto, kada si mali/a, pa upijaš, kao sunđer. Na neki način, zbog svega toga i volim Sloveniju, ali ne zaboravljam ni opkoljavanje naše vojske, od strane tadašnje Janšine Teritorijalne odbrane Slovenije. Neoprostivo je, mnogo toga posle. Tragedije, posebno.

I dan današnji, sam vezana za Sloveniju, zbog nekih okolnosti. I bila sam i prošle godine. Prevodila sam našim vinarima sastanke u Ormožu.

Ne kažem ono gore bez razloga.

Samo da se shvati da ovde nije bila u pitanju pomoć ugroženoj Sloveniji, nego je u pitanju poniženje Srbije i poniženje naše Vojske.

Isto, važi i za Sloveniju. Nije bio interes da svom narodu obezbede adekvatnu i brzu pomoć u ljudstvu, nego je nekom iz EU, očigledan interes da ponize Srbiju i ponovo da unize, našu vojsku!

Na kraju, opravdano je pitanje, ko upravlja našom Vojskom?! 👈

FB Lana M. Marić