Ako uočim bilo kakve tragove profesionalnog brendiranja protesta i upadljivo dobro isplaniranog IVENTA , počev od govornika preko bine pa do rute, to znači da ja na taj protest ne idem
Doletela sam u Beograd na par dana da registrujem kola i pozavršavam još neke obaveze i reko’ „daj baš dok sam ovde da pogledam uživo prenos ovih protesta“ da ne bude baš da se informišem samo na Tviteru o dešavanjima u sopstvenoj zemlji dok ja tamo negde glumim gastarbajtera i ono što „na keca“ primećujem jeste da se – u odnosu na prethodnih par protesta – ovaj put radi klasičan demidž kontrol.
Malo se osluškivalo šta narod ima da kaže malo se posmatralo šta narodu smeta, kad gle odjednom transparent „Stop nasilju nad Srbima sa Kosova i Metohije“ i gle N1 koji to iznenađujuće smireno prenosi dok se reporter iz petnih žila suzdržava da ne osudi Srbe sa KiM što vređaju Republjik svojim postojanjem, gle nepodesna i neposlušna Ceca Bojković govornik, izgleda da ovaj put nije problem što mrtva ’ladna Zelenskog naziva „NATO pajacem“ u intervjuu za Sputnjik, gle doveli nekog mučenog rudara da se obrati narodu, naravno da čovek priča svojim dijalektom i naravno da je organizatorima to posebno zgodno da se malo pokaže kako nije bitno ko je odakle nije više bitna fizionomija nečije lobanje ma – „svi smo mi isti narod“ nije bre ovo protest beogradske elite, za kraj ko drugi nego Bjelogrlić u patosu na ivici suza poziva MLADOST Srbije da preuzme vođstvo, govori Bjela kako oni nisu nikakve vođe oni su tu bre samo da podrže da ohrabre (ali samo ako je mirno civilizovano dostojanstveno). Na čelu kolone koja polako kreće u svoju protestnu šetnju više nisu Savo Manojlović, Marinika, Ćuta, Moramo, Ne damo i kompanija, sada su to studenti a N1 svečano zaključuje kako je ovaj protest okupio i levičare i desničare i centar i prebacuje sliku na studio, ja palim šestu cigaru i razmišljam kako je reč DEMONSTRACIJE nekako naprasno nestala iz javne upotrebe i zamenjena je rečju protesti, u glavi mi se stvara mim Veliki pas–nasilne demonstracije, Mali pas–mirni protesti, prisećam se kako su me lepo onomad prošetali na “Jedan od 5 miliona“ hvala Bogu samo jedno veče, prisećam se redova knjige „Nacrt za revoluciju“ onog go*nara Srđe Popovića i kriterijuma na osnovu kojih od tada odlučujem da li ću ili neću ići na neke proteste a koji se ukratko mogu svesti na to da ako uočim bilo kakve tragove profesionalnog brendiranja protesta poput davanja imena protestu(?!), smišljanja prigodnih slogana keči pesmica snimanja spotova dobrih fotki profi štampe kastm mejd transparenata banera i drugih pomagala i upadljivo dobro isplaniranog IVENTA počev od govornika preko bine pa do rute, to znači da ja na taj protest ne idem, sedi ne nasedaj Isidora!
Izlazim na terasu da zapalim još jednu cigaru kad ono u ćošku prašnjava maslinastozelena torbica iz vremena JNA na kojoj piše Komplet za ličnu zaštitu građana a u torbici uredno spakovana gas maska, našla sam je kod nekog lika na KupujemProdajem za svaki slučaj da se nađe svega par dana posle julskih demonstracija 2020, znate onih generičkih, bez imena i brendinga kada su nas 2 dana kerovi tukli ko volove gađali suzavcem i ganjali po ulicama i parkovima užeg i šireg centra glavnog grada, shvatam da za mene jedini dozvoljeni brending na protestima može biti samo ono što ne zahteva nikakvo vreme za pripremu i izradu već ono što već imaš u kući, znači eventualno neka trobojka pokoja štangla ili komad nekog alata i možda eto ta gas maska za koju ni ne znam da li radi posao, a dok razmišljam kako mi je neopisivo žao CELOG našeg divnog naroda napaćenog unesrećenog našetanog, decenijama manipulisanog uvek preveslanog i nikad pravdom napojenog, u meni se javlja neopisiv bes i shvatam da verujem samo i isključivo u nekontrolisano divljačko nasilje, pa se onda prepadnem same sebe i na pamet mi padne freska Hrista sa mačem i evo oprosti mi Hriste sa mačem jer znam da bi trebalo da se iskuliram, opustim i verujem Tebi – kao što znam da taj Tvoj mač ne znači baš ono što sam ja zamislila.
(Fejsbuk profil Isidore Smolović)
