Krupanj – jedna priča

0
1050

poplave-krupanj-foto-zoran-saponjic-1400430756-499711-300x213Stvarno, ponašanje žitelja Krupnja za svaku je osudu! Zamislite, nasrnuli na Selakovića, ministra za razdeljak s leva na desno i ponešto pravde, kad Vučić onako podvikne, kao na decu koja neće na spavanje posle crtaća…
Naime, posle deset dana čovek se jedva probio do Krupnja, odbivši upozorenje da će sasvim sigurno nakvasiti cipele i čarape, a sasvim moguće i proslinaviti za koji dan!
Ne, hrabro je podvrnuo nogavice, popeo se na „krke“ pratiocu i kao Ždanov u Beograd, ušao u Krupanj!
Pardon, ono što je ostalo od Krupnja, potrčavši u zagrljaj oduševljenom narodu, koji se posle dana i dana tegljenja kamenja zaželeo nečeg svilenkastijeg…
A, onda taj incident – neko je pokušao da slavnog ministra ugura u džak i udene u bedem, samo zato što se tričavih desetak dana čekalo da ova loznička „vukojebina“ dospe u centar pažnje!
Pa, ljudi, i u nevolji mora da postoji nekakav red i gradacija: prvo tamo gde je najlakše stići s kamerama, pa onda tamo gde kamera može i s daljine da uhvati široki kadar, a naposletku i tamo odakle slika i ton najteže idu, a život nešto manje vredi, očigledno?
Čovek zvani ministar pokušao je da pruži racionalno objašnjenje zašto Krupanj na kraju: em je daleko, em su na sednici vlade zadužili neke stare karte na kojima nije čitko ubeležen, em su svi putni pravci do njega bili odsečeni, ali džaba, narod ko narod, nikad zadovoljan!
To što je ostalo od naroda, od Krupnja nije gotovo ništa!
Dakle, da bi se nekome pomoglo mora da postoji prohodan putni pravac, što bi u praksi značilo da im pomoć u tom slučaju i ne treba, no…
Drugo: klizišta su onemogućavala pristup, a sa čarapa u kojima je pošao nemoguće je sprati blato i prljavštinu, koliko god Seka Sabljić tvrdila drugačije!
Treće: strpljenje je ono što nas u teškim situacijama čini jakima, a ovi iz Krupnja su se pokazali lečka nestrpljivijim od projektovanog, očekujući valjda da se pomoć dovuče pre nego što se voda povuče?
Naposletku, neko bi rekao: pa moglo se sve to mnogi ranije i iz vazduha, svedoci smo da poplave-krupanj-foto-zoran-saponjic-1400430756-499711helikopteri bezmalo ne sleću danima, ali su koordinatori procenli da je u Krupnju reč o čudljivim brđanima, koji bi verovatno sa strahom reagovali na pojavu letelice, pa možda kamenjem i nasrnuli na nju, te je odlučeno da se sačeka prvi prohodni pravac i krene u odlučujuću akciju spasavanja grada koji je u međuvremenu zaličio na rasturene „lego“ kockice, a i ljudi su, ruku na srce, počeli malo da zaudaraju, kao da se danima nisu kupali? Pa, zar se tako dočekuje ministar i preko potrebna pomoć?!
U pravu su Vučićevi „arhangeli“ kad kažu: „Ne trebaju nam kritizeri“!
Ne, treba vam radna snaga i sva moguća pomoć! Treba vam narod koji će ćutati, lopatati (to hoćemo, svi), ne pitati ni za čiju odgovornost i kriviti isključivo nebo i sudbinu kletu!
Hoćemo i njih, naravno! Ali, moraće još neki, mnogi, da odgovore na mnoga pitanja, kad se vode povuku, a istina ispliva!
Ne duguju to nama, već onima koji je, nažalost, nikada neće čuti…

Da Vas podsetimo:  „Vojvođanin“ je – baš kao i „Beograđanin“ ili „Šumadinac“ – samo geografska odrednica, a ne nacionalnost

Mihailo Medenica

dvaujedan.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime