Monitoring izveštaj ANEM-a za maj 2023. godine o slobodi izražavanja, starim i novim propisima i analizom SLAPP tužbi
Monitoring medijske scene izrađuje se s ciljem kontinuiranog praćenja događaja i procesa koji utiču na stanje medijskih sloboda u Republici Srbiji. Autori monitoringa bave se: slobodom izražavanja; praćenjem implementacije postojećih propisa; usvajanjem novih propisa, ali i izmenama i dopunama aktuelnih, kako iz oblasti medija, tako i iz drugih oblasti koje na direktan ili indirektan način utiču na slobodu medija; kao i analizom SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti) usmerenih prema novinarima i medijima.
Sloboda izražavanja
Podaci Republičkog javnog tužilaštva govore da je zaključno sa majem ove godine u javnim tužilaštvima formirano 34 predmeta koji se odnose na lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, a prvostepena ili konačna odluka doneta je u 9 predmeta, što predstavlja 26.47%. Analiziran je Izveštaj Reportera bez granica, međunarodne organizacije koja meri indeks slobode medija u svetu svake godine. Izdvojeni i detaljnije analizirani iz maja meseca su slučaj novinara RTS-a i Prve, slučaj Milana Šupice, novinara nedeljnika Pančevac, slučaj redakcije Danas i televizija Nova S i N1, slučaj Nikole Krstića, slobodnog novinara kao i slučaj Marka Vidojkovića i Nenada Kulačina, novinara i autora podkasta ,,Dobar, loš, zao”. Takođe su izdvojeni slučaj Željka Matorčevića, glavnog i odgovornog urednika portala Žig Info i slučaj Srđana Nonića, građanskog aktiviste i glavnog i odgovornog urednika portala Niške inicijative i slučaj OK radija iz Vranja.
Usvajanje novih propisa i izmena aktuelnih
Ministarstvu informisanja i telekomunikacija su dostavljeni komentari i predlozi udruženja povodom predstavljene radne verzije Nacrta zakona o elektronskim medijima. Koalicija za slobodu medija o kojoj se piše u Izveštaju, ukazala je da revizija ovog zakona mora da bude predmet konsultacija sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja, budući je Medijska strategija za period od 2020. do 2025. godine u čijoj su izradi učestvovali formulisala smernice za izradu ovog zakona. Pošto je pomenuta strategija selektivno primenjivana, istaknuto je da novinarska udruženja ne mogu podržati pojačavanje mera koja su na raspolaganju REM-u ako se ne utvrde i zakonski mehanizmi nezavisnosti REM-a i predlože zakonska rešenja za pojačanje odgovornosti. Izostala su pravila u vezi sa političkim oglašavanjem, pogotovo u pogledu problema koji nastaju tokom predizborne kampanje. Obrađeno je još manjkavih rešenja, a ohrabrujuće je što su predložena rešenja koja bi bila adekvatna i kojima bi se postigla usklađenost sa Medijskom strategijom, kao i implementacija Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama iz 2018. godine, a za koja postoji nada da će ih Ministarstvo razmotriti, a potom i uputiti na predstojeću javnu raspravu.
SLAPP tužbe usmerene prema novinarima i medijima
Međunarodne organizacije i organizacije za slobodu štampe, navedene u ovom Izveštaju, potpisale su Saopštenje kojim pružaju podršku novinarima KRIK-a, protiv kojih je u poslednje dve godine podneto 12 tužbi. Ističe se da je posebno alarmantna presuda Višeg suda u Beogradu kojom je KRIK osuđen zbog teksta u kom je imenovao ko je sve podneo tužbu protiv redakcije. U izveštaju je detaljno analizarana ova odluka, kao i šire posledice koje iz nje proizilaze, od kojih je najvažnija zapravo negiranje postojanja SLAPP tužbi, a koje su inače učestale u našoj državi. Urađena je analiza i dve presude Apelacionog suda u Beogradu, gde je ohrabrujuća odluka doneta u postupku koji se vodio po tužbi Bratislava Gašića. Osim navedenih, ukazuje se i na tužbu Nikole Petrovića, kuma predsednika Republike Srbije i bivšeg direktora ,,Elektromreže Srbije”.
Za izradu monitoringa koriste se javno dostupni podaci, podaci dobijeni od novinara, urednika i drugih medijskih radnika, novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, kao i državnih i nedržavnih organa.
