Situacija u srpskoj privredi nije bila sjajna ni pre krize, a sad se može očekivati samo pogoršanje
- Tokom ove godine došlo je do dodatnog povećanja zaduženosti koja je u ovom momentu oko 26 milijardi evra i koja predstavlja značajno opterećenje.
- Kao najrealnija opcija Srbiji ponovo ostaje zaduživanje, koje sasvim sigurno neće biti jeftino i dodatno će ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje.
- U Srbiji 391. 000 preduzeća i preduzetnika je u blokadi u julu 2020. godine , sa ukupnim iznosom blokade od oko 237 milijardi dinara (oko 2 milijarde evra)
Vlada Republike Srbije sve vreme pokušava da ubedi građane da su mere preduzete na planu ekonomije dobre, uspešne i da imaju pozitivan rezultat i na životni standard, na razvoj i rast ekonomije. Da li je to baš tako i da li je ono što priča vlast istina ili obmana?
Utisak je da vlast lukavo koristi samo one podatke koji joj idu u prilog, bez sagledavanja celine i bez ukrštanja podataka.
Premijer Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je izjavila da je pad BDP-a od 0,9% u prvoj polovini godine odličan rezultat s obzirom na okolnosti, da je zaposlenost stabilna i da se očekuje dalji rast i razvoj ekonomije kroz ulaganja u „velike infrastrukturne projekte“.
Ona nije rekla da prosečan rast BDP-a u Srbiji u poslednjih pet godina iznosi 3,1% i da po tom parametru Srbija spada u ekonomije sa najsporijim rastom u Evropi. To praktično znači da svaki pad, pa makar i od jedan odsto Srbiju vraća koju godinu unazad. Pojedini iskusni ekonomisti procenjuju da će pad u 2020. godini biti još veći.
Vučić upoređuje neuporedive podatke
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je otišao i korak dalje, pa je konstatovao da je industrijski rast u junu 2020. godine veći za 2,6% u odnosu na industrijski rast u junu 2019. godine. Tvrdi da je to odličan pokazatelj s obzirom da ekonomije u svetu beleže pad ukupne ekonomske aktivnosti i do 14 odsto?!
Predsednik dakle poredi pad ukupne ekonomije celog sveta u jednom kvartalu, sa mesečnim rastom samo jednog od parametara koji se analiziraju u Srbiji. Nije neophodno da ste ekonomista po struci, pa da uočite poređenje neuporedivog. Vučić, s druge strane, potpuno ignoriše procene da će pad srpske ekonomije do kraja godine biti i do 10 odsto!
MMF -a javno priznaje da je svetska ekonomija u rasulu! Pad ukupne ekonomije EU u drugom kvartalu 2020. godine je oko 12% i to je najveći pad ekonomije EU još od 1995. godine. Pad ukupne ekonomske aktivnosti u SAD, kao najvećeg spoljnotrgovinskog partnera EU, u drugom kvartalu 2020. godine iznosi 32 odsto!
Fleš procena kretanja srpske ekonomije u drugom kvartalu 2020. godine govori da smo ostvarili pad od 6,5%. Fiskalni savet upozorava da ovakav nivo pada srpske ekonomije nije posledica vođenja dobre ekonomske politike od strane vlade Republike Srbije, već strukture ekonomije u kojoj preovladavaju proizvodi nižeg stepena prerade, sirovine i polufabrikati!
Stručnjaci procenjuju dug oporavak svetske ekonomije, posebno visoko razvijenih zemalja, odnosno onih zemalja kod kojih u strukturi ekonomije dominiraju proizvodi sa visokom stopom dodate vrednosti.
Uvažavajući ovu činjenicu, Srbija će se neminovno suočiti sa posledicama pada ekonomske aktivnosti u EU, gde je do sada ostvarivala preko 60% spoljnotrgovinske razmene. Smanjivanje ekonomske aktivnosti Srbije osetiće se i u razmeni sa čitavim svetom, ne samo sa zemljama EU, tokom ove a sigurno i naredne godine.
Srbija neće imati kome da proda svoje proizvode
Nije za očekivanje brz i lak oporavak srpske ekonomije u drugoj polovini 2020. godine u trenutnim okolnostima, jer i MMF najavljuje oporavak svetske ekonomije tek od sledeće godine, ali i to su trenutno samo pretpostavke. Sistemom spojenih sudova, u narednom periodu, kriza će se prelivati na Evropu i dalje, pa tako i na Srbiju, jer Srbija neće imati kome da proda svoje proizvode. Zavisiće od pokretanja privrede u svetu!
Vlastima i svim licima odgovornim za vođenje ekonomske politike u Srbiji godinama unazad, umesto nezasluženih i iznuđenih pohvala treba uputiti neka veoma ozbiljna pitanja poput:
Zašto je struktura srpske ekonomije loša?
Zašto u strukturi dominiraju proizvodi nižeg stepena prerade?
Zašto smo na dnu evropske lestvice zemalja po stepenu razvoja?
Koje mere planirate da preduzmete kako biste rešili sve probleme?
U kom roku očekujete efekat planiranih mera?
Pitanja se sama nameću i gomilaju, a jedini odgovor koji predsednik i vlada imaju jeste nakaradno i pogrešno poređenje neuporedivog.
O zaposlenima i fikcijama
Ministar za rad Zoran Đorđević je otišao najdalje, tvrdeći u julu mesecu da je prema pokazateljima zaposlenost u maju 2020. godine porasla u odnosu na zaposlenost u maju 2019. godine i “logično”, iz ovoga izvlači zaključak da je Srbija na dobrom putu.
Pratio ga je i Republički zavod za statistiku sa istom tvrdnjom.
Do sumnje u ove zvanične izjave dolazi ako se podaci uporede sa podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Naime, prema podacima NSZ-a, zvaničan broj nezaposlenih je, u mesecu maju, povećan za oko 10.000.
Ako je situacija „stabilna“, kako tvrdi premijer, ili se broj zaposlenih povećava po tvrdnji ministra, kako to da se u istom periodu istovremeno povećava i broj nezaposlenih po zvaničnoj evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Nema logike!
Takođe sumnju podgreva činjenica da još uvek nema zvaničnih podataka nadležnih, da su izjave date na osnovu procena i da će se pravo stanje stvari znati tek od avgusta meseca, posebno nakon sagledavanja podataka o neformalnoj zaposlenosti.
Tvrdnje predstavnika vlasti da je stanje stabilno, što se zaposlenosti tiče, izazivaju sumnju i kod predstavnika struke!
Članovi Fiskalnog saveta, baš kao i predstavnici Ekonomskog fakulteta u Beogradu, tvrde da pravih i realnih podataka o zaposlenosti u ovom trenutku nema. Tvrde takođe, da u naredenih mesec ili dva nećemo videti realni sliku kako zbog zakonskih ograničenja i ugovora o radu, tako i zbog državnog programa isplate minimalca za preduzeća i preduzetnike u privatnom sektoru, koji su uticali na smanjenje, ili barem na odlaganje otpuštanja zaposlenih u delu formalne zaposlenosti.
Nezaposlenost raste – ministar obmanjuje
Očekivanja su da će se nepovoljni trendovi zaposlenosti, posebno u privatnom sektoru, nastaviti u drugoj polovini godine, a još drastičnije naredne godine. Veća i značajnija otpuštanja se očekuju neposredno po isteku programa državne pomoći za isplatu minimalca.
Na nepovoljni trend po pitanju zaposlenosti uticaće i značajniji povratak ljudi iz inostranstva, koji usled pada privrednih aktivnosti u svetu neće imati posao tamo gde su radili pre krize.
Nijedna vlast od 5. oktobra do danas nije dostigla ukupan broj zaposlenih iz 2000. godine od 2.264.000 zaposlenih. Prema tome izjava ministra za rad Đorđevića, o 2.197.000 ukupno zaposlenih u Srbiji u maju 2020. (i da je tačna) ne predstavlja nikakav poseban podatak.
Ako se uzme u obzir da je na kraju 2019. godine ukupan broj zaposlenih u Srbiji iznosio 2.202.000 zaposlena, onda se vidi i pad u odnosu na samo koji mesec ranije, pa je evidentno da je radost ministra bez osnova.
Ostaje činjenica i da je ova vlast prostom promenom načina registrovanja zaposlenih lica, samo u toku jedne godine u spisak zaposlenih uvela bezmalo 200.000 ljudi. To je urađeno u periodu kada je Srbija imala i negativne stope rasta BDP-a ili stope rasta gotovo ravne nuli, pa se iz toga može izvući zaključak da povećanje broja zaposlenih nije posledica povećanja privredne i ekonomske aktivnosti, već administrativnih odluka vlasti u tom trenutku.
Ne vidimo nijedan razlog za zadovoljstvo predstavnika vlasti, već naprotiv sve govori da moraju biti veoma zabrinuti na osnovu analize ovih podataka. Nažalost , možemo najaviti veoma težak i sumoran period koji nam predstoji, posebno u delu zaposlenosti, koji će otvoriti i niz drugih veoma složenih i kompleksnih pitanja za ovu vlast.
Dužničko ropstvo
Analizom podataka možemo govoriti o ne baš dobrom položaju u kome se ona nalazi. Tokom ove godine došlo je do dodatnog povećanja zaduženosti koja je u ovom momentu oko 26 milijardi evra i koja predstavlja značajno opterećenje.
Spoljnotrgovinska razmena u periodu januar – jun se smanjuje, i manja je za oko 8% u odnosu na isti period predhodne godine. Deficit spoljnotrgovinske razmene je i dalje veliki i u junu je iznosio oko 2,9 milijarde evra, pri čemu je pokrivenost izvoza – uvozom i dalje relativno niska i iznosi oko 73%.
Tokom 2019. godine spoljnotrgovinski deficit je pokrivan dominantno stranim investicijama, a kako će biti pokriven u 2020. godini ostaje veliko pitanje, jer zbog krize u svetu može se očekivati smanjenje kako doznaka koje naših ljudi zaposleni u inostranstvu šalju u Srbiju, tako i investicija. Kao najrealnija opcija ponovo ostaje zaduživanje, koje sasvim sigurno neće biti jeftino i dodatno će ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje.
Sagledavanjem privrednih aktivnosti u junu mesecu (smanjenje izvoza za oko 7% i smanjenje uvoza za oko 5%), možemo slobodno reći da se spoljnotrgovinska aktivnost usporava i da se očekuje nastavak tog trenda i u drugom delu godine.
Srbiji nedostaje kvalifikovana radna snaga
Pored svih ovih činjenica naša privreda se suočava i sa još jednim problemom, a to je nedostatak kvalitetne i kvalifikovane radne snage. Prema nekim anketama poslodavaca koje su rađene, potrebe za kvalifikovanom radnom snagom su i do 3 puta veće od trenutnih kapaciteta. NSZ iznosi podatak da je tokom ove godine, u prvih 6 meseci, od 30.000 zahteva poslodavaca, iz NSZ je odgovoreno na jedva 12.000, a ostalo nije rešeno.
S druge strane, od oko 391.000 preduzeća i preduzetnika registrovanih u Srbiji, na dan 31.12.2019. godine , njih oko 43.000 je bilo u blokadi u julu 2020. godine , sa ukupnim iznosom blokade od oko 237 milijardi dinara (oko 2 milijarde evra). To znači da je oko 11% srpske ekonomije nesolventno i ne može da izmiruje svoje dugove, što je podatak koji svakog ko je odgovoran treba da zabrine.
Izjave iz vrha vlasti upućuju na to da su pre godinu dana gore navedeni podaci bili još gori, odnosno da je oko 57.000 privrednih lica dugovalo oko 318 milijardi dinara, ne ohrabruje ni malo, već govori da odgovorni za vođenje ekonomske politike u Srbiji nisu našli adekvatno rešenje za ovaj veliki problem. Ovo nam govori da situacija u srpskoj privredi nije bila sjajna ni pre krize, a sad možemo očekivati samo pogoršanje situacije, posebno po isteku efekata drugog kruga državne pomoći.
Fleš procena iz državne statistike kaže da je pad BDP-a u drugom kvartalu 2020. godine u odnosu na isti period prošle godine, iznosi 6,5%. Iz Fiskalnog saveta poručuju da je ovo najveći pad ekonomske aktivnosti još od 1999. godine i bombardovanja Srbije. Pad iz 2009. godine bio je 3,5%, kao posledica recesije i krize u SAD i svetu uopšte, a pad iz 2014. godine je bio 4%, kao posledica velikih poplava koje su nas zadesile.
Sagledavajući stanje zaključujemo da vlast u Srbiji nema čemu da se raduje niti da šalje optimističke poruke. Sledi nam jedan od najtežih perioda, koji propaganda ne može sakriti laičkim tvrdnjama da je kod nas bolje nego u svetu.
Ove podatke i činjenice, odnosno istine i obmane ove vlasti u vođenju ekonomske politike, iznosimo pre svega kako bi građane uputili i upoznali sa činjeničnim stanjem i realnošću u kojoj se nalazimo. Ovi podaci su nažalost poznati vlastima, a posledice nerada i nestručnosti ove vlasti će trpeti pre svega građani, koji će kasno uvideti sve prevare i manipulacije brojevima i podacima.
Danas je potrebno stručnosti i znanja mnogo više nego u poslednjih 15 godina, i ova kriza se može kao bumerang vratiti ovoj vlasti, a građani, kao vrhovni autoriteti i oni koji biraju, znaće da daju konačnu ocenu.
Aleksandar Tanasković
Predsednik Saveta za ekonomiju, privredu i finansije Srpskog pokreta Dveri
Izvor: dveri.rs / Između sna i jave
