Za samo 20 individualnih konsultanata na projektu „Unapređenje zemljišne administracije” Republički geodetski zavod je tokom proteklih pet godina platio više od 1,5 miliona dolara. Konsultanti iz raznih oblasti od prava, preko sekretarskih, administrativnih, poslova nabavke i menadžerskih poslova, do IT konsultanata i konsultanata za kvalitet podataka, finansirani su iz kredita Svetske banke koji otplaćuju građani Srbije. Četiri severnomakedonska konsultanta uključujući i bivšeg direktora tamošnjeg katastra, koji su angažovani zbog iskustva u sličnom projektu Svetske banke u ovoj zemlji, bili su pod istragom severnomakedonskih vlasti upravo zbog učešća u projektu koji se sprovodi u Srbiji.
Po podacima koji su objavljeni na sajtu Svetske banke najviše novca dobio je direktor projekta Unapređenje zemljišne administracije Dragan Pavlović. Angažovan je u oktobru 2015. godine, a vrednost ugovora mu je bila 176.666 dolara. Kada se podeli ispada da mu je mesečni honorar do 2020. godine bio oko 3.000 dolara, ili u dinarima nešto manje od 300.000 dinara. Sa tim iznosom on se svrstava u red naplaćenijih ljudi u državnoj upravi. Primera radi, zvanična zarada direktora Republičkog geodetskog zavoda Borka Draškovića objavljena u Informatoru o radu RGZ-a je 186.753 dinara.
Iako će troškovi za angažman konsultanata pasti na teret građana, ti konsultanti nisu ni državni službenici ni nameštenici, tako da njihova primanja nisu određena zakonom. U informatoru o radu RGZ-a, oni se ne spominju pa se građani o troškovima za raznorazne savetnike mogu informisati samo na sajtu Svetske banke ukoliko znaju engleski jezik.
Za javne nabavke na projektu zaduženo je troje ljudi, od kojih je specijalista za nabavke na projektu Neda Teodosijević najviše prihodovala. Za pet godina, prema podacima sa sajta Svetske banke, ona je zaradila 170.168 dolara. Njen asistent Predrag Dermanović do sada je koštao građane 132.005 dolara. Viši savetnik za nabavke Slavko Micevski angažovan je iz Severne Makedonije krajem 2016. godine i za njegove konsultantske usluge plaćeno je 45.400 dolara. Pored Micevskog, angažovano je još troje konsultanata iz ove bivše jugoslovenske republike pošto je tamo slična reforma rađena tokom protekle decenije.
Uprkos ovim skupim konsultantima, regularnost javnih nabavki na ovom projektu je dovedena u pitanje. Kako je Pištaljka već pisala RGZ je kupio satelitske snimke teritorije Srbije koji su lošeg kvaliteta i to bez tendera. Takođe budžet projekta je probijen, pa je ponestalo novca za ključne stvari na projektu poput izgradnje zgrade arhiva ili kompletiranje softvera, zbog čega je između ostalog zatraženo i dobijeno dodatno finansiranje. Dodatno zaduženje međutim, prevazilazi čak 50 odsto prvobitnog projekta.
Pretragom sličnih projekata zemalja u regionu, Pištaljka je utvrdila da je ovakvo glomazno ponovno zaduživanje više pravilo nego izuzetak. Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, na primer, dobijale su dodatna sredstva u procentualno mnogo većem iznosu nego Srbija.
Jedan od razloga zbog kojih je Srbija tražila dodatni novac je i neplanirana kupovina novog seta satelitskih snimaka, o čemu je Pištaljka već pisala.
U pokušaju da utvrdimo kriterijume za odabir konsultanata, poslali smo pitanja mejlom direktoru projekta Draganu Pavloviću koji nas je u odgovoru uputio na pravilnike Svetske banke i dao nam linkove ka sajtu te svetske organizacije. Na upit ko je donosio odluke o visinama honorara konsultanata napisao je: „Okvirne visine honorara su planirane prilikom pripreme projekta (2013. i 2014. godine) uzimajući u obzir više faktora, ali u skladu sa visinama honorara na drugim projektima u regionu i šire”.
U pokušaju da razjasnimo nedoumice kontaktirali smo ga i telefonom, međutim Pavlović je u telefonskom razgovoru odbio da odgovara na novinarska pitanja i zatražio je da mu se obratimo mejlom.
„Ja nisam zaposlen u RGZ-u. U stvari, ja sam angažovan na projektu i imam ugovor na određeno vreme. Tako da nisam ovlašćen da govorim, ali vi pošaljite pitanja, pa ću vam sve detaljno napisati”, rekao je Pavlović u telefonskom razgovoru.
Iako smo prema dogovoru istog dana poslali pitanja, iz kabineta direktora RGZ-a na naš mejl odgovoreno je da „Republički geodetski zavod nije edukativni centar”. Ni Svetska banka do objave teksta nije pružila odgovore na naša pitanja.
Pokušali smo da uporedimo zarade vođa sličnih projekata na sličnim destinacijama, ali nismo uspeli da ih pronađemo na sajtu Svetske banke. Jedno od pitanja upućeno RGZ-u, na koje nismo dobili odgovor bilo je i ko je odlučio da Dragan Pavlović bude direktor projekta, kako je izabran i koje kvalifikacije za tu poziciju ima.
Republičkim geodetskim zavodom godinama unazad upravlja Borko Drašković o kom je Pištaljka pisala jer je vodio hajku protiv uzbunjivača, plaćao advokate da proganjaju novinare i krio podatke od interesa za javnost od novinara.
Savetnici iz Severne Makedonije pod istragom Poreske policije
Metodom direktnog odabira izabrana su i četiri inostrana savetnika na ovom projektu. Sve četvoro su iz Severne Makedonije, a među njima je i Slavče Trpeski bivši direktor makedonskog katastra. On je na projektu angažovan kao konsultant za politiku, pravo i institucionalni okvir. Međutim, šta je on konkretno radio na projektu nismo uspeli da saznamo jer je RGZ odbio da to objasni. Za svoj angažman dobio je 51.700 dolara, ali i krivičnu prijavu od severnomakedonskih vlasti.
Kako su objavili severnomakedonski mediji, Finansijska policija gonila je četvoro konsultanata angažovanih na projektu u Srbiji tokom 2016. godine i 2017. godine. Oni su osumnjičeni da su naneli štetu budžetu Severne Makedonije jer su koristeći svoj službeni položaj i ovlašćenja, kao pojedinci bili angažovani na projektu srpskog Republičkog geodetskog zavoda, a da za to nisu imali ugovor sa sa severnomakedonskim katastrom. Poreska policija navela je da su službenici makedonskog katastra koristili službena vozila, otvarali putne naloge i prijavljivali troškove za benzin, te uzimali dnevnice za putovanje u Srbiju.
Slavče Trpeski tada se branio da je krivična prijava deo političke hajke koja se vodi protiv njega. Izjavio je da je njegovo angažovanje inicirala Svetska banka, te da je najveći deo posla obavio iz Severne Makedonije, koristeći savremene alate za komunikaciju. Kako je tvrdio, u Srbiju je dolazio samo kada su neradni dani ili za vreme godišnjeg odmora, a da je troškove dolazaka pokrila Svetska banka.
I godinu dana kasnije, severnomakedonska policija je podnela krivičnu prijavu protiv Slavčeta Trpeskog jer je, dok je rukovodio Agencijom za katastar u Skoplju, unapredio neke službenike mimo procedura i zakona. I tada je Trpeski negirao krivicu.
Dragan Pavlović, direktor projekta Unapređenje zemljišne administracije, u svom prvom mejlu napisao je da je Slavče Trpeski u vreme kada je izabran za konsultanta imao najsnažnije preporuke. „U trenutku kada je gospodin Slavče Trpeski bio angažovan, bio je na čelu agencije koja je dobila specijalnu nagradu za uspešnu reformu zemljišne administracije u Republici Makedoniji i doprineo je da Republika Makedonija bude izlistana kao 10. najuspešnija zemlja na Duing bisniz listi Svetske banke. Pomenuti konsultant je svoje obaveze izvršavao u skladu sa ugovorom i na vreme”, tvrdi Pavlović.
Snežana Đurić
Izvor: Pištaljka
