Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija izjavio je danas da bi u društvu trebalo da se pokrene ozbiljan dijalog na temu šta učiniti kako bi se smanjio obim korupcije u Srbiji.
Dodao je da državnom vrhu odgovara koruptivno okruženje. Komentarišući pad Srbije sa 101. na 104. mesto liste svetskih zemalja prema percepciji korupcije u 2023. godini, Minić je kazao da bi morali da se istraže uzroci koji utiču na rast korupcije i da se radi na njihovom otklanjanju.
„Nije iznenađenje to što nije bilo napretka u borbi protiv korupcije, ali je iznenađenje što nije bilo značajnijeg nazadovanja na listi svetskih zemalja prema percepciji korupcije. U Srbiji imamo katastrofalno stanje po pitanju sprovođenja antikorupcijskih mehanizama i u svim oblastima koja su rizična po pitanju stvaranja korupcije, počev od javnih nabavki gde se ogromni poslovi ugovaraju netransparentno, bez konkurencije i bez primene zakona“, rekao je Minić.
Prema njegovim rečima, ukinut je zakon o linijskim projektima, a izglasan zakon o „Expo 2027“, po kojem će 17 milijardi evra biti potrošeno bez transparentnih postupaka nabavke.
„Osim toga, na čelu javnih preduzeća već godinama se nalaze vršioci dužnosti koji su podložni političkim pritiscima i koji više rade za političke potrebe nego za ispunjavanje javnog interesa. Kad je u pitanju borba protiv korupcije, nema napretka ni u tužilaštvu, sudstvu i policiji, tako da bez imalo optimizma očekujemo naredna rangiranja na listi svetskih zemalja, prema percepciji korupcije“, ocenio je on.
Minić ističe da u Srbiji ne postoji politička volja za borbu protiv korupcije.
„Donosiocima odluka iz vrha države odgovara koruptivno okruženje. Njima je mnogo lakše da bez transparentnosti i konkurencije odlučuju o trošenju ogromnih novčanih iznosa i tu se otvara prostor za zloupotrebe i podmićivanje“, istakao je Minić.
Na pitanje da li visok nivo korupcije može da utiče na dolazak stranih investitora, Minić je kazao da će vlasnici nešpekulativnog kapitala dobro razmisliti da li će svoj novac uložiti u Srbiji.
„Indeks percepcije korupcije je od značaja za potencijalne investitore. Ljudi koji savetuju ozbiljne investitore neće predložiti da se nešpekulativni novac uloži u zemlji koja je loše rangirana na svetskoj listi. Nešpekulativni kapital će moći da se dovede isključivo kroz ogromne subvencije ili kroz politička mentorstva“, objasnio je Minić.
Vasić: U Srbiji primetna nemaskirana samovladavina
Članica Upravnog odbora Transparentnosti Srbija Radmila Vasić izjavila je da je najnoviji izveštaj o Srbiji kada je reč o indeksu percepcije korupcije, najlošiji u proteklih 12 godina i da je Srbija i „od manjkave demokratije, sada označena kao hibridni režim“.
Srbija je tri pozicije lošije rangirana nego pre godinu dana, odnosno sedam bodova manje od svetskog proseka i čak 28 indeksnih poena manje od proseka u EU.
„Meni je interesantno i porazno da je svake godine ovaj izveštaj sadržavao kvalifikaciju „ovo je najlošiji rezultat“, a sada je najlošiji u proteklih 12 godina“, ukazala je Vasić.
Prema njenom objašnjenju, ovde nije bilo političke volje da se sprovode zakoni koji se tiču sprečavanja koprucije, ali sada je na nivou da se takvi zakoni izuzimaju i donose novi koji će otvoriti vrata za korupciju.
Vasić je kao primer navela suspenziju Zakona o javnim nabavkama, kako bi se usvojio zakon koji se odnosi na specijalizovanu izložbu Ekspo 2027. Ona je upozorila i da će neregularnosti na decembarskim izborima sigurno uticati na sledeće merenje indeksa percepcije korupcije.
Izvršna direktorka TS Bojana Medenica rekla je da i globalna slika u izveštaju Transparensija pokazuje da stvari ne stoje baš sjajno i da 67 odsto zemalja sveta ima indeks ispod 50, odnosno da se korupcija smatra visokom.
Medenica je rekla da 118 zemalja beleži stagnaciju, 34 države su u padu, a samo 28 beleži napredak. Region koji beleži napredak je region Zapadne Evrope, ali je i njihov indeks 65, dodala je Medenica.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da je Srbija u samo dva rangiranja došla „nadomak“ svetskog proseka od 43 poena, dok je daleko od evropskog sa 59,6 poena.
Nenadić je rekao da Srbija ima očigledne probleme sa nefunkcionisanjem bitnih antikoruptivnih mehanizama i to je jedan od razloga dugogodišnje stagnacije, sa trendom nazadovanja.
Nenadić je najavio i da će TS danas podneti Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti člana 14 zakona koji se odnosi na javne nabavke u slučaju specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
On je rekao i da je povodom programa „Skok u budućnost“ TS tražio informacije ko je izradio taj program i kako su planirani troškovi.
„Zabrinjajavjući je trend u kojoj brojne šanse i povoljne okolnosti za borbu protiv korupocije nisu iskorišćene, a ne vidimo ni jasne naznake da će to biti učinjeno. Daćemo šansu novoj vladi, skupštini šta treba da urade da se stvari pomere sa mrtve tačke i ne odustajemo od institucija“, rekao je Nenadić.
Srbijaje pala na 104. mesto liste svetskih zemalja prema percepciji korupcije za 2023. godinu, objavio je u utorak Transparensi internešenal. Ovo je najlošiji rezultat koji Srbija ima u poslednjih 12 godina.
Na prošloj listi je Srbija bila 101. mada je imala indeks (36), kao i sada. To znači da, prema oceni ugledne nevladine organizacije, u Srbiji se ništa ne menja što se tiče korupcije.
Srbija 104. mesto deli sa Alžirom, Brazilom i Ukrajinom.
Indeks Srbije za sedam poena manji je od svetskog proseka i čak 28 poena lošiji od proseka Evropske unije.
Crna Gora je na 63. mestu, od zemalja i teritorija regiona slede Severna Makedonija (76), Kosovo (83), Albanija (98) i odmah iza Srbije Bosna i Hercegovina (108).
Na prva tri mesta, kao zemlje sa najmanje korupcije, i dalje su Danska, Finska i Novi Zeland. Na poslednja tri su Sirija, Venecuela i Somalija.
