Sve više ljudi iz grada prelazi na selo. Tako su tri brata Beograd zamenili eko-farmom u okolini Gornjeg Milanovca. Uz dobro osmišljen posao gaje svinje rase moravka, a meso prerađuju po domaćim i mediteranskim procedurama.
Umesto u velikim kompanijama u velikom gradu, odlučili su se za sopstveni posao u Kalimanićima. U kooperaciji sa domaćinima u selima takovskog kraja, svake godine uzgoje više od sto svinja domaće autohtone rase.
“Ovaj kvalitet mesa smo želeli da ponudimo ljudima u Srbiji. Kada smo 2019. godine krenuli sa formiranjem ove farme bilo ih je jako malo, ovo je ugrožena vrsta i od tada se trudimo da ovu rasu ponovo raširimo po Srbiji”, kaže Željko Milosavljević iz eko-farma “Moravka Kalimanići”.
Kako je ideja sinula Vladimiru
Ideja je sinula Vladimiru, a braća su je odmah prihvatila. Poreklom su iz Boke, a mama im je poreklom iz Topole, Šumadinka. Vladimir kaže da je mama otišla na more u Boku na letovanje, upoznala se sa ocem i posle dan i po su se venčali. Vladimir je kuvar sa 30 godina iskustva, radio je i na brodu, a Željko je pomorski oficir. Darko je dugo radio u marketingu a Željko je kreativac pa je tako nastao i njihov logo. Darkova supruga Martina je uspešan korporativni menadžer koja upravlja i jednom američkom firmom sa više stotina zaposlenih.
Rođena je u Zadru, na moru, kao i Darko koji je rođen na moru a s kojim se upoznala na beogradskom betonu, kako je rekla, a sad su oboje u blatu! Dugo su, kaže, razmišljali da pokrenu svoj biznis pa kad je tokom korone s mužem stalno dolazila na farmu kod oba devera, na selo, rodila se ideja da i oni uđu u posao a da ona svoja znanja u upravljanju i biznisu primeni baš na njihov.
U šali kažu da su svog nemačkog ovčara prekvalifikovali u svinjskog ovčara.
Tek kad nas je sve zadesila korona, shvatili su kolika je važnost hrane. Otad su stekli stalne mušterije koje vole prefinjene ukuse ali i naručivanje preko društvenih mreža i dostavu na kućni prag, ispričali su za Agro TV.
Željko kaže da prvo nije ni čuo za moravku a kad je čuo saznao je da ima više omega 3 masnih kiselina od plave ribe a da im je mast zdrava kao maslinovo ulje. Dodaje i da crna svinja moravka živi napolju, u štali samo spava, i da oko njih nema naročitog posla osim da im se da voda i da jedu. Čišćenja nema jer su stalno napolju a zahvaljujući tome ne razboljevaju se.
Prase od 8 do 10 prasića. Reč je o autohtonoj rasi iz vremena Obrenovića, i spadaju u ugrožene vrste. Ukrštene su davno sa mangulicom, jorkširom i berkširom. Tove ih do 120, ukus je fantastičan, a glavni proizvod im je pršut po španskoj proceduri plus italijanske salame sa začinima i pistaćima.
Ključ uspeha je, kako tvrde, što poljoprivredno gazdinstvo tretiraju kao kompaniju. Napravili su koncept od farme do stola, a godišnje prerade 15 tona mesa.
“Specifična je tehnologija prerade mesa i tehnologija zrenja mesa koja je naša tajna, način sušenja, mesto sušenja, drvo kojim se meso dimi, začini koji se koriste prilikom dimljenja i sam proces začinjavanja mesa”, kaže Vladimir Seferović iz eko-farme “Moravka Kalimanići”.
Uz višedecenijsko iskustvo u kulinarstvu i ugostiteljstvu, inspiraciju za proizvode pronašli su na putovanjima. Tako je na njihovoj eko-farmi tradicionalno sušeno meso dobilo nove ukuse.
“Imamo i razne proizvode u kojima sam iskombinovao autohtono, meso autohtone životinje buše, moravke, našu šljivu ranku, orahe, šumadijsko vino iz Topole i napravio jedinstven proizvod kog nema na tržištu”, rekao je Vladimir Seferović.
Spoj tradicije i savremenih trendova primenjuju i u prodaji.
Nesvakidašnji ukusi kvalitetnih mesnih prerađevina iz Kalimanića lako nalaze put do kupaca preko društvenih mreža.
Lepo je kada se mladi ljudi vracaju selu i pokrenu svoj biznis proizvodnjom zdrave hrane. Na zalost ovi produkti nisu dosstupni obicnom potrosacu jer su cene toliko visoke da nisu dostupne svima zbog platezne moci gradjanstva. Bilo bi steta da zbog visokih marzi ovakvi poslovi propadnu.