Modu koju je tokom proteklih izbora na političkoj sceni lansirala vladajuća stranka da na dan izbora svojim članovima obezbedi sendviče, sokove i vodu, prihvatile su na ovim poslednjim i stranke koje su važile za ozbiljne kandidate za ulazak u opštinski i republički parlament.
Otuda su već rano ujutro, na biračka mesta počeli da stižu paketi sa hranom ovih stranaka stvarajući pri tom zazubice predstavnicima minornih koje za ove svrhe, očigledno, nisu imale dovoljno novca.
Ovo je pogotovo dolazilo do izražaja kada bi predsednik biračkog odbora počeo tiho da obaveštava svoje članove da je doručak stigao i da treba da se posluže, ali i kada bi svoje sendviče zajedno sa vodom unele i njihove kolege iz suprotnih tabora. Ovi ostali bi tada samo bacilli pogled na svoje sendviče uredno spakovane u tašne pitajući se u sebi da li će oni, kada ih budu zagrizli, biti dostojni onima koje su za svoje sledbenike pripremile stranke koje u ovoj zemlji vode glavnu reč.
Ova neprijatnost bi se među predstavnicima stranaka izgubila na kratko kada bi njihove kolege iz vladajuće sa svima ostalima podelili svoje sledovanje u vidu šolje dobre kafe, čašu soka ili vode i opet vratila kada bi prilikom otvaranja zamirisali njihovi sendviči, što je za druge bio očigledan dokaz da se na njima nije štedelo.
To, međutim, na jednom od biračkih mesta, za svoje sendviče nisu mogli da kažu predstavnici stranke čiji lider je do sada mnogo puta na delu pokazao koliko je dobar domaćin. Čim su dodirnuli pretvrdu lepinju sendviča, neki su pomislili da je prazan, a kada su ga ipak raspakovali videli su u sredini tri pretanka parčeta neke jeftine salame i još tanje parče kačkavalja, toliko gabaritne da nisu mogli ni “na zub da ih zakače”.
Oni sa problematičnim zubima odustali su od njih već pri prvom zalogaju žaleći se da je lepinja pretvrda, a njen sadržaj prežilav. U nameri da se “lebac ne baci” neki od njih su ih velikodušno ponudili onima koji su na ovom glasačkom mestu bili bez sendviča.
Tako je jedan od sendviča završio i u kesi čoveka koji je videći u čemu je problem poželeo da njime nahrani svoju mačku. Međutim, kada je došao kući i sav srećan joj ponudio dobar zalogaj ova prepametna životinja nije htela ni da ga pomiriše već je nastavila nestrpljivo da se umiljava oko njegovih nogu čekajući da je nahrani.
Autor: Gordana Nastić
Odgovor MI
Ne znam koji su to „naši preci“ sačuvali zemlju -i koju to zemlju su „čuvali“ za nas? Srbiju? Neće biti. Pogledajmo samo noviju istoriju. Kralj Aleksandar i njegova kamarila to nije učinila- prodala nas je, posle strašnih gubitaka Srbije u tzv. Velikom ratu na strani pobednika- Hrvatima i Slovencima stvarajući prvo kraljevinu SHS a odmah zatim Jugoslaviju. Koliko je Srba samo dvadesetak godina kasnije od „braäe“ Hrvata poklano u ime te „zajednice“ znamo. Ili su Srbiju „sačuvali“ pučisti 27. marta 1941. g. predvođeni srpskim generalima Mirkovićem i Simovićem od Hitlera? Nisu- gurnuli su Srbiju u nove gubitke mladih ljudi. Ili su „naši preci“ četnici koji su u kasnijem toku Drugog svetskog rata, predvođeni Dražom M. „junački“ šurovali sa okupatorima? Da li su to bili zaluđeni srpski novopečeni komunisti pod vođstvom belosvetskog mangupa -komuniste koji je voleo carski život po imenu- ako se zaista tako zvao- Josip Broz zvani Tito? Jesu li Titovi partizani „čuvali zemlju“ za potomke masovnim streljanjima svih koji su bili protiv komunizma -čim su okupirali Srbiju. Ili su je „čuvali“ davanjem autonomija Vojvodini i Kosmetu-sličnih državnosti- samo da bi oslabili Srbiju? Možda su je „čuvali“ donošenjem zakona o zabrani povratka Srba na Kosmet koje su proterali šiptari tokom Drugog svetskog rata? Ili su je sačuvali tipovi poput Vuka Brankovića -pardon valjda se prezivao i Drašković, zatim Voja Šešelj i Sloba Milošević i drugi novopečeni „prevrtači“ od komunjara ka tobožim „demokratama“? Nisu ni oni -ode Kosovo, nestade Srba po Hrvatskoj- ode od Srbije i nekada iskonski srpska Crna Gora. Sled „čuvanja“ Srbije za potomke se nastavlja dolaskom na vlast ovog nesrećnika, koga mnogi nazivaju izdajnikom, Aleksandra Vučića. Ne bih se čudio da najzad po želji svojih mentora koji su ga postavili na vlast- Zapadnjaka, i de jure prizna Kosovo kao šiptarsko-albansku državu. I da krene na „čuvanje“ i drugih srpskih krajeva davanjem autonomije Raškoj oblasti (Sandžaku) i nekakvim novostvorenim „Bošnjacima“ koji gle čuda odmah naučiše lingvistima nepoznati bošnjački jezik. Sve govori da će AV predati srpsku zemlju na“čuvanje“ ne potomcima- Srbima od Preševa do Bujanovca pa i dalje sve do Vranja- nego kome drugo nego Šiptarima. Da li će AV za potomke čuvati Srbiju prodajom, uzurpacijom, poklanjanjem strancima isl. mahinacijama zarad lične i koristi za svoje kumove, rođake, ulizice i partijce, svih još preostalih srpskih resursa Arapima, Kinezima, Nemcima, Turcima i mnogim drugima -ili će Srbiju „čuvati za potomke“ dozvolom da se kroz eksploatacije npr. litijuma truje i ubija srpski živalj? Ili će to činiti tako što neće učiniti ništa da vazduh u Beogradu najzad prestane da bude jedan od najzatrovanijih na svetu? Primera je i previše kao su naši daleki preci kao i današnji političari-mafijaši „čuvali“ Srbiju za potomstvo. A šta čini narod srpski protiv toga? Kao i uvek -ništa. Po ustaljenom običaju, posle loših, uvek glasa, kao i na nedavnom glasanju, za još gore! Koji će nas, možda, ne možda nego verovatno, najzad satrti da više ne postojimo kao nacija. Zar vas na tu mogućnost ne potseća ovde opisani sled događanja?
Беда и туга на сваком кораку. Потсећа на улицу и децу охолу безобразну и неваспитану…….. Нису ли били сви на истом задатку? Није ли ово земља коју треба сачувати за потомке, како су је претци сачували за нас? На разне начине убацује се семе раздора између нас, па тако што ће неки добити сендвиче „боље“ богатије, од оних других …… Кроз све ситуације провлачи се подела, види ли то онај повлашћени хоће ли бити милости када деца буду бацала камење за издајником?