Može li država bez obrazovanja?

Čini se da nigde nismo toliko propali kao u sistemu obrazovanja. I čini se da to nimalo nije slučajno. Kod nas se sistem obrazovanja planski uništava od 2000. godine

Naracija o Titu i titoističkom nasleđu izabrana je naravno kao metafora o prošlosti, sadašnjosti i problemima koje smo iz doba austrougarskog jugoslovenstva nasledili. To naravno ne znači da u titoizmu nije bilo segmenata koji su nesumnjivo bili u daleko boljem stanju nego danas. Autoritarni, pa i totalitarni, poredak je poredak u kome mora da postoji neka skala vrednosti i neki okvir. Ovo što danas imamo kombinacija je autoritarizma i anarhije u kojoj je merkantilizam zapravo najvažniji vrednosni okvir. Sve je na prodaju i sve je s onu stranu sramote. Odlična metafora naših života je Jovana Jeremić.

Uzmite npr. urbanizam. Ovo što se dešava u Beogradu danas je sistematsko ubijanje grada gde se kao i na Kraljevim vodama slivaju beskonačne količine betona da bi se gde bilo uvalio kvadrat više, prodalo, uzeo novac i pobeglo na sledeći takav „projekat”. Ni kanalizaciona, ni putna ni bilo koja infrastruktura ni približno ne odgovara potrebama tolikih stanova i stanara koji bi trebalo da žive na istom malom prostoru. Na Tošinom bunaru, koji se bukvalno zatrpava zgradurinama, blizu restorana Bela reka napravljen je monstrum od zgrade i pored je, u otprilike deset kvadrata, stavljeno nešto što treba da liči na dečji park za igru. Kakve crne škole, vrtići i drugi potrebni sadržaji i objekti… Ako se to poredi sa blokovima, koje je titoistička država osmišljavala i pravila od šezdesetih godina po jasnim projektima, sa odgovarajućim sadržajima, konceptima života itd. videće se koliko je ovaj sistem pretvoren u pljačkaško haotično otimanje para od ljudi kojima se za to ništa ne nudi.

Uništavanje obrazovanja

No, čini se da nigde nismo toliko propali kao u sistemu obrazovanja. I čini se da to nimalo nije slučajno. De Gol je tvrdio da je najvažnije da narod bude obrazovan pa tek onda zdrav. Kod nas se sistem obrazovanja planski uništava od 2000. godine.

Krenimo od visokog obrazovanja. Postoji opšti konsenzus da je uvođenje bolonjskog sistema studiranja sa kursevima, snižavanjem kriterijuma i zahteva od studenata radikalno oborilo kvalitet studiranja i nivo znanja koji studenti dobiju sa fakulteta. Na to su ozbiljni ljudi upozoravali još kad je uvođeno, ali je ceo proces prikazan kao deo evropskih integracija pa je uveden bez ikakvih problema. Oni su nastali odmah nakon toga i stalno se pogoršavaju, ali je apsolutno nemoguće zamisliti da bilo koja relevantna struktura, strukovno udruženje, politička partija itd. makar zatraži ukidanje Bolonje i povratak ozbiljnog studiranja po starom sistemu.

Studenti danas retko gde polažu usmene ispite. Opšta debilizacija i snižavanje kriterijuma za ocene ide od osnovne škole do doktorskih studija. No, posebno su ugroženi fakulteti za pripremu nastavnika, kao i humanistika. Filozofski fakultet u Beogradu, koji je tradicionalno najozbiljniji i najzahtevniji fakultet humanistike kod nas, već dugo vremena preživljava zbog toga što veliki broj tinejdžera želi da studira psihologiju. Na svim ostalim odeljenjima za studije se prijavljuje jedva polovina potrebnog broja, a ostalo se popunjava onima koji nisu uspeli da upišu psihologiju.

Profesori koji pokušavaju da održe kriterijum na potrebnom nivou izlažu se na stub srama, studenti se žale na njih itd. Na stanje na državnim fakultetima naravno utiče i tragedija sa tzv. privatnim fakultetima i univerzitetima u Srbiji. Retko će se naći privatni fakultet koji ima ikakvog smisla osim kraće ili brže prodaje diplome i to zna čitava zemlja. Tu se vidi u kojoj meri se sve svodi na formu i tešku korupciju. Pojava ovakvih visokoškolskih ustanova uticala je i na državne fakultete da obaraju kriterijum jer se posebno na pravima, ekonomiji itd. posle prvih problema u studiranju vrlo lako sa državnog odleti na privatni gde se za studiranje traži samo dobra volja i dovoljno novca. Tako nam je magistrirao i doskorašnji predsednik države i doktorirala aktuelni guverner NBS, koju je sramota da napiše gde je odbranila svoju doktorsku tezu.

Apsolutna nekompetentnost

Posledica ovakvog odnosa prema visokom obrazovanju je podatak koji sam nedavno čuo. U jednom gradu srednje veličine od oko 400 ljudi zaposlenih u Skupštini opštine i organima javne uprave nijedan jedini nema državni fakultet. Ovo je započelo za vreme žutih, a naprednjaci su oterali do kraja. To znači da na lokalnom nivou vlada apsolutna nekompetentnost, da lokalna samouprava ne odlučuje ni o čemu važnom niti ima strateške kapacitete za to. Kao što je poznato o parama, zapošljavanju, kvotama za botovanje i onome što je gazdi važno odlučuju koordinatori a ne predsednici opštine. A tek kad bismo pogledali obrazovni, društveni i socijalni profil koordinatora imali bismo šta da vidimo… Polukriminalci ili kriminalci, vođe navijačkih grupa, polusvet, građevinski „preduzimači”, dileri itd.

Ovo je stvarna struktura moći koja drži lokal u pokornosti i preko koje se narod drži u zavisnosti. Ima toga i na višem nivou gde se sprovodi, kako momci iz BS-a kažu, politika da lažemo decu da smo za Rusiju, ali nekako nam je lepše u Briselu. To je ono direktno spin okruženje ili Politbiro koje drži centralne medije i sprovodi lažno balansiranje između nacionalno-proruske priče i zapadno-pronatovske. To su Vučko, Di-džej Žeks, Lađević i još nekoliko ljudi koji su gazdi važniji nego čitava vlada. Osnova vlasti jeste masovna psihoza ljudi gde se od svega pravi rijaliti i uništava bilo kakav pokušaj smislene, racionalne debate i razgovora.

Sve to nema veze sa stvarnim upravljanjem državom. Vučić najbolje zna da je ceo ovaj njegov bašibozuk nesposoban za bilo šta konstruktivno osim za kreveljenje, spinovanje, plašenje itd. Javnom upravom, ministarstvima, agencijama, javnim preduzećima sve više i sve direktnije vladaju stranci i njihovi direktni agenti uticaja koji dolaze iz NALED-a, velikih korporacija, međunarodnih finansijskih tela itd. To su Brnabe, Maliji, Đedovićke i čitava G17 struktura sa sve Dinkićem koji iz senke i dalje vodi srpsku ekonomiju i dolazak investitora.

(U sledećem nastavku obradićemo osnovno obrazovanje…)

No iako je obrazovanje daleko ispod stanja u titoizmu, ne treba zaboraviti da je i to nasleđe haosa moralne, identitetske i verske degradacije srpskog naroda koju je titoizam izgradio.

I zbog toga Domus florum delenda est!

autor:Miša Đurković