Po redu vožnje lokalni izbori nam slede najkasnije do kraja juna, pa ipak sudeći na osnovu (ne)aktivnosti dela ljute lokalne opozicije, koja uzgred budi rečeno ne krije izborne ambicije, stiče se utisak da nam novi lokalni izbori slede tek za dve – tri godine. Što bi nekog neupućenog moglo da navede na pomisao kako u našem Čačku sve besprekorno fercera, pa ljuti opozicionari naprosto nemaju šta da zamere nazadnim ekspertima.
A kamo sreće da je tako.
Kamo sreće da žitelji mnogih čačanskih sela u 21. veku ne sanjaju o stabilnom elektrosnabdevanju, betonskim banderama, asfaltu, kanalizaciji… Da nazadna družina za mesec dana nije proždrala 80 hiljada evrova, a nepunih deset ne planira da skrca u rekonstrukciju Ulice župana Stracimira u vreme kada se život većine Čačana sveo na dan i komad. A što je u suštini auto go vlasti koji bi svaka opozicija pod kapom nebeskom samo poželeti mogla
Ali ko sad time da se bavi? Lakše je, koliko god to bilo nerealno, sve na dušeku sedeti i duvan pušeći očekivati da će kampanja “Mi smo dobri, pošteni, pametni i lepi” podstaći Čačane koji su se naslušali praznih priča i obećanja da zapuše nos, stisnu želudac i pojave se masovno na biralištima.
Ko da štrapacira, kako se to radilo u vreme koalicije Zajedno, od mesne zajednice do mesne zajednice, od sela do sela? Lakše je na konferencijama za medije isprazno palamuditi o izbornim uslovima, kojima su kumovale njihove nekadašnje i sadašnje partije dok su bile na vlasti. Klinčiti se sa tridesetak procenata koliko je koalicija dobila u Čačku na decembarskim parlamentarnim izborima, a zaboraviti da je izborni poraz – poraz. Da je, ako nemate skupštinsku većinu, sasvim svejedno da li ste na izborima dobili poverenje četrdeset, trideset ili tri procenta Čačana.
Ali treba ih razumeti. Nije lako sadotići među građane.
Šta ako neko priupita zašto partije kojima pripadaju nisu uradile za svog vakta ono što sad obećavaju Čačanima, budući da recimo političku podobnost, parijsko kadrovanje i zapošljavanje nisu izmislili gospodar Vučić i nazadna bratija, već su ih samo doveli do savršenstva. Šta ako neko od lidera GG Čačak je njegov zatraži da im posle svega objani efekat njegovog učešća na izborima koje je bojkotovao najveći deo opozicije? Da li su krajnji dometi njegovog četvorogodišnjeg statiranja u Skupštini davanje legitimiteta nazadnoj većini i primanja oborničke nadoknade?
Nije lako pogledati u oči mnogo puta prevarene i izneverene ljude ako si svestan koliko ste ti ili tvoji nekadašnji partijski drugovi doprineli nazadnom zlatnom dobu. A da ste barem jednom u predvečerje nedavnih parlamentarnih kao i sada pred lokane izbore skupili snagu, progutali knedlu i izvinili se Čačanima što ste ih činjenjem i ili nečinjenjem doveli tu gde su, možda bi im i uspelo da animiraju barem deo apstinenata i na taj način povećaju šanse da čačkonačelniku – magistru i nazadnoj ekipi vidimo leđa.
Samo, kako sada stvari stoje mrka kapa. Naprosto, kada lokalna vlast sebi zabije takav auto gol kao što je to slučaj sa velikim i preskupim ždranjem o trošku građana, a što bi svaka opozicija pod kapom nebeskom samo poželeti mogla a zi se toga dotakneš ‘nako u prolazu, onda može biti da je problem u tebi a ne u “baksuzluku” izbornih apstinenata. Ili kada pored svih decenijama nagomilanih problema sa kojima se Čačani suočavaju pominješ izgradnju neke nove sportske dvorane, onda je apsurdno očekivati neku ozbiljniju podršku Čačana kojima je pun kufer nebuloznih obećanja i izneverenih očekivanja.
Taman koliko su i apsurdna očekivanja onog drugog “opozicionog” tabora Vučićevih koalicionih privezaka i dojučerašnjih perjanica da su Čačani zalađeni i ne pamte gde je ko bio, šta je govorio i šta je radio.
