MUVAČINA SE NASTAVLJA.
Novac namenjen rasejanju po ustaljnom običaju ogromnim delom ostaje u Srbiji i u državama u okruženju
ŠTUTGART/BERLIN Kao često do sada, odgovorni u Vladi Republike Srbije našli su za shodno da rasejanju za razne tobože prijavljene, važne projekte, udele nešto novca. Najverovatnije –kao sve što Vlada i vlasnik Srbije Aleksandar Vučić rade, donete su javnosti nepoznate odluke pa se ne zna na osnovu kojih kriterijuma je projektima podeljeno oko 1.750.000 evra- ili u dinarima 205 miliona dinara!
KORENI su i ranijih godina objavljivali izveštaje o verovatnim mućkama kod odlučivanja ko će, gde i koliko novca dobiti od Srbije. Na internet stranici www.dijaspora.gov.rs/konkursi 2023.php. Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, „zaduženog“ i za dijasporu jer je pri tom ministarstvu Direkcija ili Kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu, objavljeni su rezultati Konkursa br. 17-464/30-23/01 od 23.6.2023. i Konkursa br. 18-137/30-2023/01 od 23.6.2023.
Navodi ko dobija novac su zaista porazni za organizacije, udruženja i klubove Srba u rasejanju. Od ukupno 318 stavki odobrenih sredstava, kao i ranijih godina, najveći deo „kolača“ ostaje u Srbiji. Novac je dodeljen kojekavim, veoma često rasejanju totalno nepoznatim organizacijama. One, po mišljenju mnogih sa kojima smo razgovarali o rezultatima Konkursa, ničim urađenim i postignutim u korist rasejanja novac nisu zaslužile, Tačnije to su – 104 organizacija, klubova i udruženja. Među nagrađenima iz Srbije su npr. neko udruženje Losum za projekat „Spomen slavnih predaka“, zatim neki Ipsilon Srbija dobija pare za projekat „Made in СРБИЈА“- i mnogi drugi. Tih nepoznatih je, tvrde naši sagovornici, bar 80 procenata od svih imenovanih na spiskovima za isplate. Svi su nekakvim tobožim „radom“ u Srbiji za i u korist dijaspore –pre će biti verovatno debeim vezama u Minisrtarstvu soljnih poslova, „zaslužili“ taj novac. Prema objavljenim sumama, samo u Srbiji će ostati 34% novca od 1.750.000 evra, predviđenog za rasejanje.
Naravno da su se i slične, takođe uglavnom rasejanju nepoznate organizacije iz Bosne i Hercegovine, njih 45, lepo ugradile u budžet sredstava namenjenih dijaspori.Na listama srpskog ministarstva je i 26 organizacija iz Crne Gore, doskora i nadamo se nikada više, organizacija Milovih „Montenegrina“ – iz Severne Makedonije je 12 itd. Ukupno 187 njih sa oba spiska –od 318 ukupno, ili oko 60%, pokupilo je „kajmak“ koji će ostati u Srbiji ili u tzv. „okruženju“ Srbije –a samo oko 40% dozvoljenog novca će dobiti dijaspora!
Naši sagovornici u Nemačkoj nam kažu, jer je samo 6 udruženja u državi u kojoj je najveći broj i dijasporaca i klubova i udruženja, da niko nema ništa protiv da se novac deli i Srbima u okruženju –ali tek posle detaljne provere da li i koliko ta udruženja dobijaju od rasturanjem nekadašnje Jugoslaije novonastalih država. Zna se da i Slovenija pa i Hrvatska, verovatno i vlada Republike srpske, sufinansiraju srpske institucije i udruženja na svojim teritorijama- dok naše klubove u Nemačkoj niko od domaćina ne pomaže, pogotovo ne nemačka država, kažu naši sagovornici.
Čak i od pomenutih 6 dobitnika srpskog novca u Nemačkoj jedan projekt je dosta nebulozan. Po njemu bi se usavršavali umetnički rukovodioci (folklora?) iako se zna da najveći broj tih tzv. „umetničkih rukovodilaca“ od klubova naplaćuju svoj rad i usluge! Po pomenutom projektu Srbija treba da im omogući usavršavanje da bi još više zarađivali? Ili? Ni ovde, čuli smo, naši sugrađani ne bi imali ništa protiv ako bi se dokazalo da polaznici tih „kurseva usavršavanja“ (uz pitanje gde i ko ih vodi –da li stručnjaci iz Srbije i da li se održavaju u Srbiji ili Republici srpskoj?) u svojim klubovima rade besplatno i da će još duže vreme prenositi stečeno znanje na folkloraše besplatno.
O pomenutim pojedinostima, kako smo uspeli da saznamo, niko se od nadležnih za dodelu novčanih sredstava nije raspitivao u Nemačkoj a verovatno i u drugim evropskim državama u koji ide novac iz Srbije..
Ekonomista Milenko R. nam kaže da se i kod najnovijeg odlučivanja kome idu pare radilo, kao i uvek do sada, o uobičajenim manipulacijma. Ubacivanjem u igru samo malog broja organizacija i klubova iz inostranstva koji će dobiti po koju crkavicu, „pokrivaju“ se mućke kako bi domaći „poslenici“ i od novca namenjenog tobože rasejanju, dobili ponešto što im inače ne pripada, jer se njihov rad, verovatnije nerad, u Srbiji sufinansira i iz drugih „državnmih izvora“ –valjda od resornih ministarstava.
–Po potvrdi Narodne banke Srbije, priča Milenko R., godišnje u Srbiju doznakama –bez tačnih procvena koliko ljudi iz rasejanja dodatno potroše kada dođu na odmor- stiže od 3- 4 milijarde evra, onda Republika Srbija tim ljudima u „pravom“ inostranstvu a ne u okruženju, jer čuh od drugih sagovornika da okruženje ima i druge izvore finansiranja, ovog puta udeljuje samo stvarnih oko 700.000 evra. To je samo 0,024% od sume godišnjih doznaka koje stižu u Srbiju iz rasejanja. Taj „minimalac“ koji se vraća kao nekakva pomoć rasejanju je zaista sramotan!
-Znam, kaže Milenko R. da će me kritičari odmah „zgaziti“ tvrdnjom da ljudi iz rasejanja ne šalju devize državi nego svojima da prežive. To je samo delić istine – jer se devize menjaju u skoro bezvredan veštački „napumpani“ dinar kojim se kupuje sve i svašta. Znači devize, kroz dinar ulaze u privredne tokove Srbije. Razlika je u tome da država Srbija može da štampa dinara koliko hoće, a bez mnogo truda „obrane“ devize će ući u devizne rezerve države, ako one zaista postoje, i koristiće se možda za otplatu makar dela enormnih dugova inostranim lihvarima u koje je Srbiju uterala ova nesposobna, po mnogima, nenarodna vlada.
Neki naši sagovornici, po ko zna koji put, kritikuju postavljanje posrbljenog Francuza Arnoa Gujona na mesto direktora Kancelarije za dijasporu u Beogradu. Odavno se zna da AV niti ceni niti voli domaće stručnjake –osim ako su 100 odsto odani čankolisci i poltroni. Verovatno je zato, da bi udovoljio svom tobožem prijatelju Francuzu Makrou, na dobroplaćeno mesto koje ne zahteva ni neke posebne kvalifikacije ni znanje, postavio Gujona. –Za njega se priča, čujemo od Đorđa J. -da je nakon što je Arno uspeo da smuva neku Srpkinju, ili je ona smuvala njega, počeo da po Francuskoj sakuplja polovne i stare stvari da bi ih slao kao poklone Srbima na Kosmetu. Kamioni, avioni, poltroni –i eto vrednog poklona srpske vlade u vidu dobro plaćene pozicije, dobijanja srpskog državljanstva i verovatno diplomatskog pasoša, stana u BG itd. Kao da mi od 6 i više miliona Srba nemamo pravog čoveka (ili ženu) za to mesto- pita se Đorđe J. -Ali smo, po logici stvari znajući za mnoge ljude koji su ne kukumačenjem od drugih sakupljali pomoć nego davali i stotine hiljada svojih deviza Srbiji, trebali i morali od Vučića za te nama poznate, viđene ljude da tražimo čak i –ministarska mesta- a ne da nam pred nosom bez diskusije u rasejanju, uhlebe nekog Arnoa u Direkciji za dijasporu!
-Vučićevo podilaženje ili podvlačenje Makrou, nazovite to kako želite, ide tako daleko da mu je AV obećao kupovinu francuskih ratnih aviona RAFAL za skoro 3 (!!!) milijarde evra, verovatno od para koje će pozajmiti kod Arapa, Kineza ili od ko zna drugog – iako su ruski Migovi ili Suhoji 5.-te generacije i bolji i skoro duplo jeftiniji od Rafala!
Pošto je Gujon ko zna od kojih para i od kog rada verovatno skromno živeo u Francuskoj, zato mu valjda, da ne ugrozi svoju poziciju kod AV i lagodan život u Beogradu, nije palo ni na kraj pameti da digne glas protiv očiglednih manipulacija oko dotacija namenjenih dijspori- koje će najvećim delom opet završiti u Srbiji- ljut je naš sagovornik, ekonomista Milenko R.!
Njegovim rečima je sve rečeno- ostaje da se vidi da li će, ako se uopšte u budućnosti nešto bude dodeljivalo dijaspori, opet Srbija „pobediti“ rasejanje- bez obzira na to koliko deviza naši ljudi iz inostranstva redovno šalju u danas itekako osiromašenu, opljačkanu i napaćenu Srbiju. Zaključak nije „delo- ili nedelo“ vašeg novinara, to su kratki citati izvučeni iz izveštaja i dokumenata eminentnih institucija kao MMF-a, Svetske Banke, Nemačke Banke za obnovu i razvoj, članaka iz strane štampe itd. Pa ko želi- neka veruje ili neka ne veruje u njih. Bar po tom pitanju još uvek kod nas van matice Srbije vlada, ako ne potpuna sloboda medija, onda bar sloboda (glasnih) mišljenja i razmišljanja na razne teme.
ZA KORENE IZ NEMAČKE
P. Rakočević
