Anđelka Purković je, posle šest godina rada u Nemačkoj u oblasti IT tehnologija, odlučila da se za stalno vrati u Srbiju. Sa sobom je dovezla i automobil koji je kupila kao novi još 2012. godine, dok je živela u Srbiji, uredno plativši porez i carinu, a koji je 2017. odvezla za Nemačku. Prvi je i jedini vlasnik tog automobila. Međutim, u Srbiji ju je dočekalo neprijatno iznenađenje – na sopstveni automobil, sada star 10 godina, morala je opet da – plati carinu! Kao da ga kupuje prvi put. I dok su se carinici, kako navodi za portal N1, iščuđavali jer u sistemu stoji da je carina plaćena, Anđelka je za nove uvozne dažbine morala da plati 500 evra. Očekuje je i plaćanje novog uverenja u AMSS o tehičkoj ispravnosti vozila koje takođe – već poseduje. U Upravi carina za portal N1 navode isto ono je i naša sagovornica dobila kao informaciju – automobil je nakon njenog preseljenja u Nemačku izgubio status domaće robe i postao strana roba na koju mora da plati uvozne dažbine.
Redakciji N1 obratila se Anđelka Purković iz Novog Sada koja se posle šest godina rada u Nemačkoj vratila u Srbiju. Ona je, još pre odlaska u Nemačku 2012. godine u auto-kući u Srbiji kupila novi hjundai automobil, uvezen iz EU, za šta je uredno platila sve dažbine, uključujući i pripadajuću carinu. Automobil je, početkom 2017, odvezla u Nemačku i prevela ga na tamošnje tablice ne plativši nikakve uvozne dažbine u toj zemlji, pošto joj je rečeno da je vozilo u njenoj ličnoj svojini, pri tome proizvedeno u EU, sa plaćenom carinom u Srbiji.
„Sada sam se vratila iz Nemačke u Srbiju da živim i radim, ali mi je onemogućeno da koristim svoje vozilo dok – ne platim carinu. Što sam i učinila posle brojnih pokušaja da dobijem pravu informaciju o svojim obavezama – platila sam špediteru 500 evra da plati uvozne dažbine“, kaže Anđelka.
Ona ističe da joj je iz Uprave carina na upit odgovoreno da carina mora da se plati, pri tome se pozivajući na član 245. tačku 4 Carinskog zakona po kojoj su od plaćanja uvoznih dažbina oslobođeni domaći državljani koji su bili na radu u inostranstvu neprekidno najmanje dve godine – i to na predmete domaćinstva, osim na motorna vozila.
„Upala“ u rupu u zakonu
„I sami carinici u tri različite carinske ispostave su se zagledali, navodeći da se jasno u sistemu vidi da sam carinu već platila, i da je ovo prvi ovakav slučaj sa kojim se susreću“, navela je naša sagovornica.
Ona je u Nemačkoj, na Tehničkom fakultetu Univerziteta primenjenih nauka u u Minhenu, stekla licencu tehničkog pisca u softverskoj dokumentaciji i navodi da je jedina osoba u Srbiji sa ovom licencom. To je, kaže, unikatno radno zanimanje u oblasti IT koje kod nas ne postoji i ona ga, povratkom u svoju zemlju, donosi na tržište.
Ogorčena je i, kaže, besna zbog svega.
A najviše – razočarana.
„Govorimo o odlasku stručnjaka u inostranstvo. Ja sam osoba koja se školovala u Srbiji, postigla karijeru u IT oblasti, otišla u Nemačku i vratila se da svoje znanje ponovo primenim – i nailazim na ovakve dodatne troškove što je nepojmljivo, jer mi upravo Nemačka nije naplatila ni carinu, ni uvoz, kada sam uvezla automobil čiji sam vlasnik u tu zemlju. Dok mi u Srbiji to naplaćuju – dva puta“, ogorčena je Anđelka Purković.
Smatra da je „upala“ u rupu u zakonu.
„Mislim da ovakav slučaj kao moj ne postoji. Jer, ja nisam kupila automobil za vreme života u Nemačkoj, već sam sve vreme koristila sopstveni auto, kupljen u Srbiji. Čudili su se carinici iz tri različite carinske ispostave, ali i zaposleni u AMSS gde treba da platim još oko 7.400 dinara kako bi za svoje vozilo – opet duplo – dobila uverenje o tehničkoj ispravnosti. Iako to uverenje za moj automobil već postoji i u njihovom sistemu. I u AMSS se, kažu mi, prvi put sreću sa ovakvim slučajem“, navodi naša sagovornica.
Uprava carina: Da se vratila u roku od tri godine…
Uprava carina Republike Srbije je izvršni organ, čije je postupanje utemeljeno na odredbama važećeg Carinskog zakona, što isključuje bilo kakvu proizvoljnost, ističu za portal N1 u Upravi carina.
„Dakle, u slučaju vaše čitateljke reč je o robi – vozilu koje je nakon izvoza iz naše zemlje izgubilo status domaće robe i postalo strana roba. U takvim slučajevima Carinski zakon predviđa naplatu uvoznih dažbina prilikom ponovnog uvoza“, navode u Upravi carina.
U Carini potvrđuju da je vozilo o kojem je reč 2012. godine je zaista uvezeno u Republiku Srbiju.
„Ali je 2017. izvezeno u Republiku Nemačku, čime je izgubilo status domaće robe“, dodaju.
Da je, ističu, kojim slučajem naša čitateljka u roku od tri godine odlučila da se vrati i tada podnela zahtev za oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina – mogla bi da ostvari to pravo.
„Nažalost, ovde je reč o vozilu koje se vraća u našu zemlju nakon šest godina, što znači da ne postoji osnov za podnošenje takvog zahteva. Podsećamo da su u slučaju selidbi, odnosno konačnog povratka u Republiku Srbiju, nakon najmanje dve godine provedene na radu u inostranstvu, domaći državljani oslobođeni plaćanja uvoznih dažbina na pokućstvo, što ne važi za motorna vozila“, zaključuju u Upravi carina.
Od Ministarstva finansija, koje je nadležno za tumačenje carinskih propisa do trenutka objave ovog teksta – nismo dobili odgovor.
