Nemačka plemena koja su često u svojoj istoriji međusobno ratovala i koja je, kako su ga nazivali, tek „gvozdeni kancelar“ Bizmark, po nekim istoričarima primenom „ognja i mača“ uspeo da ujedini u jednu državu, oduvek su naginjala konzervatizmu. Ili, kako bi se to danas reklo, pripadala su desnici! Taj trend traje i dan danas. Jedan nemački istoričar je ne tako davno u šali rekao –citat- „Nije čudo što su Nemci oduvek pa i danas, većinom desničari. Pokolenjima su na geografskoj karti gledali na desno, u pravcu Rusije i Sibira- valjda kako bi se dokopali neizmernih prirodnih bogastava Rusije. Zato su Nemmci i dans pretežno „desničari“! Možda je, prema šali pomenutog istoričara, mogući željeni profit „kumovao“ u Nemačkoj nastanku pojma „desnice“ a ne, jer su sedišta poslanika konzervativaca bila na desnoj strani sale u parlamentu!
Dosta kratko- uglavnom posle teških poraza nemačke države u ratovima od 1914 do 1918 g. i od 1939 do 1945 g. je agitovala pa i vladala, u koalicijama sa drugim partijama, jaka levičarski orijentisana Socijaldemokratska partija Nemačke, ali je ipak ostala činjenica da „vuk dlaku menja ali ćud nikada.“ Nemci su ostajali Nemci bez obzira da li su im šefovi države bili car Vilhelm, ratni zločinac Adolf Hitler, okoreli konzervativac i desničar matori Adenauer, pomagač nekadašnjih esesovaca, ili kasnije socijalisti Vili Brand i Helmut Šmit. Pa potom dugi niz godina desničarii iz reda Hrišćanskih demokrata na čelu sa Helmutom Kolom i Angelom Merkel. I ovi poslednji, Hrišćanski demokrati, su morali da koaliraju sa Socijldemokratama kako bi zajedno imali većinu u nemačkom parlamentu –Budestagu. Socijalisti su uleteli u koaliciju sa konzervativcima samo da bi, bar deo njihovog rukovodećeg kadra, došao na vlast ili ostao na vlasti. Time su se skoro „utopili“ u Kolov i Angelin CDU jer su sa nekada i više od 40% glasča koji su glasali za njih, pali na samo malo više od 18% biračkog tela. Što je još gore, socijalisti su svoje nekadašnje ideje, programe i napore o postizanju socijalne pravde i jačanju prava radničke klase i sindikata, odbacili kao stare, pohabane košulje.
Nemci su oduvek, tačnije od dolaska na ruski presto nemačke aristokratkinje, princeze Sofije Avguste, Frederike od Anhalta-Zerbasta koja je otišla u Rusiju u potrazi za koga će da se uda, težili osvajanju Rusije. Ona već 1744. g. prelazi u pravoslavnu veru, da bi se iste godine verila sa Petrom Feodorovićem, kasnijim ruskim carem Petrom Trećim. Septembra 1745. godine sledila je raskošna svadba a već 1762. godine, spletkama na dvoru pa čak kako neki istoričari tvrde i brojnim seksualnim aferama sa odabranim pripadnicima ruske vlastele, uspela je da sa prestola svrgne svog muža Petra Trećeg i sebe je proglasila caricom- imena Katarina Velika! Odmah je u Rusiju počela da dovlači nemačke trgovce, inženjere, geologe i druge stručnjake u poteri za zlatom, dijamantima ali i naftom i svim drugim rudama. Već tada je nastala izreka „Drang nach Osten“ –na srpskom „Prodor na istok“ -moto pod kojim su, umesto Katarinininog mirnog osvajanja Rusije, u vojno osvajanje krenuli 24.6.1812. g. Napoleon a još dosta kasnije u osvajanje nastalog SSSR-a 22. juna 1941. g. i Adolf Hitler.
Znamo kako su se pohodi završili- Napoleon Bonaparta je ušao u Moskvu koju su njeni stanovnici pre toga do temelja spalili tako da u veoma hladnoj zimi trupe nisu našle ni hranu ni zaklon od temperatura i do minus 40 stepeni. Krenulo je povlačenje dok im je za petama bio legendarni maršal Kutuzov nanoseći im strašne gubitke. Što od ruske armije što od gladi i hladnoće od oko 600.000 Napolenovih vojnika, među njima je bilo oko 120 do 150.000 Nemaca, brojnih Čeha, Poljaka, Hrvata itd., samo se oko 80.000 boraca vratilo živih sa ruskog bojišta.
Nemci su pod Hitlerom na sovjetskim ratištima u Drugom svetskom ratu prošli još gore nego pod Napoleonom. Na teritoriji tadašneg Sovjetskog aveza ubijeno je preko 3,5 miliona nemačkih vojnika a 3,6 miliona je zarobljeno. Od zarobljenih je stradalo od gladi i bolesti u ruskim logorima oko 1,1 milion zarobljenika- tako da je nekadašnja Nemačka Hitlerov suludi pohod na SSSR platila sa ukupno 4,6 miliona ljudskih glava i bezbroj trajnih invalida! Nemčka je bila skoro do temelja razorena i podeljena pa su se u to grozno vreme mnogi preživeli stanovnici tzv. Zapadne Nemačke ipak okrenuli pod uticajem SAD, Engleske i Francuske kao okupacionih sila, tobožoj demokratiji. Odrekli su se, bar prividno, strogih, desničarskih ideja- dok su stanovnici Istočne Nemačke pod ruskom kontrolom krenuli u pravcu diktiranog komunističkog razvoja društva.
Posle oko 2 decenije gladovanja i izgradnje uništene Nemačke, nastankom boljeg standarda života, znači sada dovoljno punih stomaka, mnogi Nemci su počeli da se prisećaju tobože „slavne“ prošlosti i neki od njih su se pridružili desničarima. Partije u Zapadnoj Nemačkoj –iako su sebe nazivale „demokratskim strankama“, kao npr. CDU –hrišćansko demokratska unija i CSU – Hrišćanska socijalna unija, postale su stožeri okupljanja starih i novih desničara, često i nekadašnjih zloglasnih esesovaca ili pripandika Hitlerove armije-Vermahta. Doduše, nastale su i reakcionarne i strogo konzervativne partije ali nisu, u to vreme, dostigle nikakav poseban značaj. U Istočnoj Nemačkoj se podržavao komunizam koji se po svojoj diktaturi nad ljudima nije mnogo razlikovao od Hitlerovog i Staljinovog sistema vladavina narodima.
Sociolozi tvrde, da opšte nestašice, lošiji standard života, sve manja vrednost novca, nedostatak stanova i drugih elementarnih potreba itd. vode mase naroda ili u levičarsko-komunističke ili često u ekstremne desničarske partije. Ta događanja mogu da budu posebno ekstremna, kao što je to pokazala ekonomska kriza u Nemakoj oko 1930 do 1933. godine kada su mase Nemaca prišle Hitleru a sa njim krenule u rat protiv čovečanstva.
Novonastali, ne tako davni, skoro masovni pristup desničarskoj partiji, neki je nazivaju i nacističkom partijom, osnovanoj pod imenom „Akcija za Nemačku“ na nemačkom Aktion für Deutschland skraćeno –AFD -viđen je, posebno u Istočnoj, nekada prokomunističkoj Nemačkoj. Nezadovoljni standardom života i još uvek manjim platama nego u zapadnom delu Nemačke, nedostatkom radnih mesta itd. nekadašnji zakleti komunisti- Istočni Nemci, sada masovno kod izbora za pokrajinske parlamente glasaju za navodne „nove naciste“ iz AFD-a.
Trend jačanja partije AFD primećuje se i u zapadnom delu Nemačke. Sve više glasača nezadovoljnih razvojem društva u kome žive se okreće njima, ostavljajući tzv. demokratske partije.Tom trendu u velikoj meri je doprinelo i od Angele Merkel poželjno, inscenirano i provedeno doseljavanje više miliona crnaca, Azijata, Arapa itd. Istoričari koji naginju desnici kažu da je to Angela morala da učini po naredbi Baraka Obame, tadašnjeg predsednika SAD koji je i sam bio, kako ih Amerikanci nazivaju, Afroamerikanac! Nalet migranata traje i dan danas –već ih je stiglo ukupno 3 do 4 miliona. Toj brojci treba dodati i 1.125.850 izbeglica, među njima i oko 350.000 dece i maloletnika iz Ukrajine, pobeglih od rata kome je veoma doprinela i Nemačka. Podaci govore da azilanti i begunci koštaju Nemačku najmanje 30 milijardi evra godišnje- za zbrinjavanje, ishranu, medicinsku pomoć, obdaništa za njihovu decu i škole, za „džeparac“ koji dobijaju itd.
Mnogi Nemci već počinju da se bune protiv tolike „velikodušnosti“države kod prijema i opskrbe tzv. azilanata. Sve više se javlja netrpeljivost u narodu, pogotovo onih siromašnijih koji i u tobože bogatoj Nemačkoj oskudavaju u svemu i svačemu. Pomenimo i oštre, otvorene kritike tog (namernog?) sistema dovlačenja tuđinaca. Akcija za Nemačku (AFD) naravno koristi nezadovoljstvo masa pa beleži sve veći broj glasača. Ta partija, da je sutra glasanje za nemački parlament bi osvojila najmanje oko 26 do 28 procenata glasova i bila iza koalicije partije CDU sa desnom partijom CSU na drugom mestu. Solijalisti legendarnog Vilija Branta bi, ako se ne srozaju još više, imali od nekada do 40% biračkog tela samo još oko 14% glasača!
Da bi nekako sputali sve veće nezadovoljstvo pa i nastajaću mržnju Nemaca prema azilantima, posebno onih iz Afrike, verovatno na mig vlade, u javnom životu se na svim mogućim područjima delovanja pojavljuje sve više crnaca, meleza, Arapa… Skoro da nema TV programa koji, pored svojih kolega „belaca“ ne vode pomenuti tamnoputi. Čak i u novosnimljenim kriminalnim filmovima mora u ekipi policajaca koji „rešavaju“ slučaj da bude bar jedan crnac ili crnkinja kao –nemački policiajci! Svi pomenuti akteri su odrasli i školovani u Nemačkoj na trošak zajednice i kasnije, kao po nekom „sporazumu o kvotama“ su zaposleni u tzv. Javnim servisima i drugim javnim službama. Slično je i sa reklamama koje se, posebno na tzv. privatnim televizijama, vrte po ceo dan. I tu u svakoj reklami mora da bude bar po jedan crnac ili crknjia, ređe Arapi. Sociolozi se još ne javljaju za reč o kojoj se „modi“ ovde radi da su TV programi i reklame „puni“ Afrikanaca.
Naravno da su se Nemci silom prilika pomalo navikli da im vesti čita crnkinja ili arapkinja, policajci da budu tamnoputi isl. Ali- ma koliko se momentalni koalicionari koji čine vladu –Socijalisti, Slobodne demokrate i Zeleni, koprcali da svom narodu približe te od Angele Merkel spočetka u Nemačku nadiruće mase ljudi dočekivane cvećem, muzikom i zagljajima, Afrikance i druge azilante, to im i pored pomenutih „akcija“ slabo uspeva.
Najveću „korist“ od „obojenih“ spikera, i drugih javnih radnika imaju krajnji desničari iz partije Akcija za Nemačku -AFD. Oni u svojoj propagandi spretno politički koriste sve –pa i zaista jako povećani broj krvnih delikata počinjenih od azilanata, zatim ogromno povećanje krađa tamnoputih po supermarketima, razbacivanje đubreta po okolini u kojima žive, smeta im i navodna nehigijena azilanata, pa i njihova okupljanja na javnim mestima –kako neki tvrde „u čoporima“ itd.
Desničari veoma rado potstiču nezadovoljstvo okoline ako se u njihovom gradu planira izgradnja Prihvatnog centra u kome će živeti azilanti. –Mnogi Nemci, genetski opterećeni shvatanjima nastalih u vreme Hitlerovog nacizma, pa neki čak i danas, su bili i delom ostali izraziti nepoštovaoci svih drugih ljudskih rasa osim svoje. Preci današnjih Nemaca su se posle kapitulacije 9. maja1945.g. bili jedva navikli na američku, francusku i britansku okupacionu vojsku u kojoj je bilo dosta tamnoputih pa i njihovih potomaka izrođenih sa Nemicama. Sada bi, valjda u prvom redu na inicijativu Zelenih, kod pomenutih „akcija“ pokušaja približavanja Nemcima ljudi tuđeg porekla posredstvom TV programa, reklama i štampe, morali da se naviknu na bar 5% novopridošlih sustanovnika Nemačke drugih rasa, navika, kulture i socijalnog porekla. To -posebno starijoj generaciji Nemaca- dosta teško pada- na radost partije AFD!
Nemačke obaveštajne službe su- čak i bez nekih posebnih dokaza da je AFD navodno nova nacistička partija, dobile nalog da delovanje AFD, ponašanje članova i njihovi kontakti budu pod stalnom prismortom! Baš „prava“ nemačka demokratija slična Vučićevoj –u smislu ako ti neko smeta, uništi ga! Pitali smo i naše Srbe kako gledaju na ogroman priraštaj broja Afrikanaca i Arapa. Neki su ravnodušni jer im (još) ne smetaju ali ipak u delovima gradova gde je koncentracija tamnoputog življa velika, čuli smo, da svoje supruge i ćerke, posebno u večernjim satima, zbog sve čestijih silovanja i seksualnog uznemiravanja, obavezno prate, ne pušajući ih uvek same na ulice. Lekar P.J. nam reče – i u Nedmačkoj već nastaje „amerikanizacija“ stanovanja koju je on kao mladi lekar pristigao iz Srbije, doživeo u Detroitu- SAD. –Kaže čim se u jednu višespratnicu, uglavnom na trošak opštine koja plaća kirju doseli crnac –već za dve, tri godine ih je bar 5 ili 6 novopridošlih jer „stari“ stanari beže tražeći bolje lokacije. A uz Afrikance, Lationse i druge, dolazi i zapuštanje objekta, sve više đubreta oko kuća jer oni bacaju na gomilu sve i svašta, nastaju izžvrljani zidovi hodnika i stepeništa, česti su namerno izazvani kvarovi liftova itd. pa tako pada i vrednost objekta.
-Slično sam, priča nam doktor, ali ne još u tako ekstremnoj meri uništavanja tuđe imovine kao što je bilo viđeno u Detroitu, doživeo u Nemačkoj gde sada živi. -U višespratnici gde sam imao stan u vlasništvu. Počelo je doseljavanje azilanata kojima su vlasnici stanova po enormno visokim kirijama izdavali stanove a time i početak pojava sličnih onima u Detroitu . Prodao sam stan jer da sam duže čekao, izgubio bi još više na vrednosti.To je, reče nam doktor, Nemačka danas, koja se uzaludno bori da sputa priliv novih sada sve manje po#eljnih izbeglica.
To je kao kad pukne brana. Nema šanse da se na brzinu zaustavi protok vode koji ruši sve pred sobom. Tako da i pored svih priča i dogovora u okviru EU –nema šanse da se u dogledno vreme zaustavi ogroman priliv migranata.Niti da se korz pomenute „akcije“ stalnog prisustva glumaca, TV voditelja ili sportista u javnom životu poreklom npr. iz Afrike, oni nekako približe Nemcima. Nekada bogata, danas zbog azilanata, finansiranja rata u Ukrajini, preskupog stacioniranja nemačkih trupa po drugim zemljama, nabavke novih sistema naoržanja za više od 100 milijardi evra, sve većeg državnog duga itd. Nemačka je, na žalost i nas Srba kojih u ovoj državi ima oko 400.000, sve siromašnija! A uz državu, siromaši i dobar deo naroda. Tu „cenu siromaštva“ plaćaće u sve većem broju baš oni najsiromašniji planiranim smanjenjem socijalnih davanja. Zato nije čudo da se sve više Nemaca okreće desničarima –reče nam naš sagorovnik.
Za KORENE iz Štutgarta P. Rakočević
Predrag Rakočević
