U Srbiji su u nedelju održani predsednički, vanredni parlamentarni i izbori za Skupštinu Beograda, Bora i još 12 gradova i opština.
Izborni ciklus 2022. je još malo pa zvanično završen. Iako još uvek nema zvaničnih konačnih rezultata izbora, jer je RIK iznenađujuće kasnio i sa preliminarnim rezultatima (doduše, po zakonu), vlast je proglasila neodređenu pobedu još u izbornoj noći pa se od tada ućutala, a opozicija još uvek prikuplja primedbe sa biračkih mesta.
Iako je izborni dan bio prepun tenzija, incidenata i nasilja nad opozicionim kontrolorima i liderima, na konferenciji za novinare organizacije Crta, koja je pratila izbore, je rečeno da je na po pet odsto biračkih mesta u Srbiji i Beogradu bilo zabeleženo ponavljanje grubih kršenja izbornih pravila ali da ova kršenja nisu mogla dovesti do većeg uticaja na izborni rezultat.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, Srpska napredna stranka je osvojila najviše glasova na svim nivoima, a Aleksandar Vučić je pobedio u prvom krugu izbora za predsednika Srbije.
Po podacima RIK-a, kandidat koalicije „Nada“ Miloš Jovanović osvojio je 5,97 odsto, a kandidat Patriotskog bloka za obnovu Kraljevine Srbije Boško Obradović 4,38 odsto dok je kandidatkinja stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski osvojila je 4,25 odsto. U apsolutnim brojevima, to je 644.757 glasova za predstavnike desnice, ne računajući Vućića i Ponoša, koji, uz određene razlike, takođe pripadaju toj strani političkog spektra. Da stvar bude jasnija, za Biljanu Stojković ispred koalicije „Moramo“, jedinu koja nije na ovim izborima predstavljala desnicu glasalo je nešto malo preko 100.000 ljudi.
Na parlamentarnom nivou situacija je slična. Najveći procenat, 42,97% osvojila je Srpska napredna stranka, slede Ujedinjeni za pobedu Srbije (13,57%), SPS (11,5%) i Nada za Srbiju (5,39%). Zatim kolaicija Moramo koja je osvojila 4,63% glasova, Boško Obradović i Patriotski blok sa 3,83% i Milica Đurđević Stamenkovski i Srpska stranka Zavetnici (3,74%). Ispod cenzusa su ove godine ostali radikali i suverenisti sa manje od 3% glasova.
Prema ovim rezultatima je jasno da je SNS izgubio deo glasača u odnosu na prethodne izbore, ali i da je „najjači opozicioni blok“ dobio znatno manje procenata od onoga što su prognozirali istraživanja na koja su se pozivali pre izbora. Iako po broju glasova desnica u odnosu na prethodne izborne cikluse možda i nije osvojila znatno veći broj glasova, zabrinjavajuće je ko je sve prešao cenzus.
Imajući u vidu da je 2016. godine Srpska radikalna stranka imala 8,01% glasova, Dosta je bilo (sada deo koalicije Suverenisti) 6,02% a Dveri 5,04% glasova, ovi izbori pokazuju da je čak i manji broj glasova otišao za liste koje predstavljaju radikalnu i krajnju desnicu. Pa ipak, parlament će, pored nekih poslanika i poslanica iz redova zeleno-leve koalicije Moramo i onih koji dolaze mahom sa centra u okviru Ujedinjeni za pobedu Srbije, biti jasno desno profilisan. U datim društveno-političkim okolnostima Vučić će ponovo imati priliku da igra na kartu stabilnosti i demokratske brane ekstremnoj desnici prema evropskim zvaničnicima, no bez sumnje, Parlament će imati pretežno desničare u svojim redovima.
Činjenica da se političke organizacije brže i lakše razvijaju sa infrastrukturom i vidljivošću koja dolazi ulaskom u republički parlament, možemo očekivati i jačanje političkih aktera koji su prešli cenzus na ovih izborima.
