Razbijanje rasprostranjenog osećaja straha koji širi Vučićev režim osnovni je preduslov za izgradnju održivog demokratskog društva

U mnogobrojnim analizama karaktera i prirode naprednjačkog režima A. Vučića često se mogu ćuti ocene da se radi o fasadnoj demokratiji, hibridnom sistemu tzv. demokratije, autoritarnom načinu vođenja države, zajedničkom delovanju državnih struktura i mafije, kleptokratskom i klijentelističkom funkcionisanju institucija, zarobljenom društvu. Nakon održanih vanrednih parlamentarnih i delimičnih opštinskih lokalnih izbora i izbora u Beogradu kada je došlo do otvorene krađe i prekrajanja izborne volje građana sve je jasnije da je na delu otvorena diktatura SNS- a i njenog vođe A. Vučića. On je inače bio jedini aktivni učesnik u kampanji liste Srbija ne sme da stane. Taj otvoreni diktatorski sistem vladavine pokazao se u svoj svojoj brutalnosti i hipokriziji nakon intervencije specijalnih jedinica policije nakon pokušaja predstavnika opozicione liste Srbija protiv nasilja da uđu u zgradu Skupštine grada Beograda. Jasna je bila namera A. Vučića da na taj način saseče u korenu rastući otpor izvršenoj izbornoj krađi i da se on još jednom pokaže kao faktor stabilnosti i očuvanja državnog poretka. Monteskje je svojevremeno govorio da je u osnovi despotije strah kao glavni njen princip, a svedoci smo da je širenje straha u raznim oblicima, kao i u izbornoj kampanji, osnovno svojstvo ovog naprednjačkog diktatorskog režima A. Vučića.

Zato i nije slučajno što je u Srbiji razbijanje dominatnog osećanja straha jedan od uslova za uspostavljanje funkcionalnog i održivog demokratskog društva i obezbeđivanje elementarnih sloboda i ljudskih prava. To je bio i osnovni poriv i motiv protesta Srbija protiv nasilja od početka Maja meseca ove godine nakon do tada nezabeležene tragedije u osnovnoj školi Ribnikar i selima malo Orašje i Dubona kada su stradali mladi ljudi. I nakon nekoliko meseci protesta Srbija protiv nasilja jedno od glavnih njegovih dostignuća, o čemu su mnogi građani svedočili, bilo je oslobađanje od straha i afirmisanje nenasilnog otpora ovom zloćudnom i štetočinskom režimu. Na tim principima je i formirana izborna lista Srbija protiv nasilja koja je na ovim izborima ostvarila zavidan uspeh i pored nemogućih i nepravednih izbornih uslova.

Zato je apsolutno neprihvatljivo da su čelnici ove liste u nedelju kada se okupio veliki broj građana krenuli u nerazumnu i potpuno nepotrebnu i nepromišljenu radikalizaciju protesta pozivanjem da se uđe u zgradu Skupštine grada kako bi se time potvrdila izborna pobeda u Beogradu sa balkona ovog zdanja

Nakon obznanjene izborne krađe ova lista je pokrenula niz protesta za odbranu izborne volje građana zagovarajući i poštujući principe nenasilne borbe i nastojanje da se pravnim i institucionalnim putem pokažu sve očiglednije dimenzije brutalne izborne krađe naprednjačkog režima. O tome su na izuzetno argumentovan i ubedljiv način svedočili profesor ustavnog prava Tanasije Marinković i pravnica Sofija Mandić ukazujući na mnogobrojne primere izborne krađe i kršenja izbornog zakona. Lista Srbija protiv nasilja je koristila ove metode političke borbe uz dodatnu radikalizaciju protesta otpočinjanjem štrajka glađu Marinike Tepić i još nekoliko narodnih poslanika. Ako se na ovaj način sagleda izbor nenasilnih oblika gandijevske borbe nenasiljem protiv naprednjačkog diktatorskog režima njega je trebalo sprovoditi dosledno i istrajno i nikako ne dozvoliti da predstavnici ove liste i građani koji je podržavaju budu vinovnici primene nasilja. Zato je apsolutno neprihvatljivo da su čelnici ove liste u nedelju kada se okupio veliki broj građana krenuli u nerazumnu i potpuno nepotrebnu i nepromišljenu radikalizaciju protesta pozivanjem da se uđe u zgradu Skupštine grada kako bi se time potvrdila izborna pobeda u Beogradu sa balkona ovog zdanja. Usledile su nemile scene pokušaja razbijanja vrata i prozora i to ispred predstavnika liste Srbija protiv nasilja koji su govorili da građani zajedno sa poslanicima i odbornicima žele da uđu u gradsku Skupštinu koja je bila puna policije.

Oni su pri tome pokazali potpuni diletantizam, neodgovornost, iracionalnost ali i odsustvo bilo kakve koordinacije, jasnog plana i koncepcije kako treba voditi političku akciju nakon održanih izbora i nastale političke krize u našem društvu. Nikakvo opravdanje nije i ne može biti pozivanje na bes i veliko nezadovoljstvo građana i na ubacivanje huliganskih grupa ispred Skupštine grada

To je samo nevešto sklepani izgovor da su poslanici i odbornici imali pravo da uđu u Skupštinu grada ,ali to je još jedan neubedljiv alibi za nesposobnost i nespremnost da se spreči svaki pokušaj i nagoveštaj nasilja. Oni su pri tome pokazali potpuni diletantizam, neodgovornost, iracionalnost ali i odsustvo bilo kakve koordinacije, jasnog plana i koncepcije kako treba voditi političku akciju nakon održanih izbora i nastale političke krize u našem društvu. Nikakvo opravdanje nije i ne može biti pozivanje na bes i veliko nezadovoljstvo građana i na ubacivanje huliganskih grupa ispred Skupštine grada. Naravno da je A. Vučić iskoristio ovaj nerazumni i diletantski pokušaj upada u gradsku Skupštinu što se moglo videti i u njegovim obraćanjima javnosti gde je on izneo već dobro poznati repertoar optužbi na račun opozicije da ona nastoji da destabilizuje Srbiju i pokušava da se dočepa vlasti uz podršku stranih faktora, navodeći da je protestu prisustvovalo 1195 građana, spremnih da izvrše državni udar. Njemu je kao poručeno došlo ovo događanje ispred Skupštine grada da svom biračkom telu pokaže da su predstavnici liste Srbija protiv nasilja u stvari ništa drugo nego nasilnici i strani agenti koji jedino žele da preuzmu vlast na ulici organizujući srpsku verziju Majdana. Time se daje mogućnost i valjan izgovor dr. Nestoroviću i njegovoj listi da pruži podršku SNS- u formiranju većine u gradskoj Skupštini jer se protive organizovanju rušenja vlasti na ulici.

Kada se govori o listi Srbija protiv nasilja glavno je pitanje na koji način se donose odluke u njihovoj koaliciji i ko je doneo ovu katastrofalnu odluku da se organizuje upad u zgradu Skupštine grada Beograda. Time su samo još jednom pokazali svoju nedoraslost i nespremnost da efikasno i racionalno upravljaju političkom krizom nastalom nakon izborne krađe koja je više nego očigledna. Ne može se u ovim izuzetno značajnim istorijskim prilikama bezglavo udovoljavati „zahtevima“ besnih i ojađenih građana. Jer su na taj način učinili veliku uslugu diktatorskom režimu A. Vučića jer su napustili svoje osnovno političko uporište- oslanjanje na građane koji su spremni da slede princip nenasilnog otpora i težnju da se iskoriste sva pravna sredstva u borbi za dokazivanje evidentne izborne krađe i bili su na dobrom putu reafirmišući načelo doslednosti i dostojanstva u našoj politici. Predstavnici liste Srbija protiv nasilja su ovakvom iracionalnom i neprincipijelnom radikalizacijom protesta koji je održan u nedelju u velikoj meri doveli u pitanje njihovo osnovno obeležje da predstavljaju građane koji ne pristaju na nasilje u društvu i na diktaturu naprednjačkog bahatog i pogubnog režima koji je inače glavni generator nasilja u našem društvu.

Uzaludne su sve relativizacije koje možemo čuti na tzv. nezavisnim medijima N1 i NOVA S jer je učinjena izuzetno velika šteta jer biračko telo liste Srbija protiv nasilja čine ozbiljni i samosvesni ljudi koji su se oslobodili straha i čine onaj deo našeg političkog spektra koji nije podložan manipulacijama ali zato zaslužuju da bude poštovan njihov glas i opredeljenje da je nasilje u ovoj zemlji neprihvatljivo.

Pred listom Srbija protiv nasilja tek predstoji ozbiljan izazov koji se sastoji u pitanju da li će nakon okončanja izbornog protesta prihvatiti mandate u gradskoj Skupštini i srpskom Parlamentu jer bi na taj način priznali legitimitet proteklih izbora. Kao što je A. Vučić uspeo da razjedini predstavnike nacionalnih stranaka moguće je očekivati da će sve učiniti da razbije, marginalizuje i obesmisli koaliciju okupljenu oko liste Srbija protiv nasilja. Sve su to izazovi savremene političke scene koja je doživela velike promene nakon ovih izbora i tim više je neophodno da opozicione stranke imaju jasnu strategiju i koncepciju svog programskog i akcionog delovanja jer Srbija je zemlja u kojoj ne može niko predvideti kada će biti organizovani vanredni izbori bez obzira što A. Vučić predviđa da će redovni izbori biti 2027 godine. On kao da je zaboravio da na dnevni red uskoro dolazi rešavanje pitanja Kosova i Metohije kao najvažnijeg nacionalnog i državnog pitanja.

autor:Marinko M. Vučinić