Globalna kriza i pandemija izazvane korona virusom pokazale su snagu i stepen odgovornosti država i političara i pravu sliku o svakoj vlasti i njenim demokratskim ili autoritarnim kapacitetima. Situacija u Srbiji, gde je uvedeno vanredno stanje, prepoznata je kao neprikriveni primer vladavine autoritarnog režima. Aktuelna vlast pokušava da upravlja krizom kroz manipulaciju strahom i uvodi kategoriju neposlušnih građana, koji se proglašavaju glavnim krivcima za uvođenje ograničenja kretanja (policijskog časa) i širenje zaraze. Izjavljeno je, recimo, da se 92% građana pridržava propisanih mera, dok ih ne poštuje 8%. Ukoliko je ovo tačno, onda su propisane mere uspele i nikako se ne može govoriti o neposlušnosti građana. Ispunjenje bilo kakvih mera 100% sasvim je nemoguće.
Pojam neposlušnih građana obuhvata različite grupe. Iako su zakonski odgovorni isključivo oni koji su prekršili zakonski propisane mere, po kritikama vlasti izdvajaju se povratnici iz inostranstva, penzioneri, vlasnici pasa i oni koji su tokom vikenda izašli na šetališta. U svakodnevnom iskustvu vidljiva je obazrivost građana. Bez ikakvog policijskog uterivanja brojni građani stoje u redovima trudeći se da poštuju propisani razmak. Prekršaji preporučenih i obaveznih mera i socijalno neodgovorno ponašanje takođe postoje, što je u određenoj meri izazvano i brojnim kontradiktornim porukama koje su stizale ili još stižu (smešan / opasan virus; otvorene / zatvorene škole i univerziteti; nepotrebna / neophodna maska; ne stvarajte zalihe / policijski čas u trajanju od 24h). U mnogim slučajevima odgovornost nije samo na strani građana, već i onih koji su u obavezi da organizuju život u ovim okolnostima i da, recimo, blokadom pristupa onemoguće izlazak na gradska šetališta.
Sa druge strane vlast se predstavlja kao poslušna – ona sluša glas struke. To je veoma upitno. U trenucima velikih kriza važne su delatnosti brojnih struka i njihovo objedinjavanje u državnom delovanju. Pandemija svakako zahteva prvenstvo mišljenja i upute medicinskih stručnjaka, ali država i društvo predstavljaju složeni organizam o kome se mora voditi računa. Vlast Srbije više puta je javno upozoravana od strane psihologa da se mora voditi računa o mentalnom zdravlju stanovništva i da širenje straha može da ima katastrofalne posledice. Ova stručna i važna preporuka uopšte se ne poštuje. Predsednik Srbije u svojim javnim obraćanjima redovno manipuliše strahom, a puštanje snimaka nedovršene bolnice u hali Beogradskog sajma dovelo je do kolektivne zaplašenosti i masovne negativne reakcije. Danas je vidljivo i da je psihološka pomoć potrebna celokupnom društvu, koje je u stresnom stanju.
Nepoštovanje struke i stručnosti upravo je karakteristika aktuelne vlasti Srbije. Ona već duže vreme javno osuđuje svaki vid nezavisnog i kritičkog mišljenja. Proglašava lažnu i pravu elitu i proganja kritički nastrojene profesore univerziteta na skupštinskim zasedanjima. Javna osuda kritičkih glasova dovela je i do utišavanja glasa struke, pa se građani o stanju u pojedinim oblastima, poput zdravstva, obaveštavaju prvenstveno kroz lično iskustvo i priče rođaka i prijatelja.
U kojoj meri vlast ne poštuje glasove struke ni u proteklom periodu, a ni danas, pokazuju njene aktivnosti u Beogradu. Nasuprot svim stručnim mišljenjima aktuelna vlast Srbije je devastirala prestonicu Srbije gradnjom Beograda na vodi, pokušajem postavljanja žičare/gondole na Kalemegdanu, preuređenjem Savskog trga, podizanjem spomenika Stefanu Nemanji… Umesto ulaganja u kapacitete važne za društvo i stanovništvo Srbije i Beograda, uložena su ogromna finansijska sredstva u pokušaj da se stvori zabavni park za turiste. Ova praksa nastavlja se i danas na Savskom trgu.
U trenutku krize i pandemije očekivano bi bilo da se kao u svim odgovornim državama finansijska sredstva, građevinske i privredne aktivnosti u maksimalnoj meri usmere ka lečenju i zaštiti stanovništva. Umesto proširivanja bolničkih kapaciteta, opremanja i izgradnje laboratorija i podsticanja proizvodnje nedostajućih zaštitnih sredstava, zamenik gradonačelnika Beograda objavio je 30.3.2020. da su nastavljeni radovi na Savskom trgu, gde se između ostalog betonira „temeljni venac na kojem će biti postavljen spomenik (Stefanu Nemanji) visine 23 metra“. Ovaj poduhvat stvarno deluje nestvarno. Ne postoji struka koja bi u ovom trenutku finansijska sredstva siromašne Srbije usmerila u izgradnju spomenika, umesto u snaženje medicinskih kapaciteta za zaštitu od zaraze.
Spomenik Stefanu Nemanji, besmislen po svim parametrima – od gigantskih dimenzija do nebulozne ikonografije, sada postaje spomenik bezobzirnosti, besmislenosti promašene proruske ideologije i pogrešnih investicija srpske vlasti. Moguće je da ona planira da po okončanju krize svečano otvori monumentalni spomenik i građanima ponudi veliku šarenu lažu, koja treba da im potisne sva neprijatna sećanja i nagovesti im svetlu budućnost.
Podela na neposlušne građane i poslušnu vlast nije odraz realnog stanja, već je to retorički mehanizam vlastodržaca Srbije. Od samih početaka svoje vladavine SNS deli građane i koristi princip „zavadi, pa vladaj“ i postavlja se kao tutor koji grdi i kažnjava neposlušne, a nagrađuje dobre. Ovaj princip očigledno su preuzeli i drugi, pa se broj lica koja se bezobzirno obraćaju i plaše građane svakodnevno proširuje. Naglašavanjem kolektivne neposlušnosti građana maskira se odgovornost onih koji su se u trenutku nastupajuće krize podsmevali „smešnom virusu“, a usred pandemije i teških dana uložili sredstva u ulepšavanje Savskog trga i podizanje spomenika Stefanu Nemanji.
U poslednje vreme ne citam clanke gde je u potpisu ,,Pescanik,,. Sto je dosta ………dosta je. PRETRALI SU U lazima i insinuacijama. PLACENICI i KORISNI IDIOTI. Slicno je i sa NATO-vkom J.Milic. Sve sto radi je agresivno, lose i kontraproduktivno.