Rečenicom iz naslova započeo je danas pres konferenciju lider opozicione GG „Za Leskovac – zajedno“ Nenad Zdravković gde nije izostala nijedna medijska kuća. Ovako i slično čuje se i od drugih opozicionih leskovačkih stranaka, a u čudu se nađu i opozicioni lideri kada iz Beograda stanu pred redom kamera i mobilnih telefona u Leskovcu.
Da li smo mi leskovački novinari zaista demokratični, kako je dodao Zdravković, ili nam samo laska?
Ja verujem da jesmo, jer novinara bez demokratskog duha u sebi ne mogu da zamislim. Da li smo profesionalci? Jesmo, kada su u pitanju izveštaji jer prenesemo tačno ono što su izgovorili opozicionari. Neko delove onog manje škakljivog po vlast, neko baš ono što smeta vlastima, tek vidi se da je bilo opozicione aktivnosti.
Jedan od opozcionih lidera reče prošloga leta baš u Leskovcu da mu na pres konferencijama u Beogradu dođe jedan ili nijedan novinar, što me ostavi bez reči.
Zašto je onda drugačije u Leskovcu drugačije nego u Nišu, na primer, jer se tamošnja slaba opozicija do skora žalila da ih niko ne prenosi, pa svojim saopštenjima zatrpavaju leskovačke novinare, one koji prate južni region.
Da li su leskovački novinari zaista hrabriji nego oni u pomenutim gradovima?
Lično ne verujem. Pa zašto nas je onda toliko na događajima opozicije?
Možda zato što želimo da popunimo prazan prostor u našim medijima? Možda zato što nema telefonskih poziva iz vlasti i prekora što se prati opozicija? Ono što znam to je da JuGmediu niko ne zove iz vlasti i ono što znam, znam da JuGmedia pokušava da sve isprati u interesu javnosti. Ništa lično.
Sada ćete reći da je tako što nam je vlast demokratična i da ja hoću da hvalim tu vlast po pitanju demokratije. Ne, neću, jer ne zaboravljam one tri godine kada sam kao urdenica JuGmedie i dopisnica velikih medija prolazila kroz „toplog zeca“ samo zato što se moje pisanje nije sviđalo.
Šta se u međuvremenu promenilo? Da li se vlast demokratizovala ili je promenila taktiku? Ili smo mi novinari ostali bez jezika i zuba? prilagodili se?
Mislim da je ovo drugo, mislim na vlast, a o kolegama iz principa nikada ne pišem ništa loše. Sada se ne kaže direktno, nema javnih prozivki ili su veoma retke, doduše ima i opozcionih stranaka koje još gore od vlasti reaguju prema Jugmedii, već smo pisali, ali to je samo jedna stranka.
Dakle nema javnih, ali ima zatvorenih prozivki i ima besa i ima natmurenih lica i konačno se taj bes i ta natmurena lica reflektuju pri raspodeli sredstava na konkursu za sufinansiranje medija (generalno, ne potenciram naš medij), pa oni koji su po volji, umiljati „dve majke sisaju“.
Isto kao i u životu i isto ko pre ove vlasti u Leskovcu, pamtim, mada od onih pre nisam prolazila baš kroz onog „toplog zeca“, organizovanog iz više kuhinja, ali poteklog od jednog mozga.
I koliko god se današnja opozicija zakljinjala u slobodu medija i slobodu novinara, uverena sam da ni ona neće, kada bude jednog dana na vlasti, biti mnogo bolja i da će, posle početne „ljubavi“ deliti medije na – naše i njihove, na moje i tvoje…
Živi bili pa videli.
A ja bih volela da Leskovac bude, ma ko da je na vlasti, oaza slobodnog i nezavisnog novinarstva. Bajke su uvek u modi.
Autor: M. Ivanović
