Da su posle bitke svi generali pametni, prastara je konstatacija. Od koje kasniji generali, slabo šta uče… Tako je i sa godišnjicom Đinđićevog ubistva. Svi ponavljaju umesne i ko zna koliko puta ponovljene pohvale, i mudro zaključuju da bi sve bilo drukčije. Da nije ubijen! Niko ništa ne reče o onima oko njega, jesu li i oni nešto radili? A ako nisu, zašto nisu? Ako im Đinđić, ko pribogu Vučić svojima, nije dao, zaslužuje li uopšte da se smatra toliko drukčijim od Vučića? I još gore po njih: kao i oni od Vučićevih… Zašto niko posle atentata na premijera, makar ne ponudi ostavku?
Operacija „Sablja“ bila je iznuđena, ali da je delom izvedena ranije (odgovarajući su znali kakva je JSO, a i „zemunski klan“), Đinđić bi bio živ… A poznati kriminolog Dobrivoje Radosavljević, podsećao je da se mafija može iskoristiti kao saveznik. S tim da se kasnije isplati, i odstrani…
Samo jedan od njegovih ministara, Božidar Đelić, postavi jedno od mogućih pitanja. Zašto novi premijer, uvek blagoglagoljivi i za odgovor na sve spreman, Zoran Živković, nije (ostavkom ako bi se Koštunica usprotivio), raspisao vanredne parlamentarne izbore? I na talasu ogorčenja zbog ubistva i borbe sa krivcima, pomagačima i inspiratorima, dobio mandat za nastavak Đinđićevog puta… Uzgred, zbog vrednog rada na nužnom ali zato i nepopularnom, Đelić je imao nadimak „Boža derikoža“.
Ili, što bi rekao Sveti Nikola davljeniku: „Mahni i ti rukama, mahni!“. Umesto davno ofucanog meditiranja na temu: „Šta bi bilo, da je bilo!“. Što i nije toliko loše, koliko nesvesna i nenamerna poruka: čekajte da se pojavi, novi Đinđić! Ili isto takva, samo sa upućivanjem na drugu adresu: Čekajte da ovu vlast maknu oni koji su je instalirali! Ne vi, birači, pogotovu ne mi opozicionari, nego Zapad! I daj bože da ne pomislite kako je verovatno i on tako instaliran, pa i mi s njim…
Aboliranje Vučićevih i bilo čijih, „ostalih“, ukoliko je sve zavisilo i zavisi od jednog.
autor:Radovan Marjanović
