U Sjenici zavičaju potpukovnika Srpske vojske Vojina Popovića (1881-1916), u narodu poznatijeg kao Vojvoda Vuk, ne zaboravljaju slavom ovenčanog ratnika. Započeta je akcija da se rodna kuća pretvori u spomen-dom i čuva uspomena na komandanta komitsko-dobrovoljačkih jedinica Srpske vojske u ratovima s početka 20. veka.
Posle 107 godina od pogibije na Kajmakčalanu, u mermeru ili bronzi na “večnu stražu” zavičaja vratiće junaka, koji je proživeo mladost s puškom u ruci, od 35 godina koliko je poživeo, 12 je ratovao, a grudi mu krasile tri Karađorđeve zvezde s mačevima.
-Ličnim prilozima poštovalaca njegovog dela i privrednika sakupili smo 45.000 evra i 1. avgusta otkupili kuću u kojoj se rodio vojvoda Vuk, a za koju je kupac već bio dao kaparu dosadašnjim vlasnicima i pretilo joj je rušenje. Započele su i pripreme za adaptaciju i podizanje spomenika, ali i da se kuća stavi pod zaštitu države. To je dug Srbije i nas Pešteraca prema jednom od najhrabrijih sinova otadžbine – kazuje za “Novosti” Dragoljub Kočović, naš poznati karatista i sportski radnik iz Beograda, predsednik Odbora za obnovu, koji je imenovala Mileševska eparhija.
Rodna kuća vojvode Vuka je uz portu Crkve Svetih Petra i Pavla, pa će, kad se sredi dokumentacija, biti u vlasništvu Eparhije. Kočović kaže i da su pozvali zemljake da pomognu obnovu, ali i sve koji poseduju neko od svedočanstava ili eksponata iz vremena čuvenog komite i ratova Srbije s početka 20. veka, da ih daruju za muzejsku postavku. Podršku su najavili i pripadnici 72. specijalne brigade Vojske Srbije…
U ovoj kući je živela i sveštenička porodica Cerović, pa će, najavljuje Kočović, jedna soba biti posvećena služiteljima oltara i lučonošama pismenosti, braći Vasiliju i Iliji, zaslužnim za gradnju crkve i otvaranje prve škole u Lopižama, a kasnije i u Sjenici.
Isticao se u “bajonet-borbama”
Vojvoda Vuk se osobito isticao u “bajonet-borbama”, kad su nastupali rešavajući trenuci bojeva i bitaka, a kad je do pobede vodilo, najpre, ili isključivo – ratničko srce! Vojvoda je bio šef Gorskog štaba četnika u Staroj Srbiji i Makedoniji i prvi komandant dobrovoljačkih jedinica, bio je zvezda vojničkog, viteškog sazvežđa srpskih trupa – piše Nikola J. Marinović u knjizi “Vojvoda Vuk”.
Kada je Vojinu Popoviću bilo pet godina, otac Aleksa i majka Stana sa četvoro nejači prebegli su ispred turskog zuluma preko granice na Javoru u Kragujevac. Vojnu akademiju završio je sa 32. klasom. Popović je s proleća 1905, skinuvši oficirsku uniformu, bio među prvim četnicima koji su potajno prešli u Staru Srbiju i Makedoniju, odazivajući se na vapaje srpskog roblja. Izdvajao se izuzetnom snalažljivošću i hrabrošću u poterama i zasedama i predvodeći komitske čete u borbama protiv Turaka i bugarskih komita, dobija zvanje četničkog vojvode. U Kumanovskoj kazi, kako beleže biografi, ovaj narodni junak i živa legenda dobio je nadimak Vuk.
Ćerku Slobodanku nije video
U osvajanju Kajmakčalana, naredba komandanta Drinske divizije glasila je: “Gruniški vis se mora osvojiti!” Desetkovani Dobrovoljački odred, pod komandom potpukovnika Vojina Popovića, imao je najtežu i poslednju bitku 16. novembra 1916. Posle odbijanja više napada Bugara, u ogorčenoj borbi, “na nož i ručnu bombu”, poginuo je vojvoda Vuk. Sa kapije otadžbine gorski vuk je otišao u pesmu i legendu! Slika male Slobodanke, njegove prve radosti, rođene aprila te godine, stigla je na Grunište sutradan, pošto je ispustio dušu…
U Prvi balkanski rat vojvoda Vuk ulazi kao komandant dobrovoljaca na vardarskom ratištu, jednom od strategijskih proboja srpskih armija. A ko će bolje znati nemirnu granicu, staze i bogaze, klance i gudure, javke i uhode od prekaljenog ratnika vojvode Vuka… I ko će, ako ne stari gorski vuk – iz potaje udariti na Turke gde se ne nadaju.
Ratni dnevnici beleže da je 1913, na krvavoj Bregalnici, Vojin Popović sa četnicima, koje je krasila čelična disciplina, bombama sprečio prodore Bugara… Na početku Velikog rata, major Popović u Kragujevcu sakuplja stare saborce – četnike, dobrovoljce, da ih opet povede u smrt i slavu. Tek osnovani Jadarski četnički odred sredinom leta 1914. izlazi na Drinu. Po adama i vrbacima praštale su bombe četnika i nagonile u valovitu Drinu austrougarska izvidnička odeljenja.
Foto: S. Selimović
