I ovaj 8. mart dočekujemo sa statistikom koja kaže da žene čine većinu nezaposlenih u Srbiji, da su iako obrazovanije, za iste poslove slabije plaćene od svojih kolega, da su im manje i plate i penzije, a da su najbrojnije u zanimanjima u kojima se po pravilu manje zarađuje.
Procenjuje se da je oko 250.000 žena nezaposleno u zemlji (9,8 odsto), ali je van radne snage čak 52,1 odsto njih, dok je zaposlenih žena 43,2 odsto. Prema ovim podacima Republičkog zavoda za statistiku za period 2012-2022., a nedavno objavljenim u Publikaciji “Žene i muškarci u Republici Srbiji”, to je za čak 14,7 odsto manje od stope zaposlenosti muškaraca.
Nepoželjne ne samo starije od 45 nego i mlađe od 35
Da su jedna od najranjivijih kategorija na tržištu rada upravo žene 45+, podvlači Mima Perišić iz Udruženja “Žene na prekretnici”.
„Gotovo polovina od ukupnog broja žena na evidenciji NSZ su žene 45+ i ima ih oko 116.000. Više od trećine čeka na posao u proseku po pet godina, a svaka druga i do deset. Gotovo 90% njih ima nisko ili srednje obrazovanje i da bi postale atraktivne na tržištu rada, potrebna im je podrška u vidu obuka i treninga koji im mogu pomoći da se dokvalifikuju i steknu neophodna znanja koja se traže. Ankete pokazuju da 85 odsto tih žena nikada nije bilo na obuci za prekvalifikaciju“, kaže za Infostud Mima Perišić.
Biljana Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije navodi za Infostud da sve više ovaj “paket” nepoželjne radne snage dopunjavaju i devojke od 25 do 35 godina!
„Žene koje počinju da traže posao posle 45 uglavnom su pre tog perioda bile zauzete brigom o deci, ili starima. Taj problem duplih uloga koje im se nameću je izuzetno veliki i društvo ga uporno ne prepoznaje. Zabrinjava, međutim, što sve teže do posla dolaze i devojke, koje posle završenih škola i fakulteta nisu poželjne poslodavcima, samim tim što se očekuje da će odlaziti na trudničko, porodiljsko i odsustva koja se tiču nege dece. Iako je po zakonu zabranjeno da im se postavljaju lična pitanja o planovima u vezi potomstva, jasno je da se u startu mlade žene često zaobilaze, bez obzira na sposobnosti i znanja“, kaže Biljana Maletin za Infostud i dodaje da je situacija u unutrašnjosti Srbije znatno lošija.
Doktoriralo više žena nego muškaraca
Prema rečima naše sagovornice, uprkos napretku u zakonodavstvu, iz godine u godinu raste podela na bolje plaćene poslove u kojima dominiraju muškarci i pozicije sa lošijom zaradom gde su većinski žene.
„Neke oblasti rada poput prosvete, sudstva, pojedinih delova zdravstva i administracije, postale su striktno ženske. A u mnogo manjem broju ih ima u danas najplaćenijim poslovima u IT-ju, rudarstvu i energetici. Baš zbog mnogobrojnih uloga koje su nametnute ženi, ona bira sigurnije iako manje plaćene poslove u adminustrativnim, javnim funkcijama i uslugama. Pre svega joj je važno stabilnost i radno vreme uz koje može da preuzme ostale obaveze oko porodice, koje su joj društveno nametnute“, objašnjava Maletin.
Podatak RZS je da su među diplomiranim studentima u 2022. godini, žene činile više od polovine u velikom broju područja obrazovanja, dok su muškarci dominantni u IT-ju i inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu. U 2022. godini doktoriralo je više žena – 59 odsto, nego muškaraca – 41odsto. Žene, ipak, čine većinu u sferi obrazovanja – 89 odsto, društvenim naukama, novinarstvu i informisanju – 68 odsto.
Najviše konkurišu na poslove prodavca i u administraciji
Statistika i trendovi u zapošljavanju sa portala Infostud pokazuju da kada je reč o nivou obrazovanja, većina žena koje su u protekloj godini tražile posao putem ove platforme su imale master ili fakultetsku diploma – njih čak 56 odsto.
„Prema informacijama sa našeg sajta, primećujemo da su žene najčešće konkurišale na poslove u oblastima kao što su: trgovina/prodaja, administracija, pozivni centri, marketing, računovodstvo i ljudski resursi. Pozicije na koje su konkurisale žene tokom 2023. su: prodavac, administrativni radnik, telefonski operater, komercijalista, poslovni sekretar i prodajni savetnik. Primetno je i da su one u većoj meri aplicirale za poslove u odnosu na muškarce. Čak 58 odsto njih je tražilo novi ili prvi posao, dok je taj procenat kod muškaraca iznosio 42 odsto“, kaže Miloš Turinski, PR Infostuda.
Dr Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno prarvo i predsednik Centra za dostojanstven rad, navodi da je podela na muška i ženska zanimanja i dalje je faktički prisutna.
„U tom smislu svakako je bolje nego pre 10-ak godina, ali uporno opstaju negativne prakse poslodavaca kada je reč o diskriminaciji po osnovu majčinstva, ili da se žene po povratku sa porodiljskog ili odsustva radi nege deteta otpuste, ili premeste na niže pozicije. Nedozvoljena pitanja na razgovoru za posao, o udaji i rađanju, takođe su još uobičajena“, objašnjava Reljanović za Infostud.
Kao najveće probleme diskriminacije žena na tržištu rada izdvaja upravo segregaciju žena u određene profesije, kao i seksualno uznemiravanje na radu.
„Istraživanja pokazuju da je takozvana ‘tamna slika’ seksualnog uznemiravanja u Srbiji izuzetno velika – ogromna većina ovih slučajeva se ne prijavljuje. Takođe, dodao bih da i neplaćeni kućni rad i dalje predstavlja problem, a njega dominantno obavljaju žene“, zaključuje Reljanović.
Platni jaz najbolnija tačka rodne (ne)ravnopravnosti
Platni jaz između žena i muškaraca je 2018. godine iznosio 8,8 odsto, što znači da su žene bile tolko manje plaćene od muškaraca. Iako je pre nekoliko dana RZS objavio ovaj podatak star gotovo 6 godina, stručnjaci za ovu oblast smatraju da su danas ove razlike mogo veće. Podaci iz analize RZS pokazuju da su žene 2022. godine zarađivale u proseku oko 16.000 dinara manje od muškaraca. Žene u proseku primaju i penziju koja je 17 odsto niža u odnosu na prosečnu penziju muškaraca.
Žene i dalje prosečno zarađuju manje od muškaraca
Na direktorskim, menadžerskim i drugim rukovodećim pozicijama u odnosu na muškarce, žene su u dvostruko manjem broju. Podatak Agencije za privredne registre pokazuje da u privredi Srbije žene vode tek 24,4 odsto biznisa.
„Ponovo je istaknuto i u tek objavljenom izveštaj EU o Srbiji za 2023. da je pozicija žena na tržištu rada i dalje nepovoljna u odnosu na poziciju muškaraca. Žene su mnogo češće izložene diskriminaciji prilikom zapošljavanja, nego muškarci i ukoliko se ne napravi neka značajna promena, biće potrebno još 58 godina da se ostvari puna rodna ravnopravnost u domenu rada i zatvori rodni jaz na tržištu rada“, zaključuje Mima Perišić.
