Gde god nađeš dobro mesto ti druga premlati
jer drugar je bespomoćan- neće da uzvrati!
Neka deca prosto vole da ih biješ nasred škole,
ne da vole- još i mole kroz jauk kad padnu dole…
Nim da biraš gde šutiraš, to pod tobom nije dete
bespomoćno što se valja sve u korist svoje štete…
Potomak si mrkog tipa, a tip ima mrkog džipa,
potegnuće tata veze samo mlati ti te kmeze!
Čim je slabiji za bolje i nije već da se kinji i da se bije,
štrebera tog što voli da uči slobodno udri, slobodno muči…
Zakon je, znaj, na tvojoj strani, zakon uvek silnoga brani
a ti si silan, vidiš i sam, vas je gomila a on je sam.
Odrastaš, sine, u zemlji čuda gde dvorom vlada dvorska luda,
tu gde se život živi na ler- lako i lepo je biti zver.
Pa, što si stao, udri još malo, nisu se valjda zamorile ruke
dobro mu činiš, učiš životu a nema života bez malo muke.
Teže je tebi, veruj na reč, tvoja je runda al njegov meč,
krv tog malog, nejakog „skota“ klizi linijom tvoga života…
Ma, jebo život udri ga samo, kad već je pao zašto bi stao,
niko ništa video nije, ništa rekao i ništa znao!
Sistem je, rekoh, na tvojoj strani- sistem je zver da zveri brani,
zar dobro ime ugledne škole niz vodu da ode zbog ovog dole..?
Zar glava je jedna ugleda vredna, tako krvava, slinava, bedna…
Zbog jedva litre dečije krvi neko na sistem da reži i strvi?
Ma, ajte, molim vas, kakvo nasilje, nema ovde reči o tome,
batina jeste iz raja izašla- glave se rađaju i da se lome!
Pravda za sve koji znaju a ćute, jer ćutanje je zlato!
Pravda za one što su glave zabili kraj dečijih nogu u krvavo blato!
Pravda za zveri i sistem divljine u kojem zver o zveri brine,
pravda za pravdu u zemlji čuda gde dvorom vlada dvorska luda!
dvaujedan.wordpress.com
Mihailo Medenica
