Sonja Vojvodić iz Nove Pazove i Miodrag Trajović iz sela Semča za dva dana očistili su deo podnožja Suve planine. Gomila smeća u desetinama džakova čeka komunalce…
Tone smeća kojim je zatrpan potok u podnožju Suve planine kod sela Semča “naterali” su ove planinare i velike ljubitelje prirode da nešto urade. Kažu, niko im se nije pridružio u akciji “Budi laf skupi otpad u bar jedan džak”, ali nisu odustali.
Nismo mogli više da gledamo dve nespojive slike, na jednoj strani predivnu Suvu planinu, livade sa rascvetalim planinskim cvećem i obrađene njive, a na drugoj strani divlje deponije s otpadom, uglavnom plastičnim, koji neće nestati ni u narednih 500 godina – pričaju nam.
Za dva dana sakupili su pedesetak džakova smeća i nadaju se da će ovim što su do sada uradili motivisati i druge stanovnike tog kraja, kao i nadležne u opštini Gadžin Han da im se pridruže.
Sonja i Miodrag ističu da im je potrebna pomoć oko čišćenja, ali i da ljudi hitno prestanu da bacaju smeće u potok pored koga prolazi put za suvoplaninske vrhove Stražište i Tri lokve, kao i staza za planinare koju su oni nedavno očistili, obeležili i nazvali Staza zdravlja “Kladanci”.
Miodrag kaže da su proteklih dana bili u opštini Gadžin Han i sa nadležnom inspektorkom razgovarali o čišćenju divljih deponija kraj Semča, ali i o sprečavanju stvaranja novih.
Zakon postoji, ali se kazne ne izriču i ljudi slobodno bacaju smeće gde god stignu. Vode se logikom: “Kada svi slobodno bacaju, zašto ne bih i ja”. Pri tom, u samom selu postoje kontejneri za odlaganje otpada. Na žalost, na tom potezu koji smo mi proteklih dana čistili osim gomila raznoraznih vlaša, plastične ambalaže i mnogih drugih stvari koje se svakodnevno koriste u domaćinstvima, postoje i gomile šuta koji ostaje nakon što se u krečanama završi pečenje kreča- dodaje Miodrag koji radi kao menadžer turističkih apartmana u Semči.
Kaže da njegova prijateljica i on sasvim sigurno neće moći sve sami da očiste jer je reč o tonama i tonama otpada.
Verujem da smo napravili pomak ka lepšem i zdravijem okruženju. Zaista nam je to potrebno. Mi puno planinarimo, obišli smo mnogo planina u Srbiji, ali ovoliko smeća kao u našem kraju i sa belopalanačke strane Suve planine nigde nismo videli. Turizam u Zaplanju počinje da se razvija i po prvi put imamo domaćinstva koja nude smešta. Sve više ljudi dolazi i ne želimo da odlaze odavde svojim kućama u Niš, Beograd, Novi Sad ili bilo gde drugde sa ružnom slikom o nebrizi prema prirodi- priča Miodrag.
Sonja Vojvodić kaže da su se njih dvoje putujući uverili da su druge planine u našoj zemlji izuzetno čiste i uredne.
Meštani mnogo vode računa o svom okruženju, što ovde nije slučaj. Zaista bih volela da se nešto preduzme i da se koliko-toliko stvari poboljšaju, da i ovde bude lepo kao i na drugim planima. Ljudi iz ovog kraja morali bi mnogo više da povedu računa, da otpad bacaju samo u kontjnere, jer oni ovde žive i rade- apeluje Sonja, zaposlena u administraciji Muzičke škole u Zemunu.
Još jedan dokaz da je Srbija odavno postala zemlja -đubreta. Njom ne vladaju i haraju samo politička, mafijaška, tajkunska i druga ljudska đubrad -nego diljem naše ojađene Srbije „caruje“ ono pravo đubre koje razbacuju seljaci, građani, intelektualci, policajci, vojnici, đaci i mnogi drugi. Verovatno su nam potoci, reke i jezera odavno postala najprepunjenija otpadom, flašama, starim krpama, i svakakvim drugim vrstama otpadaka i đubreta u celeoj Evropi. Često plivaju i uginule životinje- čudi me da kriminalci- neki od njih kao Velja nevolja sa državnim pedigreom za ubijanje- nisu počeli da u jezera i reke bacaju i svoje ubijene žrtve! Doduše bar za „državnog“ Velju nevolju kažu da je žrtve mleo u mašini za meso i time hranio dunavske ribe!
Šta se to dešava sa Srbima da nimalo ne paze na zaštitu okoline i svoje đubre i otpad razbacuju gde stignu? Bre Srbi ako već morate nešto da bacate na ilegalna đubrišta -tresnite pesnicama o sto i dovedite tamo omznute, koruptne političare i političarke pa ih iz kiper kamiona samo izvrnite u već postojeće đubre. Neka jednom u životu osete, bar za nekoliko sati boravka tamo, smrad i zagađenost onoga što u Srbiji ne žele da reše. Valjda bi, ako prežive smrad đubrišta, započeli da umesto stadiona u Surčinu za navodno do 900 miliona evra, nekih prestižnih projekata koji će služiti samo malom broju ljudi, kupovine preskupih francuskih ratnih aviona- mlaznjaka RAFAL za 3 milijarde € i drugog oružja i mnogih drugih gluposti, najzad napravili dobre deponije za higijensko odlaganje đubreta, da uvedu novčanu kauciju kod kupovine tečnih proizvoda u plasničnim i drugim vrstama npr. flaša- novac bi se vraćao kada bi se flaše vratile prodavcima- , naprave prečišćivače otpadnih voda, da strogim milionskim sumama u evrima kažnjavaju privrednike i privredu koji ispuštaju neprečišćene vode u naše reke i jezera, odlažu građevinski šut -gde im se prohte, da propišu obaveznu obradu izduvnih gasova iz fabričkih dimnjaka i iz kućnih ložišta, smanje korišćenje lignita i drugih fosilnih goriva i da najzad zabrane auto-krntije koji nemaju evro normu veću od E-4 itd. itd. Lista je beskrajna i sa ovim pljačkaškim političarima na vrhu države sigurno se nikadaneće skratiti. Možda im je i cilj da svim napred pomenutim „sredstvima“ satru Srfbe a zatrovanu Srbiju uvale nekom Kinezu, Nemcu, Šiptaru, Turčinu ili ko zna kome još za koji dolar ili evro! To su već rasprodajom privrede i elektroprivrede, oranica, reka i jezera, banja i necionalnih parkova, šuma i planina -na redu je vazda i vazduh nad Srbijom, odavno počeli. Normalno de neće biti ubrzo nikakvih promena kada Srbadija ćuti umesto da se na BG ulice u dane protesta, slegne bar pola miliona ljudi koji traže ostavku vlade i boljitak za svoje potomke i sebe!