Posle dve godine gotovo besprizornog pritiska svake vrste, Zapad je izgubio bitku za duše srpskih građana – tri identitetska stuba srpske javnosti postali su: protivljenje uvođenju antiruskih sankcija, nezavisnosti Kosova i članstvu Srbije u NATO.
Ovako glavni urednik Nove srpske političke misli, dr Đorđe Vukadinović za Sputnjik komentariše nalaze istraživanja koje je njegova kuća uradila za RT Balkan.
Prema rezultatima istraživanja, podsećamo, ogroman procenat ispitanika označio je Rusiju kao Srbiji najviše prijateljsku državu, a broj onih koji se protive tome da Srbija uvede sankcije Rusiji je, u odnosu na pre dve godine – porastao.
Rezultat pritiska Zapada – manji od nule
Na osnovu rezultata istraživanja, protivljenje uvođenju sankcija Rusiji, kao i protivljenje kosovskoj nezavisnosti i srpskom članstvu u NATO, aksiomi su kojih bi se svaka politika Srbije morala držati ako joj je iole stalo do toga da bude označena kao demokratska, kaže Vukadinović.
„Dakle, posle dve godine, da rezultat pritiska na javno mnenje bude, ne nula, nego negativan, govori sam za sebe. I tu posebno treba istaći da u tom protivljenju sankcijama ima kvantitativne, ali nema suštinske razlike između onih koji optiraju za vlast, opoziciju i tako dalje“, navodi on i dodaje da je to možda najvažniji utisak koji istraživanje ostavlja.
Građani Srbije BRIKS doživljavaju kao ekonomsko-kulturološku alternativu evroatlantskim integracijama i zbog toga je steklo većinsku naklonost većine građana Srbije.
Na pitanje, da li podržavaju uspostavljanje najčvršćih veza sa Rusijom, Kinom i drugim članicama te organizacije, 68,8 odsto izjasnilo se pozitivno. Toj saradnji se protivi 12,8 odsto ispitanika dok dvadesetak procenata anketiranih nema stav.
Spektakularna propast zapadne kampanje
Na uzorku od 1.000 ispitanika, na pitanje bez ponuđenih odgovora, svaki treći, odnosno čak 30,2 odsto ljudi koji su se izjasnili – izabralo je Rusiju kao Srbiji najbližu zemlju. Sledeći po popularnosti, sa četiri puta manjom učestalošću javljali su se odgovori: Kina (7 odsto), Mađarska (6,6 odsto) i Grčka (6,6 odsto).
Za rezultate se ne može reći da su iznenađujući, kaže Vukadinović. Ono što je iznenađenje je razlika između Rusije i drugih zemalja koje Srbi smatraju prijateljskim.
Iznenađujuć je i odgovor na pitanje o sankcijama Rusiji, navodi naš sagovornik – i pre dve godine kada je to pitanje postavljeno, otpor uvođenju antiruskih sankcija bio je visok, čak 82,2 odsto. Sada je, posle dve godine ozbiljne, žestoke, višeslojne antiruske kampanje i pritisaka da Srbija uvede sankcije Rusiji, procenat protivljenja sankcijama je porastao na oko 84 odsto.
To je, objašnjava naš sagovornik, i frapantan i pomalo neobičan nalaz, koji se delimično može tumačiti i starom mantrom o srpskom inatu. Međutim, stvar je, prema njegovim rečima, mnogo složenija i ozbiljnija.
„Nije reč samo o inatu, mada jeste i to, s obzirom da je pritisak za uvođenje sankcija bio toliki, nego reč i tome da se možda taj pritisak, koji ima različite aspekte – medijske političke, ekonomske, geopolitičke… izjalovio. Ta kampanja, ne da nije uspela, nego je spektakularno propala“, konstatuje Vukadinović.
To što je antiruska kampanja u Srbiji propala, ne znači da će pritisci prestati, već da će se fokus, verovatno okrenuti na neku drugu stranu, zaključuje Vukadinović.
Prema rezultatima istraživanja, sankcijama Rusiji protivi se 83,2 odsto ispitanih građana Srbije. Kada se pitanje o ulasku u EU konkretizuje, odnosno poveže sa defakto i dejure prihvatanjem nezavisnosti takozvanog Kosova procenat onih koji podržavaju članstvo pada sa 42 na svega 12 odsto. Protivljenje Evropskoj uniji raste na čak 76 odsto. U principu, Srbi nemaju ništa protiv EU, ali cenu, koja se od njih traži za „ulaznicu“ u to društvo – neće da plate, navodi se u dokumentu.
Nikola Joksimović
