„PODRŽATI LISTU“, VAŽNIJE JE OD GLASANJA ZA NJU…

Šta će učesnici u predizbornoj kampanji koristiti, njihova je stvar. (Trebalo bi, da je i izvesnih organa). A onih kojima se učesnici pritom koriste „za jednokratnu upotrebu“, nije samo njihova nego i dotičnih. Jeste jednokratna, ali sećanje na nju je trajnije…

Tako je i sa aktuelnim „podržavanjem lista“ vladajućih stranaka od strane „istaknutih ličnosti“ koje nisu njihovi članovi, samo imenom. Bez njihovog oglašavanja, i navođenja razloga. Da podsetimo: za političko opredeljenje na budućim izborima, koje je čisto privatna stvar, pre izbora pitaju samo istraživači javnog mnjenja. Ne pitajući za ime, i razloge!

Ovakvo „podržavanje“ problematično je i što kao samo pismeno ne može biti provereno, u slučaju potrebe kasnije „vlasnici imena“ mogu reći da ih je neko bez pitanja stavio na spisak. Zbog njihovog uticanja na neopredeljene ili (i) učvršćivanje opredeljenja opredeljenih, zbog čega i ne moraju glasati! Ali zato je njihovo ispoljavanje opredeljenja pre izbora donekle opravdano samo ako se za njega interesuje „javnost“, a ne jedan učesnik na izborima. Jedna neželjena delikatna obaveza, koja podrazumeva odgovornost i eventualne neprijatnosti. Šta se može, „Otmenost obavezuje!“, a ako otmenosti nema, tu je „Veća glava, veća glavobolja!“.

Delikatnosti pridonosi ukoliko „istaknuti“, nisu u Srbiji. Za opredeljenje takvih nekada nije pitano, jer nisu ni glasali. Nisu plaćali porez, razume se u Srbiji. Sada je drukčije pošto imaju pravo glasa, a sa porezom je isto! Ostalo, a aktuelno, recimo podleganje vojnoj obavezi, da ostavimo po strani. Ne i ekonomsku i socijalnu nezavisnost, odsustvo mogućnosti da budu „ucenjeni“ i „uplašeni“, slabiju ili nikakvu obaveštenost o prilikama u Srbiji, i otuda normalno opredeljivanje za partiju koja preko njene vlasti, legitimno predstavlja Srbiju u zemlji u kojoj su! (Bitan razlog za davanje prava glasa svojima „u rasejanju“, ne samo kod nas). Tako da i samo njihovo pravo glasa i kod nas i u državi u kojoj žive, navodi na razmišljanje. A pogotovu mogućnost na javno ispoljavanje političkog opredeljenje, i uticanje na nas u Srbiji! Tako im malo skromnosti i ukusa, ne bi štetilo. Uostalom, neka „podržavaju“ tamo gde žive i plaćaju porez, ako to bude traženo…

Najsvežiji i najkrupniji primer (zasad) je Nikola Jokić, i njegovo na talambase udareno „podržavanje“ liste „Srbija ne sme da stane“. Koliko će i da li će ovo listi doneti „političkih poena“ odnosno glasova, teško je reći. Ali se može i treba reći, kako je trebao da se uzdrži. Nije ga pitala „javnost“, nego deo javnosti! Uz dodatno: letos nije učinio što je čitava javnost očekivala, pa i tražila. Nije igrao, za Srbiju!

autor:Radovan Marjanović