Ja sam seljak i ne mogu, Blažo, da ti opišem kako su izgledali ti oznaši, baš kao pravi divljaci.
Ispovest Mije Petrovića iz Badnjevca, pripadnika KNOJ-a, o masovnom ubijanju Srba ispod Avale 1944/45 :
„Za onih šest meseci dok sam ja ovde bio po stražama, verujem da je pobijeno najmanje 10.000. A koliko je u novembru i decembru, pa i oktobru 1944, postreljano, ne znam, ali sam slušao od drugih da su za ta dva-tri meseca streljali masovnije.
Oko pola noći isterivali su te ljude – mladiće, vezane telefonskom žicom i samo u gaćama, tu pored mene, pa uzbrdo, i odmah streljali. Hvatala me je jeza. Slušao sam i plač i jauk tih žrtava…
Načelnik Savo Drljević i komandant Operativne grupe divizija Peko Dapčević razgledaju raspored vila na Dedinju,
01. avgust 1944., malo pred komunističku okupaciju Srbije pic.twitter.com/RD6Ew8uxkE— Dušan Smiljanić 🇷🇸🏴☠️ (@DSmiljanic1) April 29, 2023
Dok su ih ti beogradski oznaši tukli, rukama nogama i kundacima, jer su se oni jedva kretali, a jaka zima, oni jadnici goli. Uh, Blažo, kakvi su mladići lepi i stasiti streljani. Posle prvog pogleda prema njima okretao sam glavu na drugu stranu, jer sam žalio taj narod…
Ja sam seljak i ne mogu, Blažo, da ti opišem kako su izgledali ti oznaši, baš kao pravi divljaci. Bila je i po koja žena, skoro u svakoj grupi za streljanje. Na hiljade je ova Avala progutala. I sada dok ti ovo pričam teško mi je…
Hteo si da znaš istinu, a koju sada znaš. Ali to nije ni polovina od svega. Nemoguće je da ti sve ispričam.
Ne daj, Bože, da se ponovi taj pokolj. To je bio pakao. Mladi, zdravi, snažni i lepi mladići, padali su ovde kao snoplje žita, ni dužni ni krivi.“
Lice okupatora: Druga krajiška brigada, 17. divizija, avgust 1944., Srbija, Brus.
Ovi Srbi, zloupotrebljeni od nesrpskog titoističkog partijskog rukovodstva, sproveli su uništenje građanske i domaćinske Srbije, čime su je nepovratno odvojili od istorijskih korena. pic.twitter.com/63AfeoNSzx— Dušan Smiljanić 🇷🇸🏴☠️ (@DSmiljanic1) May 27, 2023
5min prof.dr Jovan Deretić,prava istina ko je bio Josip Broz(jevrejin Walter Weiss) https://youtu.be/bsMNC94i6Ts?si=HbZNeoTTnJrOsBJW
Изгледа да многи не разликују Јована Деретића, професора историје књижевности и Јована Деретића, машинског инжењера, који је цео радни век радни век провео у Француској и постао псеудо историчар по повратку у Београд.
Првоме је средње слово Р и рођен је 1934, а други има средње слово И и рођен је 1939. Р је умро 2002, а И је умро 2021.
Чуди ме да Бееограџанин из Штутгарта и остали Беееоограџани не реагују??!!
http://www.novinar.de/2009/07/26/sporazum-ustasa-i-komunista-iz-1935-godine.html
Sporazum ustaša i komunista iz 1935 godine Svesni teškoće u borbi, bez obzira na podvojenost u pоgledu na društveni poredak, vođstvo hrvatskog narodnog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovsnske komunističke stranke u Kraljevini Jugoslaviji,
+++
ovlašćeno i sporazumno sa svima prvacima legalnih i ilegalnih formacija sklapa sledeći
SPORAZUM
1) Vođstvo hrvatskog narodnog oslobodilačkog ustaškog pokreta s jedne strane i vođstvo komunističke stranke s drugs strane svesni su težine svoga položaja koji dolazi od zajedničkog neprijatelja, svake jugoslovenske vlade i srpskog naroda kao nosioca srpske hegemonije (nadmoćnost) i podržavaoca svakog režima koji sputava, smeta i tupi nade:
a) kod hrvatskog naroda da će ikada doći čas oslobođenja ispod srpskog jarma,
b) kod komunističkih masa da traže saveznike u rušenju postojećeg stanja, ma kakve poglede taj saveznik imao na poredak i formu države po postignutom uspehu.
2) Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava.
Vođstvo hrvatskog oslobodilačkog ustaškog pokreta predoseća da bi bez promene postojećeg stanja hrvatski narod podlegao jugoslovenskoj lukavosti i srpskoj hegemoniji i nudi saradnju svima porobljenima Jugoslavije i komunističkoj stranci posebno, da ubrzaju tok događaja sredstvima i načinima prema uputima svoga vođstva.
3) Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati. Vođstvo komuniegičke partije smatrajući hrvatski ustaški pokret jakim činiocem i pomagačem urušеnju postojećeg stanja, obećanje svaki podržak i potporu u ostvarivanju ustaških ideala.
Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i itd…, a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne druge bez prigovora pomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kao što je istaknuto u tačci dva ovog sporazuma.
4) U slučaju lokalnih nesporazuma dužnost je lokalnog vođstva ustaškog pokreta i komunistrpke stranke da sve sukobe odnah likvidiraju, a svaka formacija o tome svoje starije jedinice obavjestnti. Neskladnost načelne naravi rešava vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovenske komunističke partije.
CILJ
Jugoslovenska komunnstička stranka kojoj je Zakon o zaštiti države od 1922. god., onemogućena akcija slobodnog kretanja i rada sa jedne, i vođstvo hrvatskog oslobodilačkog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumo DUŽNOST zajedničke borbe i međusobnog pomaganja u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: raspadanja jugoslovenske države i uništavanje svega što je srpsko i pravoslavno.
Sremska Mitrovica, juni-lipanj 1935. godine
Za komunistnčku stranku
Moša Pijade, s.r.
Za ustaški oslobod. hrv. pokret
Dr. Mile Budak, s.r. advokat
Original se nalazi: Vojno istorijski institut JNA, arhiva neprijateljskih jedinica Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638
Sve i jedan Srbin u opisanom kontekstu je ubijen od brata Srbina. Kad tu enigmu raspetljamo, možda da izvučemo glavu iz septičke u kojoj se kupamo bar dva veka. 4000 političkih ubistava u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka nije delo ni Tita ni Turaka, ni Vatikana… Srbi volu da se ubijaju između sebe! Od cara Dušana do dana današnjeg!
„…verujem da je pobijeno najmanje 10.000….“. Човек има могућност, да у свашта верује! Нажалост, туђе веровање појединци злоупотребљавају и пласирају као чињеницу. Препоручујем свима, да потраже Извештај Државне комисије формиране пре двадесетак година, где се могу наћи подаци до којих је Комисија дошла.
Ako je Tito počinio genocid nad Srbima pitam se šta su radili ti toboži Srbi oko njega koji su ga i doveli na čelo borbe protiv okupatora i čuvali ga sve vreme rata? Zašto ga nisu smakli da bi zaštitili svoj narod? Valjda zato što je među partizanima najmanje ljudi bilo poreklom iz Srbije. Većina su bili Krajišnici, Bosanci, Dalmatinci, Crnogorci, Hrvati itd. Srbijanaca iz Srbije- zaista najmanje. A i ti malobrojni Srbi su zajedno sa svojim zemljacima, pridošlih iz delova nekadašnje Jugoslavije, (Banovina!) dakle van granica Srbije, su izgleda rado učestvovali u ubijanju „pravih“ Srbijanaca koje su zaqtekli u granicama Srbije. Ovi napred navedeni su ređe pominjali neko njihovo daleko pravoslavno poreklo i retko su se izjašnjavali kao Srbi nego kao gore napisano. Kada su se sve te silne partizanske divizije dokopale Srbije i Beograda, njihovim komandantima, političkim komesarima i drugim tzv. „višim oficirima“ najvažnije je bilo da se dokopaju vila na Dedinju u Beogradu, ali i u drugim srpskim gradovima u koje su uleteli, opljačkaju ponešto ili ako ništa drugo onda bar prevrnuli po neku ženu kojoj je muž bio u četnicima, u žandarmeriji ili, to je bilo najlakše za eliminisanje supruga tih žena, prijava OZNI ( puno ime je Odeljenje zaštite naroda) da je dotični sarađivao ili šurovao sa Švabama ili četnicima. Svi koji su denucirani na taj način, znamo, bili su uglavnom streljani. E, ovde se zatvara krug krivice. Za sve pomenute zločine, koje nije svojeručno činio Tito nego najviše njegovi borci- Nesrbijanci- uz „asistenciju“ i „pravih Srbijanaca“ maršal je ZNAO ali nije sprečavao, verovatno je čak i naređivao njihova streljanja kao kaznu za navodne zločine isl. a ti toboži Srbi ali i Srbijanci iz Srbije bili su kao i Tito krivi jer su okrvavili ruke do lakata! Znamo da su Srbi u Srbiji i šire ubijani, a skoro nijednom ustaši a još manje domobranima koje je Tito masom primao posle kapitulaciej Italije 1943.g. u partizanske jedinice, nije falila ni dlaka sa glave -jer su oni, očigledno, bili Titovi! Znači i ovde se obistinio opis značenja 4 ocila u srposkom grbu: Srbin Srbina sekirom seče! A o navodnoj slogi koja je proizlazila baš iz značenja ocila, je i tada i danas malo ko govorio a još manje je upražnjavao tu uvek željenu SLOGU!