Tek što je srpski patrijarh duboko hrišćanski u Jasenovcu izjavio da zločinci nemaju nacionalno ime jer su oličenje zla, pokušavajući tako lekovido da neprebolnu srpsku ranu ublaži svojom rečju kao melemom, ali ga mlada i poletna hrvatska veroučiteljica iz Rijeke brutalno demantova!
Njeno pitanje deci (kojoj pokušava da rastumači i približi veru kao nasušnu potrebu duše) brutalno je pokazalo koliko i kako vatikanci ljube svoju pravoslavnu braću (kako to njihovi prvosveštenici uvek naglašavaju!), koju eto tretiraju kao gubavce!
Dotična je neuvijeno pitala mališane da li bi sedeli pored Srba i Roma (u pojedinim državama „porodice srećnih naroda“ još uvek ih zovu Cigani), pritom brutalno previđajući da su u vreme NDH i Srbi i Romi imali obezbeđen besplatni državni prevoz stočnim vagonima za „hrvatsko oporavilište“ Jasenovac, otkud se nikada nisu vraćali vidno oporavljeni!
Nadležna biskupija RKC oglasila se tim povodom i tvrdi da je veroučiteljica pogrešno interpretirana, eto opet ti nespretni novinari od komarca prave magarca, sram ih bilo! Samo, dušobrižnici zaboravljaju da je pre nekoliko decenija takvo pitanje i u humanoj EU bilo u svakodnevnoj upotrebi kada je srpski narod iznova bio satanizovan, baš u vreme brutalne realizacije drobljenja srpskog etničkog prostora u pokušaju da se ti bezobrazni Srbi nasilno vrate u ono „evropsko korito“ sklepano na Berlinskom kongresu daleke 1878.godine, jer je navodno ono jedino podnošljivo za planere koji zajedno sa Vatikanom još uvek sanjaju „podunavsku konfederaciju“ kao nekakav bastion katoličanstva na starom kontinentu, iako ih stvarnost demantuje!
To što su Srbi oslobodili deo svoje okupirane teritorije u oslobodilačkom ratu 1912.godine, porazivši vojnički Otomansku imperiju, evropski planeri pokušali su odmah da anuliraju svojim nagovorom Bugara da verolomno napadnu srpsku vojsku, i kao posledicu izgube većinu oslobođenih teritorija, pritom posledično vraćajući Tursku u Evropu!
Besni zbog neuspeha svog pokušaja indirektnog vraćanja Srbije u „evropsko korito“, krenuli su austrougarski kulturtregeri u svoju kaznenu ekspediciju, pritom paleći ratni požar u Evropi, ali i posledično gubeći imperiju koja se raspala na kraju Velikog rata!
Srbi su tada oslobodili svoju etničku teritoriju, donoseći dugočekanu slobodu i Slovencima i Hrvatima, koje brzopleto primaju u zajedničku državu koja je tako kvarila planove kreatora „podunavske konfederacije“, koji se uporno prilagođavaju aktuelnim nastojanjima uzaludnog plana koji je toliko naneo zla Srbima, Židovima i Romima, u prošlom veku!
Samo, uporna srbofobija koju su tako brižno negovali baš se zacarila kod Hrvata, koji bez srama i blama ističu Starčevića kao „oca domovine“ koga prate braća Radići, a Broz je zamenjen Franjom Tuđmanom, kao navodnom državotvornom spiralom koju i danas karakteriše srbofobija u svom otvorenom nastupu, jer EU neće objektivno da vidi svoje hrvatsko miljenče, potencijalnu natoovsku pešadiju za obračun sa tim „malim Rusima“ na brdovitom Balkanu (ukoliko bude potrebe), ako se Srbi ne „opamete“ i ne pljunu na svoje žrtve zločinačke NATO agresije iz marta 1999.godine, koja je eto bila „neophodna vaspitna mera“, jer batina je iz raja utekla (kako tvrde NGO saradnici zločinaca), pa bi ti „vaspitači“ sada da uteraju neposlušne Srbe u natoovski raj i ono podnošljivo „evropsko korito“!
Vidljiva posledica takvog vatikansko-natoovskog vaspitavanja je i sramno pitanje mlade veroučiteljice, koja samo pokazuje da u njenoj misiji nema one hrišćanske izvorne ljubavi koju Pravoslavlje neguje u svom kontinuitetu, bez obzira na sve pojavne oblike zla koje se brutalno primenjuje na pojedine narode, što su u evropskim okvirima iskusili i Srbi, i Židovi, i Romi u svim onim brojnim pogromima, od kojih je zločin genocida najstrašniji po svom učinku!
Zato je hrišćanski duboka poruka srpskog prvosveštenika, kao iskrena težnja za traženjem novih odnosa između žrtve i dželata, poziv na dijalog koji sada ovisi o vatikanskom odgovoru, koji ima daleko veću težinu od navodno nespretne novinarske interpretacije takvog događaja!
Vladimir FROLOV
Izvor: Srpski stav
