ESENESOVCI RASPRODAJU POSLEDNJE, NAJVREDNIJE SRPSKE RESURSE

Ovih dana se na režimskim TV kanalima kao i u štampanim i elektronskim izdanjima novina, slavi i veliča „uspeh“ Dubravke Đedović. Pokušaćemo da pojasnimo zašto je došlo do pohvala gospođe Đedović.

Aleksandar Vučić- je ne tako davno, naredio državno priznatoj lezbejskoj i sopstvenoj ikebani Ani Brnabić da u fotelju ministarke energetike i rudarstva, ugura izvesnu Dubravku Đedović. „Uspeh“ pomenute gospođe, o njemu malo kasnije -ali samo za Kineze- je zaista neverovatan. Uspela je, ako se potpišu budući ugovori što je veoma verovatno, da se kineskoj firmi Zinđin za samo oko 4 milijarde uloženih evra omogući iskopavanje i do 500 tona nekada srpskog zlata u Borskom basenu! Geološki stručnjaci, ali verovatno i istraživanja Kineza ukazuju na to da u Borskom basenu i drugim delovima jugoistočne Srbije leži najmanje oko700 do 800 tona zlata.

Pomenimo odmah da glavni trgovac srpskim resursima, privredom, radnom snagom a verovatno uskoro i svim preostalim prirodnim bogatsvima kao banjama, jezerima, rekama, šumama i gorama, neki zlonamernici tvrde čak i vazduhom iznad Srbije jer spada u red najzageđenijih na globusu pa bi i njega da se nekako reši, AV je, tako izgleda, u pomenuto ministarstvo doveo ženu koja će mu omogućiti još bolje rasturanje srpske imovine. Posle haranja u Boru i okolini, na redu je prevođenje Elektroprivrede Srbije (EPS) -verovatno za malo evra ili dolara, u strano vlasništvo.

Doskora srpskoj javnosti skoro nepoznata Dubravka Đedović, je pored studija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, svoje prvo, dodatno obrazovanje kako se dezinformišu države, političari i narodi, stekla u okviru svog rada za zloglasni američki TV kanal CNN. Čitamo da je usavršavala i svoje znanje iz ekonomije dodatnim studijama na Zapadu. Zato nas ne bi čudilo da je već tada možda bila primorana da „proguta udicu“ neke od obaveštajnih službi -šta će i kako će posle CNN-službovanja, eventualno morati da raditi za pomenute agenture. Na tu pretpostavku nas upućuje njen već javno više puta iskazan zahtev da se moćnom Rio Tintu što pre dozvoli trovanje srpskog zemljišta, voda ali i svekolikog naroda tamo gde će Riotintovci započeti iskopavalje litijuma.

Ipak, pomalo zbunjuje njen nedavni boravak u Vučićevoj „bratskoj“ Kini gde je pomenuta gospođa bila oduševljna prikazom masovnog uništavanja konfiguracije terena na jednom od kopova kineske firme Zinđin. Sva ozarena, Đedovićka je pred TV kamerama izjavila „da će Kinezi sve to kasnije rekultivirati novim zasadima biljaka i drveća kako bi zaštitili okolinu“. Ministarka je otišla u posetu državi koju Amerikanci već smatraju svojim smrtnim neprijateljem, preteći Kini čak i ratom -ako to bude bilo potrebno!

„Pitanje za milion dolara“ glasi da li je odlazak na daleki put naredio njen šef Aleksandar Vučić kako bi se dodatnim poklonima svojoj „braći“ koje im je odnela „gospođa-ministarka“ još više pridvorio? Ili su to možda inicirali Amerikanci, Englezi ili EU kako bi preko nekadašnje saradnice CNN-a dobili informacije o rudarenju u Kini i njihovim planovima dodatne ekonomske okupacije i pljačke malene Srbije? Možda se iz razgovora moglo saznati koji je budući put Kine u potrazi za najjeftinijim rudnim sirovinama? Zna se da je Kina već „stisla u kandže“ nekoliko država Afrike, sa tendencijom širenja svog ekonomskog uticaja i na druge afričke zemlje bogatih prirodnim resursima.

Vratimo se našoj stvarnosti. Znamo da je Borski rudarsko-topioničarski basen -verovatno na inicijativu AV, bio Kinezima zapao za oko. Tim pre što je za vreme rukovođenja Basenom problematičnog- kako su ga čak neke naše novine nazvale „lopova“ Blagoja Spasovskog Bor, valjda kao jedini rudnik zlata i bakra na planeti, radio sa ogromnim gubicima. Verovatno zato što su se zlato i bakar krali na veliko! To je jedini logičan zaključak za silne gubitke nastale pod upravom Spasovskog.

Možda je, videvši verovatno mogući lep „plen“ za sebe, njegove bližnje i partiju, Vučić, za koga ne važe ni Ustav, ni zakoni a još manje propisi, neke opozicione novine ga odavno nazivaju „neuknjiženi vlasni, Srbije“- ali i zbog pomenutih gubitaka i dugova odlučio, da se Borski basen uvali nekom strancu. Zna se da stranci lakše od srpskih firmi izdvajaju dovoljno novca za plaćanje ilegalnih provizija, mita isl. Na scenu su stupila njegova nova „braća“ iz koncerna Zinđin. Pljačka je verovatno trebala da se obavi po sličnom modusu kao kod otimanja 100 hektara najskuplje beogradske zemlje na obali Save za izgradnju „Beograda na vodi“ ili kao kod pljačke 17.000 hektara najplodnije srpske zemlje od Poljoprivrednog kombinata Beograd, koju su za smešno male pare dobili, ko drugi nego takođe Vučićeva „arapska braća“!

Kinezi su decembra 2018.g. – kako je pisala beogradska štampa, za 63% vlasništva CELOG Basena, bez učešća na nekom javnom tenderu, direktnom pogodbom o prodaji (valjda pogodba pala samo sa AV?) platili oko 350 miliona evra. Preuzeli su i dug od oko 200 miliona evra koji je najverovatnije nastao krađama za vreme gazdovanja Spasovskog i njegovih ljudi

Nikada javnim uvidom u zvanične dokumente nije dokazana tvrdnja i Kineza i srpske vrhuške, da je Zinđin u Borski Rudarsko-topioničarski sistem zaista uložio dodatnih 1,26 milijardi evra za rekonstrukcije i modernizacije, ali i koliko su od pomenutih 1,26 milijardi € za sebe eventualno maznuli srpski mešetari. Po Vučićevom običaju, da jedino on raspolaže imovinom naroda kao da mu je celu Srbiju u nasledstvo ostavio onaj deda iz Bosne, ili ko zna koji drugi, tuđi „deda“, svi ugovori su bili i ostali samo njegova lična tajna. Ne zna se ni da li je narod Srbije, po AV- modelu, Kinezima platio i premije za otvaranje tobože novih radnih mesta- onih istih kojih je u Borskom rudarsko-topioničarskom kombinatu već bilo. AV je svim stranim eksploatatorima koji su se namamljeni novcem i obespravljenom, najjeftinijom radnom snagom u Evropi dovukli u Srbiju, plaćao ogromne sume za otvaranja novih radnih mesta. Možda je tako bilo i sa Kinezima?

Po priči nekih naših stručnjaka, hazarder AV je uručio, slično poklanjanju, kako neki srpski opozicionari tvrde sistema za pranje para zvanog „Beograd na vodi“ Arapima, ogroman i još veći poklon Kinezima. Takav poklon u zlatu za siću mogao je da im podari samo neko ko ne vlada ni sobom ni bilo kakvim znanjem o kretanju cena zlata i bakra na svetskom tržištu ili ne poznaje ni funkcionisanje svetske ekonomije i privrede. Naši geolozi su tvrdili da je država Srbija morala da zna da su u širokom pojasu tzv. Borskog basena u to vreme ležale dokazane rezerve zlata od najmanje 300 tona- u tadašnjoj vrednosti od oko 15 milijardi evra!

To znači -za samo nekih ukupno potrošenih 1,8 milijardi evra, Kinezi su dobili zlato nominalne vrednosti od oko 15 milijardi evra! To je zločin prema narodu i državi jer je superjeftino rasprodata narodna imovina, bez da su reagovali policja, tužilaštvo i sudovi… Znamo da pomenuti organi vlasti bespomučno jure sitne lopove koji u nekoj prodavnici ukradu robu za četiri, pet hiljade dinara -a, kod ove namerno inicirane ekonomske katastrofe, kao i kod mnogih drugih u Srbiji, svi ćute. Onda je dozvoljeno pitanje šta je, bre ljudi, u Srbiji težak zločin?

Beogradske Večernje novosti su izvestile svoje čitaoce da je Zinđin –koji je u međuvremenu postao „država u nepostojećoj državi Srbiji“ jer može da radi i čini šta mu je volja: da truje okolinu, ruši brda,otima bespravno zemlju seljanima, proganja ljude koji od otimanja štite svoje posede, kinji radnike itd. u prvom polugođu 2022. godine iz srpske zemlje izvadio 120.000 unci čistog zlata ili oko 3,7 tone žutog metala vrednog oko 220 miliona evra ali i bakra za navodno 1 milijardu evra! Za smao 6 meseci rada! Ako su Kinezi- dozvoljen je zaključak- i u drugoj polovini 2022.g. bili isto tako vredni, onda su za samo godinu dana imali prihod skoro 3 milijardi evra –pri čemu nam prihod iz 2020. i 2021.g. nije poznat. Koliki je „kajmak“ koji je Ziđin skinuo od januara ove godine do danas u Borskom basenu –je takođe još nepoznat, ali bi zlata moralo da bude daleko više nego 2022.g.

Iz pomenutog novinskog izveštaja proizilazi da su Kinezi za samo godinu dana rudarenja –ako se odbiju cene proizvodnje, struje, plate radnika itd. ZARADILI svojevremeno kompletnu plaćenu cenu Borksog basena njihovom Vučiću ili Srbiji –to mu isto dođe jer Srbija to je ON! Rudarenje drugih godina do danas je verovatno donelo ogromnu čistu zaradu firmi Zinđin. Zaradi Kineza je čak direktom kupovinom zlata doprineo srpski još uvek predsednik. On se dičio da je država Srbija od Kineza otkupila –kao „rezervu za loša vremena“ 5,7 tona nekada srpskog, sada kineskog zlata PO TRŽIŠNOJ CENI sa nekim mini popustom!

Po uobičajenoj strogoj tajni o pojedinostima u ugovorima sa stranim izrabljivačima, što inicira Aleksandar Vučić, ne zna se tačno ni koliko tzv. „rudne rente“ plaćaju stranci za eksploataciju rudnih bogatsva Srbije. Reč je –za razliku od drugih država čije vlade ne rade protiv sosptvenog naroda i koje naplaćuju i do 20% rudne rente, da Srbija dobija samo od 3% do 7% kao nadoknadu za raubovanje rudnih bogastava.

Naravno ni tu ne postoje poznati podaci od koje sume se dobija ta rudna renta –od neto kod prodaje ostvarene dobiti- ili? Javnost takođe ne zna da li Srbija dobija, ako Vučić i njegovi nisu i srpski deo suvlasništva Borskog basena od 37% već dali Kinezima, svoj deo kolača od ostvarene dobiti i koliko je to u evrima?

Dodajmo da u međuvremenu i Kinezi tvrde da je u Borskom basenu zlata za oko 400 do 500 tona. Neke procene, proširene i na druga područja govore, kao što smo već pomenuli, da ukupna „tonaža“ zlata u Jugoistočnoj Srbiji“ iznosi do 800.000 i više kilograma ili 800 i više tona..

Valjda je zato, dična ministarka za rudarstvo i energetiku, grane u koje se ona, verovatno, razume isto toliko kao ona čuvena srpska Marica u neku krivu stvar, otrčala na noge Zinđinu da u ime svog gazde, šefa, vlasnika ili šta joj je već AV, potpiše novi ugovor o dodatnom, sigurnom izrabljivanju srpskih najskupljih rudnih bogastava -zlata i bakra. Do čuvene poslednje mrvice! A posle, kada se odnese i poslednji gram zlata i kilogram bakra, neka Srbima ostanu pustare, kamen i šut i naravno verovatno podosta deviza na stranim računima srpskih moćnika. Lično sumnjam da će Kinezi rekultivirati sve ono što su u njihovoj „groznici za zlatom“ uništili u Srbiji.

Kinezi će po priči „gospođe ministarke“ investirati u Borski basen još oko 3,8 milijardi evra -da bi se što pre dokopali i te ogromne količine od verovatno maksimalno 700 tona zlata koje danas na tržištu vrede najmanje oko 36 milijardi evra. Godišnje će se proizvoditi i do 2,5 puta više bakra nego sada, kaže gospođa ministarka, jer su pronađene nove, velike količine rude tog metala. Danas se tona (1000 kilograma) čistog bakra na svetskom tržištu prodaje za oko 10.000 €!

Dubravki Đedović je obećano, pretpostavljamo ako u međuvrmenu srpski radnici Kinezima ne postanu preskupi, da će zaposliti još nekoliko hiljada naših koji bi svojim rmbanjem morali da pomognu firmi Zinđin da se što pre dokopa nekadašnjeg srpskog zlata i bakra -.a posle samo možda 5 do 10 godina bi dobili čuvenu „pedalu“ ili na srpskom- nogu u stražnjicu! Ako su Srbi preskupi –verovatno će ih to snaći i ranije jer od 1,2 milijarde Kineza naći će Zinđin dovoljno svojih koje će dovesti da im rade u Srbiji.

Kako ono beše u našem narodu: ako neće Mujo hoće Meho, ili -ako neće Srbin da radi za mizernu platu- hoće Kinez, Indijac, Vijetnamac, Nepalac itd.itd. Nema bede samo u Srbiji, ima je u celom svetu. Možda će Kinezi dovesti i po kojeg crnca jer oni muljaju i po Africi. Globalizam, zar ne, a Srbi, kao često do danas, su uvek u centru ljudskih stradanja.Uglavnom zbog drčnih, na novac lakomih i nesposobnih vladara koji nikada nisu ni cenili a, verovatno ni voleli Srbe i Srbiju. To nam se redovno događa od kralja Aleksandra, tobožeg ujedinitelja –ispravnije bi bilo „unesrećitelja“ Srba, „oca“ Jugoslavije zbog koje izginu bar 2 milona Srba, pa preko Josipa Broza i Slobe Miloševića- sve do Aleksandra Vučića. Izgleda, pošto smo nekako preživeli prvu trojicu, da će nas ovaj poslednji ipak, ako ga narod na dolazećim izborima ne skine sa vlasti, stvarno uništiti. Verovatno po nekom mračnom planu zapadnih sila.

autor:Predrag Rakočević