ISTINITA PRIČA O NOĆNOM DEŽURSTVU
Ta noć u Hitnoj službi bila je veoma naporna. Pacijenti su se samo smenjivali. U pauzama, lekar je obilazio pacijente koji su ležali u ambulantama. Usred noći, pozvaše ga ponovo na prijemno odeljenje. Među pristiglim pacijentima bio je jedan beskućnik. Ležao je na nosilima, pokriven čaršavom. Lekar pogleda prljavog beskućnika, podiže čaršav i, osetivši nesnosan smrad, brzo se odmače. Nakon što je primio ostale bolesnike, on se nasloni na sofu i pade u san. U snu je ugledao svetlost, i ta svetlost ga je naterala da počne da se moli za spas svoje duše. Iz svetlosti se začuo prijatan, lep glas: „Moliš me da te spasim, a ti mene nisi htio spasiti.“ Sledećeg jutra, pre vizite, sinulo mu je: „Sinoć nisam pomogao beskućniku, bio je to Gospod!“
Za manje od sekunde stvorio se na prijemnom odeljenju. „Gdje je? Gdje je onaj beskućnik kojeg su sinoć doveli?“ –„Umro je“.
Ćutke se popeo u ordinaciju i, prišavši stolu, našao papir na kom je pisalo: „Da, to sam bio Ja“. U trenutku mu je pred očima prošao celi njegov život. Skinuo je mantil. Više ga niko nikada nije vidio u bolnici.
Uoči Božića 2018. godine u Hidikusu u Severnoj Osetiji upokojio se jeromonah Josif, doktor medicinskih nauka. Bio je potpuni besrebrenik, molitvenik i isposnik.
U Iljinskom hramu, gde je služio, pred kraj liturgije pred hramom bi se stvarao red beskućnika. Stajali su i čekali. Onda bi izašao otac Josif, deleći svima novac, i lica beskućnika ozarivala bi se radošću i ljubavlju. Posle upokojenja, taj blaženi osmeh pojavio se i na njegovom licu.
Istinita priča koju vam donosimo iz bogonosne Rusije. Kako su veličanstvena dela tvoja Gospode!
