Pošto Šešelj i ostala boranija

3
180

Srpska napredna stranka je deponija političkih prevaranata, parazita i štetočina, najsramnijih manekena nesreće koja tri decenije uništava državu i narod. Po tom modelu Aleksandar Vučić je napravio i vladajuću koaliciju, ali i lažnu opoziciju. Vučić pokušava da diktaturu, koju je zaveo pre devet godina, sakrije iza Šešelja, Vacića, Obradovića, Radulovića, Miloša i Čedomira Jovanovića, Čanka, Lečića i mnogih drugih pohlepnih statista u izbornim predstavama. Neki od njih imaju stalni angažman, pa dobijaju mesečni honorar, a neki su se zadovoljili predizbornim obećanjima i medijskom podrškom. Različiti po ideologijama, stavovima i postupcima, svi Vučićevi abonenti imaju istu želju da se uvale na državne jasle, dobiju poslaničke mandate i direktorske funkcije u javnim preduzećima, sve o trošku građana. Saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kao što sada dele plen, posle oslobođenja moraće da podele i odgovornost s Vučićem za sve zločine nad Srbijom.

Sve što ima, Aleksandar Vučić je stekao lažima, prevarama i pljačkom. Na isti način priprema sledeće predsedničke i vanredne parlamentarne izbore. Da bi stvorio lažni utisak poštovanja demokratskih principa, diktator je odlučio da izbornu listu okiti sa svim opskurnim simbolima prošlosti koja traje, plus njihovim moralnim dvojnicima iz nove generacije parazita. Celu predstavu, zajedno sa scenografijom, glavnim glumcima, beznačajnim epizodistima i publikom, zaduženom za aplaudiranje i glasanje, režiser Vučić platiće novcem opljačkanim od građana.

Pre 33 godine, dok se raspadao Savez komunista, a s njim i SFRJ, Slobodan Milošević je anticivilizacijski otpor pružao pokušajima da demokratizaciju društva zaustavi nametanjem ideje o formiranju jednopartijskog pluralizma. Milošević je od toga odustao pod pritiskom zdravog razuma. Bez tog pritiska, bez zdravog razuma, Vučić je Miloševićevu ideju sproveo u delo. Stvorio je političku scenu na kojoj postoji samo Srpska napredna stranka oko koje se vrti grupa alavih štetočina. Iako nemaju političku težinu, imaju određenu upotrebnu vrednost u diktatorovim prevarama. Nemaju stranke, infrastrukturu, glasače i uticaj, ali Vučiću je dovoljno njihovo ime na glasačkom listiću kako bi stvorio privid višestranačja. S njima će, kao smokvinim listom, pokušati da sakrije diktatorsku prirodu nakaradnog režima, kojim je porobio Srbiju.

Vučić je na taj politički inženjerig prinuđen spolja. Američki i evropski licemerni puritanci tobože ne tolerišu jednopartijski skupštinski sastav. Ne smeta im što je predsednik države i vladajuće stranke istovremeno šef organizovanog kriminala, što njegov gang upravlja tokovima evropskog narko trafikinga, pere prljavi novac svih belosvetskih mafijaša, pljačka državu i narod, ubija, zlostavlja i progoni konkurente iz drugih klanova, ali i političke protivnike. Zapadnim centrima moći ne smeta što je familija Vučić zavela strahovladu i stvorila kastu milijardera, koji čerupaju javne resurse i gule kožu s leđa normalnih ljudi. Ne smeta im što su policija i pravosuđe pretvoreni u servise za zaštitu vođe, njegovih rođaka, kumova i ostalih saučesnika u zločinačkom udruženju. Briga ih za Olivera Ivanovića, Vladimira Cvijana i stotine drugih žrtava naprednjačkog kartela. Važno im je da se zadovolji demokratska forma, da u Skupštini budu zastupljene i opozicione partije, nije bitno kakve, s kolikom podrškom birača i na kakvim izborima će biti ugurane u parlament.

Svestan tog zahteva, Vučić je prošle godine organizovao izbore s namerom da u Skupštinu ubaci nekoliko satelitskih stranaka. Nije uspeo. Iako je centrala SNS-a naredila opštinskim odborima da poguraju neke od podobnih lažnih opozicionih lista, lokalni naprednjaci su krali glasove samo za sebe. Svaki lokalni šerif je gledao svoj interes, otimao samo za sebe, a to se pretvorilo u sabotažu Vučićevog plana da u parlament uđu radikali, monarhisti i bar jedna od koalicija građanske orijentacije. Propašću Vučićevog plana potvrđen je uspeh bojkota, koji je zagovarao Savez za Srbiju, predvođen Strankom slobode i pravde, Narodnom strankom, Demokratskom strankom i Dverima. Na kraju, Vučić je dobio Skupštinu u kojoj disonantne tonove unose samo dva albanska poslanika i nesrećni Vladan Glišić. Kakav je Glišić opozicionar vidi se po tome da je do poslaničkog mandata došao na listi Aleksandra Šapića, ali i po fotografijama s pijanki na kojima se grli i peva s prestolonaslednikom Danilom Vučićem.

Što se Vučića lično tiče, ovakav skupštinski saziv je idealan. Koga se pametan stidi, njime se diktator ponosi. Bakarec, Rističević, Atlagić, Đukanović, Kebara i ostali simptomi savršeno opisuju mentalne poremećaje Vučića. Na njegovu žalost, američki i evropski mentori zakeraju, zahtevaju da montira novu izbornu predstavu, kako srpski parlament ne bi baš toliko ličio na severnokorejski. Kad to obavi, njima će biti lakše da ga otvoreno podržavaju u daljem uništavanju Srbije, a on će dobiti još četiri godine bezgranične vlasti.

Vučić ima konje i za tu trku. Za svaku stazu ima po nekoliko grla, gladnih i spremnih na sve. Na izborni hipodrom izvešće reprezentativne primerke svih političkih opcija, ideologija, nacija i vera. Svako od njih biće dobro pripremljen, finansijski i medijski istimaren, ohrabren obećanjem da će ući u parlament, da se tovi na državnim jaslama.

Na prošlogodišnjim lažnim izborima Vučić je biračima s jačim nacionalnim i patriotskim nervom punudio svog kuma i bivšeg vođu Vojislava Šešelja. Kiks. U Šešeljev patriotizam i politički kapacitet više ne veruju ni njegove kolege iz rijalitija Zmaj od Šipova i Maca Diskrecija, a kamoli bivši radikalski glasači, razočarani transformacijom vojvode u starletu iz “Parova” i “Zadruge”.

Da Vas podsetimo:  Univerzijada otkazana, a firma osnovana da je organizuje i dalje posluje sa gubitkom većim od jedne milijarde

Po povratku iz haške ćelije, Šešelj je dočekan kao heroj. Pored radikala, obradovali su mu se i normalni ljudi, koji su se ponadali da će osvetnički bes iskaliti na Vučiću i postupiti u skladu s devizom Tarasa Buljbe – ja rodio, ja ubio. U to je verovao i Šešelj. Još na surčinskom aerodromu, oduševljenim sledbenicima je obećao da će osloboditi Srbiju od Vučića i Tomislava Nikolića. “Imam dva raka na jetri. Jednom sam dao ime Vučić, drugom Nikolić. Obojicu ću eliminisati”, zakleo se Šešelj. Jak na jeziku, kao nekad, nije štedeo na pretnjama svojim odbeglim kumovima: “Osvetiću se Vučiću i Nikoliću i njihovim pokolenjima. Rekao sam – osvetiću se. Ako ne stignem ja, to ću preneti na moje naslednike. Vučić i Nikolić su svesni mog osvetničkog raspoloženja, znaju da se ne šalim”, tvrdio je Šešelj.

Raspoloženje mu je splasnulo kad je shvatio razmere tiranije koju je zaveo Vučić. U režimskim medijima je puštan samo da se bruka na televiziji Hepi, gde se grlio sa Gastozom i Brendonom, i na Pink, gde je u “Zadruzi” pričao s “drvetom mudrosti”. Dozvoljeno mu je da pljuje i vređa Tomislava Nikolića, a Vučića je mogao da kritikuje samo u nezavisnim medijima, ali i to umereno, da ne naljuti bivšeg potrčka, koji ga je pretvorio u svog aktuelnog potrčka.

– Vučić je čovek od danas do sutra. Vlada uz pomoć televizije. Važno mu je da manifestuje neki svoj uspeh, pravi ili fiktivni. Nije sistematičan u poslu, njegovi uspesi su momentalni, pa se izduvaju kao balon. Vučić je najsposobniji manipulator kojeg je Srbija imala – govorio je Šešelj u kampanji za predsedničke izbore 2017. godine.

Dok se bavio politikom, Šešelj je objavio četiri knjige o Vučiću, jednu pod naslovom “Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić”. Svog bivšeg miljenika poredio je s nemačkim baronom, koga legenda predstavlja kao najvećeg lažova ikada. Šešelj je Vučićevu potrebu za lažima objašnjavao psihološkim poremećajem, tzv. Minhauzenovim sindromom. Kad je napustio politiku i pristao na ulogu zvezde u Vučićevom rijalitiju, Šešelj je zaboravio na osvetu.

Na gubitak memorije presudno je uticala mesečna apanaža, koja je zadovoljila Šešeljev apetit. Boško Obradović, lider Dveri, tvrdio je da Vučić preko Komercijalne banke Šešelju isplaćuje 60.000 evra mesečno. Po toj ceni baron Šešelj laže Srbiju da Vučić junački brani nacionalne interese, bori se za Kosovo i Metohiju, razvija privredu, održava odlične odnose s Rusijom i Kinom, prkosi interesima Amerike i Evropske unije, a idejom o “Srpskom svetu” nastavlja tamo gde je stao s Velikom Srbijom.

Šešelj je tužio Obradovića, a vansudski mu uzvraća istom merom, ali po nižem cenovniku. Po tvrdnjama radikala, lider Dveri od Vučića dobija 8.000 evra mesečno. Obradović taj honorar ne dobija iz Komercijalne banke, nego od kompanije “Galens”, koja pod patronatom Andreja Vučića gradi kompletna naselja u Novom Sadu.

Šešelju i Obradoviću malo šta treba verovati, ali ne bi bilo čudno da u ovom slučaju jedan o drugome govore istinu.

– Šešelj je kao džuboks, peva pesmu koju želi onaj ko mu ubaci novac. Ranije je glumio velikog nacionalistu i patriotu, pored koga je Milošević izgledao kao prihvatljivo, normalno rešenje. Sad obavlja prljave poslove za Aleksandra Vučića – tvrdi publicista Dejan Lučić.

Obradović nema šešeljevski kapacitet, ali ima veću upotrebnu vrednost. Šešelj se već obrukao, rasturio je svoju stranku i razočarao i najnaivnije poštovaoce onoga šta je i kako radio u Haškom tribunalu. I Obradović je ekstremnim politikantskim zaokretima – prema Đilasu, pa od Đilasa prema Vučiću – rasterao dverjane. Za kraj, Vučić mu je priredio ono sramno poziranje sa čašom vina na režimskoj žurci, koju je Ana Brnabić priredila povodom stvaranja pakta o nacionalnom jedinstvu.

Posle raspada Đilasovog Saveza za Srbiju, pred Obradovićem su bila dva puta. Jedan ga je vodio nazad u Čačak, za radni sto u gradskoj biblioteci. Drugi – Vučiću pod suknju. Obradović je pristao da glumi opozicionara, pa da na sledećim izborima nastupi u patriotskoj koaliciji, koju će mu sklepati Bratislav Gašić i Marko Parezanović. Ako preskoči cenzus, obezbediće 25.000 evra mesečno iz republičkog budžeta, što će omogućiti preživljavanje Dveri.

– Oko 15 odsto birača na prošlim izborima nisu želeli da glasaju za SNS i SPS jer ih ne smatraju dovoljno patriotskim opcijama, već su svoj glas dali nekome drugom ko se tako predstavljao. Još najmanje 15-20 odsto patriotskih birača je bojkotovalo izbore, što znači da izborni potencijal jedne ujedinjene patriotske izborne liste dostiže 20 odsto glasačkog tela – izračunao je Obradović.

Na listu “Ujedinjenih patriota”, on bi hteo da okupi Narodnu stranku Vuka Jeremića, Zavetnike, Demokratsku stranku Srbije, Pokret za obnovu kraljevine Srbije, Dosta je bilo i još nekoliko patriotskih pokreta.

Da Vas podsetimo:  Stašno!Dok se čeka odluka advokata o štrajku, u vajber grupi osvanule fotografije leševa i spiskovi “izdajnika”

Od toga nema ništa. Iako je krenuo vrlo ambiciozno, pokušavajući da se nametne kao lider svih Vučićevih patriota, Obradović će morati da se zadovolji koalicijom sa Zavetnicima, koje predvodi Milica Đurđević Stamenkovski.

Vučić već godinama investira u Micu Avetnicu, kako je sam naziva. Dozvolio joj je medijsku promociju, finansijsku i logističku podršku, pa i pravosudnu zaštitu za njenog supruga Stefana Stamenkovskog. Vučić za Stamenkovskog priča da je narkoman i ostrašćeni kockar, zbog čega se stalno nalazi u dužničkom ropstvu. Diktator voli takve robove, zato podržava i Zavetnika Nemanju Ristića, koji je još pre 25 godina osuđen na dugogodišnju robiju zbog ubistva. Bivši član voždovačkog klana iz zatvora je izašao 2012. godine, da bi odmah dokazao da rehabilitacija nije uspela. Zbog pretnji Zagorki Dolovac, Veranu Matiću i tadašnjem američkom ambasadoru Majklu Kirbiju određena mu je obavezna mera psihijatrijskog lečenja na klinici “Laza Lazarević”.

Kad se udruže ludaci iz Zavetnika i Obradovićevi ortaci s pedigreom iz “Crvenih beretki” moći će više od Šešelja da obrukaju srpski patriotizam.

Ništa bolji nisu ni pripadnici konkurentske lažne patriotske grupacije, koja se nazvala “Nada”, a u kojoj se nalaze DSS i POKS. Iako je projektovano da još na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima dobiju poslaničke mandate, kako bi glumili opoziciju, plan je propao jer lokalni naprednjaci nisu hteli da im poklone dovoljno ukradenih glasova. Da ne bi rizikovao, pošto nisu preskočili ni cenzus smanjen na tri odsto, Vučić je sada odlučio da ih spoji na zajedničku listu.

Miloš Jovanović, predsednik DSS, dokazao je podobnost za ulogu omiljenog opozicionara. U javnosti se predstavlja kao “junak s Košara”, branilac svete srpske zemlje. Imidž ratnog heroja malo je pokvario kad je angažovao jednu detektivsku agenciju da prati njegovu suprugu, kako bi otkrio s kim ga vara. Kao što se Jovanović predstavlja kao srpski patriota, tako i svoju suprugu, Tajlanđanku, predstavlja kao Francuskinju, valjda mu to zvuči otmenije. Tako laže i za Vučića, koga opisuje kao borca za Kosovo i Metohiju, rusofila i reformatora. Po naprednjačkom scenariju, Jovanović za sve Vučićeve izdaje i prevare optužuje prethodnu vlast.

– Demokratska stranka je, kroz rekonfiguraciju Unmika i otpočinjanjem tzv. tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine pokrenula proces tzv. normalizacije, tj. priznanja kosovskih secesionističkih vlasti. Vuk Jeremić, kao ministar spoljnih poslova u toj vladi, snosi veliki deo odgovornosti. Politika “I Kosovo i Evropa” predstavlja strašnu prevaru građana i neko mora da odgovara – tvrdi predsednik DSS-a, kome ne pada na pamet da na odgovornost pozove Vučića, koji je albanskoj lažnoj državi Kosovo prepustio imovinu Srbije, pravosudni sistem, energetska postrojenja i sve ostalo.

Jovanović svoj patriotizam dokazuje odbacivanjem ideje o učlanjenju Srbije u Evropsku uniju i mahanjem parola o Kosovu.

– Evropska unija je osuđena na neuspeh jer nije uspela da razvije osećaj kolektivne pripadnosti, bez kojeg nijedna politička zajednica ne može opstati. Priča o evropskim integracijama Srbije je anahrona, jer je EU, kakvu danas poznajemo, obolela i polako ali sigurno ulazi u terminalnu fazu – tvrdi Jovanović.

Sa istim uverenjem, Jovanović ponavlja: “Kosovo je Srbija. Tačka.” Takav, ulazi u koaliciju sa Pokretom za obnovu kraljevine Srbije, koji predvodi Žika Gojković, koji tvrdi da je Srbija nema šta da traži na Kosovu, ono je zauvek izgubljeno.

– Na Kosovu ima više od dva miliona Albanaca i mi, sa onoliko ljudi koliko je ostalo na Kosovu, jednostavno ne možemo reći da je Kosovo samo srpsko. Kosovo treba izbaciti iz preambule Ustava Srbije, jer je to još jedna “magla” kojom su za vreme vlasti DSS i DS pokušani da se prevare birači – tvrdi Gojković.

Nestašni Gojković, rodonačelnik monarhizma u Somboru, zadovoljava sve uslove za ulogu Vučićevog potrčka. Karijeru je gradio u Srpskom pokretu obnove, da bi, kao poslanik s liste Aleksandra Vučića postao lider opozicionog POKS-a. Nespretan, dozvolio je da mu se omakne objavljivanje prepiske u kojoj Gorana Vesića podseća na svoj dogovor s Andrejem Vučićem da mu se dodeli poslovni prostor u centru Beograda.

Nedavno mu se omakla i tuča s jednim komšijom. Gojković se pohvalio kako je junački skrckao za glavu višeg opakog Crnogorca. Portal politički.rs objavio je bitno drugačiju verziju tog sukoba: “Žika je izudarao duplo starijeg čoveka, koji je tražio da mu vrati pare, koje je pokrao dok je bio predsednik Sportskog saveza Sombora”.

– Devedesetih godina službenici DB-a nisu izlazili iz Žikine kuće, imali su običaj danima da tamo jedu i piju, a majka Vida je bila visokopozicionirana u SPO. Žiki škola nije išla od ruke, pa ga je Služba ubacila u lokalni fudbalski klub, gde je trčao za loptom i primao neku platicu. Ispostavilo se da nema talenat ni za fudbal. Priča se da je Žika najuren iz kluba jer je imao običaj da u svlačionici i na tuširanju spopada saigrače. Kažu da je kasnije Žiki i Žikinoj porodici DB namestila posao sa izgradnjom stanova, tako da je Žikin tata srušio kuću u kojoj su živeli i izgradio prvu privatnu zgradu u Somboru sa stanovima i lokalima. Još u toku izgradnje svi stanovi su se prodali, a Gojkovići su zaradili ozbiljne pare. Žika se nikad više nije bavio stanogradnjom, rešio je da uđe u politiku – navodi se u tekstu portala politički.rs.

Da Vas podsetimo:  Firma za univerzijadu još postoji, a univerzijade neće biti bar do 2026. godine

Šta je od toga istina, znaju samo Žika Gojković i DB. No, svakako ne treba verovati u priče o njegovim erotskim avanturama pod tuševima u svlačionici. Žika je to, ne svojom voljom, demantovao kad je u Skupštinu Srbije privodio Plejbojevu zečicu Slobodanku Tošić. Kolege su mu čestitale na izboru švalerke, ali ne samo zbog njene lepote, nego i njegove hrabrosti da se petlja sa ženom koja je osumnjičena za uščešće u pet ubistava i više milionskih pljački.

Gojković je neuspešno pokušao da preotme SPO. Vuk Drašković i danas o njemu ne želi da govori. “Ćutim, jer me sramota njegove sramote”, tvrdi predsednik SPO-a. Za razliku od njega, Vučić se ne stidi saradnje s Gojkovićem. Ne stidi se ni Mirko Jović, opozicioni prvoborac, osnivač Srpske narodne obnove, u kojoj su bili angažovani Drašković i Šešelj.

Posle tri decenije tvrdog patriotskog staža, Jović je pristao na koaliciju sa Gojkovićem, koji zagovara predaju Kosova Albancima. Sve što je radio, na svim ratištima i na srpskoj političkoj sceni, Jović sada trampi za šansu da dobije poslanički mandat, i to uz Vučićevu pomoć, u Vučićevom interesu.

Značajan trofej u Vučićevoj kolekciji podobnih opozicionara predstavlja Saša Radulović. Lider DJB je i pre, bez režimskih stimulacija, pristajao da učestvuje u izbornim maskaradama, ali uvek je pravio probleme. Posle prošlogodišnjih izbora, Radulović je dokazao krađu glasova, brojne falsifikate i ostale nepravilnosti. Uzalud se trudio. Niti su izbori poništeni, niti je DJB preskočila cenzus.

Radulović je godinama najoštrije kritikovao vlast, podneo je seriju tužbi protiv Vučića zbog uvreda, prevara i pljačkaških akcija. Vučić mu je uzvraćao političkim diskvalifikacijama i prljavim medijskim kampanjama u kojima je vređao Radulovićevu porodicu, a i u Skupštini mu se rugao pričom kako mu je kupovao kolače, kojih je lider DJB bio željan.

Poput Dveri, samo još uz glasniji prasak, raspao se i pokret Dosta je bilo. Poput Obradovića, Radulović je najzaslužniji za rasturanje svoje organizacije. Za razliku od Obradovića i Dveri, Radulović je menjao ideološke stavove. Krenuo je s pozicija beskompromisnog evropatlantskog integraliste, tvrdeći da EU nema alternativu i da je Kosovo zauvek izgubljeno. Dok je stigao na aktuelne pozicije suvereniste i antiglobaliste izgubio je sve saradnike.

No, u Vučićev zagrljaj nisu ga odvele ideološke stranputice, nego pravosudni pritisak. Agencija za borbu protiv korupcije otkrila je nepravilnosti u poslovanju pokreta DJB, zbog čega je Drugo osnovno javno tužilaštvo pokrenulo krivični postupak. Finansijski izveštaji DJB za 2017. i 2018. godinu pokazuju da je Radulović novac, koji je dobijao iz budžeta, ulagao u investicioni fond jedne zapadne banke. Uložio je oko 20 miliona dinara, a u dva navrata je sakrio ostvarenu dobit. Prema navodima Agencije za borbu protiv korupcije Radulović nije prikazao dobit od kupoprodaje investicionih jedinica u iznosu od 232.518,67 dinara. Do 14. novembra 2019. godine na isti način zaradio je još 524.906,22 dinara. Pošto zakon zabranjuje nenamensko trošenje budžetskih sredstava, eto krivične prijave za Radulovića. Evo i dodatnog motiva za saradnju s Vučićem, za ispijanje vina, dogovore o izbornim uslovima i, najvažnije, pristanak na učešće na izborima, koji imaju za cilj produžetak vladavine naprednjačkog kartela.

Osim jeftinih patriota, Vučić je obezbedio i društvo parazita građanske orijentacije. Lak zadatak.

– Vučić dosijeima ucenjuje Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka i mnoge druge – tvrdi Vojislav Šešelj, a to još detaljnije objašnjava Dejan Lučić.

– Čanak je stari agent srpske obaveštajne služe. On je to radio i u Miloševićevo vreme. On je pokrivao jedan deo političke scene, Drašković drugi, Mićunović treći, Šešelj četvrti… Oni su bili i ostali muzička grupa u kojoj je svako znao šta peva. Čanak pokriva separatističku opciju u Vojvodini. Pošto Vučić mora da se svojim biračima predstavlja kao patriota, potrebni su mu izdajnici. Tu ulogu igra Čanak, iako je u novosadskoj vlasti u koaliciji sa SNS-om. To je pozorišna predstava koju smo gledali mnogo puta – kaže Lučić.

Vučić je okupio, pretnjama i mitom, statiste za svoj izborni igrokaz, kojim namerava da produži diktaturu. Na njihovu žalost, sve ih je isterao na čistac, sad je svima jasno da oni nisu opozicija Vučiću, nego Srbiji. Red je da s njim podele odgovornost za sve izvršene zločine nad državom i narodom.

https://predragpopovic.wordpress.com/

 

3 KOMENTARA

  1. Bosko Obradovic je sam kiv za rejting ,,Dveri,,. Zasto? To je javna tajna u Srbiji. On je jedno govorio a delima je pokazao …. i to neoborivo. Slicno je i sa ,,ludim,, Radulom. Mada iskreno ni ,,ludi,, Radule nije tako lud. Oni (nazovi opozicija) su ,,uvideli,, pravu stranu.

  2. Pitanje za autora !
    Da li bi se ovako crna slika Srpske političke stvarnosti , pozicije i ( lazne ) opozicije , mogla popraviti nadom i preporukom za podršku nekoj stvarno patriotskoj , etički čistoj , nacionalno svesnoj i hrabroj opciji……… i kojoj , po Vašem mišljenju ???

  3. Gospodine Popoviću

    Ovaj Vaš tekst je sramota za novinarstvo! Sve same insinuacije i neprovereno rekla-kazala. Inače Vi ste poznati po takvom šund-novinarstvu – naročito u Tabloidu. Neki od nas su grešili kada su Vas podržavali zbog nemilosrdne kritike Vučića, misleći da ste Vi patriotski novinar koji stremi istini. Grdno smo se prevarili.

    Zašto ste se okomili na Boška Obradovića? Jel’ samo zato što je otišao na sastanak sa političkim liderima svih partija iz Republike Srpske a koji je organizovao Vaš bivši intimni prijatelj i šef u Pravdi – Aleksandar Vučić.
    Mi iz dijaspore vidimo da je Boško Obradović jedan od retkih na političkoj sceni Srbije koji nije uprljan političkim aferama i koji nije učestvovao u prethodnim vlastima. Većina drugih su uprljani političkom prošlošću koja je dovela Srbiju na ivicu propasti. Naravno, i Vi ste kao bivši Šešeljev i Vučićev kolaborater duboko zagaziili u prljavu srpsku političku močvaru i postali novinarski preletač – od Vučića i Šešelja do Đilasa i Jeremića. Izgleda da se od preletanja može lepo živeti, zar ne g. Popoviću? Ko Vas je prevario da potencijalna novinarska mecena Đilas ima 620 miliona evra?

    Kritikujete sve političare na srpskoj sceni – među kojima ima i časnih i poštenih, spočitavajući im razne gadosti ali ne dirate Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i njihove partije. Inače obojica ovih bivših, istrošenih i vernih Tadićevih saradnika (koji je kao i Vučić zavio Srbiju u crno) vode podlu i perfidnu kampanju protiv Boška Obradovića i Dveri, Radulovića i DJB, samo da bi degradirali njihove evidentne vrednosti. Zar se tako stvara jedinstvo opozicije, koje je neophodno da se sruši tiranin Vučić – Vaš bivši prijatelj i pajtos?

    Interesantno je da ste i Vi u poslednjih nekoliko meseci zašiljili prljavi plajvaz i navalili na Boška Obradovića i Dveri i to sinhronizovano sa Đilasom i Jeremićem! A kao dokazi protiv njega služi Vam izjava naklapače i intriganta Šešelja, da Vučić navodno plaća Obradovića svakog meseca. Zar je rekla-kazala istraživačko novinarstvo g. Popoviću?

    To što izlivate žuč protiv Vučića je više posledica Vaših nerešenih privatnih i ekonomskih problema oko lista Pravde a ne neko duboko patriotsko opredeljenje. Izgleda, da Vas je Vučić nekada zakinuo i očepio i da mu to ne možete oprostiti?!

    G. Popoviću, zajedno sa Đilasom i Jeremićem činite veliku štetu pravoj opoziciji u koju pre svega spadaju Dveri i Obradović, kao i DJB i Radulović, jer vodite besomučnu i prljavu kampanju protiv njih. Glavni argumnt protiv ovih istaknutih opozicionara je Vaša tvrdnja da su na Vučićevom koktelu ispijali njegova vina. A, na svim slikama se vidi da ni Obradović ni Radulović uopšte nisu pili vino! Daleko ste Vi od istraživačkog i časnog novinarstva.

    Dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime