U teškom, tužnom svedočenju o stradanju svoje porodice, Dragica Božanić kojoj je OVK ubila muža i sina od 16 godina, rekla je da su joj, kad su joj odveli sina „odneli pola srca“ i da će tako biti do njenog poslednjeg daha
Pred većem Specijalnog suda u Hagu, u postupku protiv komandanata tzv. OVK Hašima Tačija, Kadri Veseljija i Redžepa Seljimija počelo je svedočenje Dragice Božanić kojoj su 17. jula 1998. godine u selu Opteruša na KiM oteti, a nekoliko dana kasnije, i ubijeni suprug Mladen i maloletni sin Nemanja, kao i više bliskih rođaka.
Božanić je pred sudom ispričala da je posle napada OVK sa ženama iz sela bila zatvorena u selu Zočište, da nisu imale nikakve informacije o svojim najbližim, a na pitanje suda da li su oteti muškarci bili pripadnici vojske ili policije, ona je u potresnom svedočenju rekla da je reč o ljudima koji su bili civili i koji su se bavili poljoprivredom.
Posmrtni ostaci njenog muža Mladena (49), sina Nemanje, kome je bilo tek 16 godina kad je ubijen, ukupno 25 Srba koje je OVK otela iz sela Opteruša i Retimlje, nađeni su, zvanično je saopšteno, šest – sedam godina posle rata u masovnoj grobnici u pećini Volujak kod Mališeva.
Među otetim, pa ubijenim, bila su trojica članova porodica Bandžić, i 13 muških glava iz porodice Kostić sa Retimlja, svi su pobijeni krajem jula 1998. godine.
Kako prenosi portal „Kossev“, Dragica Božanić pred sudom je ispričala da su pripadnici OVK u noći između 16. i 17. jula napali Srbe u Opteruši, da su zatim odvojili žene od muškaraca koje su zatvorili u podrumu jedne kuće. Čula je i kako ispituju i tuku njenog muža. Supruga je videla i sutradan ujutru kada joj je, kako je posvedočila pred sudom, prenosi „Kossev“, „predao pismo za Srbe u selu Zočište“.
Žene i deca iz sela zatim su prebačeni u manastir Zočište, a Dragica je kasnije od Slavice Bandžić čula da je Slavica u selu Paćane kod Suve Reke videla svog muža i Dragičinog sina koji su bili sa drugim muškarcima iz Opteruše zatvoreni u jednom podrumu.
„Plakale smo i tešile jedna drugu, ali tu utehe nije bilo. Izjutra je manastir bio napadnut, a monasi su se predali ‘OVK’. Posle su nas ponovo pokupili u centru sela i odveli nas u selo Semetište, gde su nas celu noć i ceo dan ispitivali. Jedan monah je skrivao ruke da mi ne bismo videle modrice zadobijene tokom ispitivanja koje je trajalo cele noći“, ispričala je Božanić, prenosi „Kossev“, i dodala da su zatim uz pomoć Crvenog krsta, žene i deca iz Opteruše i Retimlja bili oslobođeni.
Dragica Božanić pred sudom juče je svedočila i da njen suprug „nije bio loš čovek i družio se više sa Albancima, nego sa Srbima“, da je sa jedni Albancem imao dogovor da u slučaju nevolje štite jedan drugog.
„Moj suprug je održao reč, a on nije. Kad sam ga 18. jula videla u našem dvorištu bila sam iznenađena, jer je dogovor bio drugačiji“, rekla je Božanić.
U teškom, tužnom svedočenju o stradanju svoje porodice, Dragica Božanić je rekla da su joj, kad su joj odveli sina „odneli pola srca“ i da će tako biti do njenog poslednjeg daha. Ispričala je i da je istinu o zatočeništvu u OVK zatvoru, o stradanju svojih muža i sina, familije, ispričala rođaki Olgici Božanić.
Inače, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su pred Specijalni sudom za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). Navedeno je da za ove zločine, prema optužnici, Tači i ostali optuženi snose individualnu i komandnu odgovornost. Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Odgovarajući na pitanje advokata Sajmona Losa, zastupnika porodica žrtava, Dragica Božanić rekla je da posle tragedije nije bilo moguće vratiti se na Kosovo.
„Ne, nije bilo moguće vratiti se, posle takve nesreće šta bih ja očekivala dalje među Šiptarima, tamo nije bilo povratka, desilo se mnogo toga ružnog, ne bih se vratila nikada“, rekla je, dodajući da su svi njeni preci rođeni i živeli na Kosovu, da su sa komšijama Albancima živeli kao sa Srbima.
Dragica Božanić je, kako prenosi portal Kosovo onlajn, pre tri godine izjavila za medije da joj je 2006. javljeno da su pronađeni ostaci Mladena i Nemanje Božanića i da je „njihove kosti preuzela na prelazu Merdare i sahranila ih na Orlovači u Beogradu“, ali da ne veruje da su to oni. Kako je rekla tada, „ostavila je to na Bogu”.
Olgica Kostić Božanić koja je jula 1998. godine uz 14 rođaka izgubila dvojicu rođene braće, Lazara i Todora, početkom marta ove godine, kada je objavljena dopunjena optužnica protiv komandanata OVK kao i spiskovi žrtava na kojima su i imena njene braće, za RT Balkan posvedočila je da porodice žrtava sa zebnjom čekaju suđenje, da strepe šta će sve čuti tokom procesa, da „moli Boga da porodicama žrtva da snage da izdrže bolne trenutke koji su pred njima.
„Kao sestra sam u grču. Znamo iz dokumenata da su bili streljani, ubijeni, pa bačeni u pećinu Volujak, da je u pećinu bačen eksploziv, da je sve minirano, taj bol sam jednom preživela, ali, ne znam kad su ubijeni, kako su ubijeni, da li tu ispred pećine Volujak, kakav bol i patnju su doživeli. Ta strepnja šta će još izaći na videlo je strašna“, rekla je tada za RT Balkan Olgica Kostić Božanić.
