Proces traženja nestalih Srba zaustavljen u Sarajevu

Posle skoro tri decenije nisu pronađeni ni ekshumirani posmrtni ostaci još 1.646 nestalih vojnika i civila srpske nacionalnosti

Od formiranja Instituta za nestala lica BiH sve je manje identifikovanih lica srpske nacionalnosti, a ako se nastavi s doskorašnjom praksom, ni u narednih sto godina neće biti pronađeni posmrtni ostaci svih Srba stradalih u poslednjim ratnim dešavanjima u Bosni i Hercegovini, ističe predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Isidora Graorac.

Iz te organizacije već godinama ukazuju na selektivan odnos prema procesu traženja i to u korist bošnjačke strane. To je, navode, jedini razlog zbog kojeg i posle skoro tri decenije nisu pronađeni ni ekshumirani posmrtni ostaci još 1.646 nestalih vojnika i civila srpske nacionalnosti.

“U poslednjih 15 godina pronađeno je i identifikovano samo 58 nestalih Srba”, rekla je Isidora Graorac za “Politiku” i dodala da taj broj nema veze s brojem ranije pronađenih (3.440 od 5.518, koliko ih je nestalo), to jest do 2008, do kada se sudbinom nestalih Srba bavila samo Komisija za traženje nestalih lica Republike Srpske.

U tri spomen-kosturnice (u Istočnom Sarajevu, Banjaluci i Nevesinju) posmrtni ostaci 578 pronađenih i ekshumiranih osoba čeka na identifikaciju.

U kosturnici u Istočnom Sarajevu počiva s oznakom NN i 170 srpskih žrtava, mahom civila, pronađenih na širem području Sarajeva, jednog od najvećih stratišta srpskog naroda.

Iz Instituta za nestala lica BiH negiraju ove optužbe, a u saopštenju koje su objavili nakon razgovora s američkim ambasadorom u Sarajevu Majklom Marfijem naveli su da su njihovom zaslugom pronađena 422 lica srpske nacionalnosti premda nisu precizirali kada su ekshumirani i na osnovu čega tvrde da se radi o Srbima.

Irena Graorac dodaje da će uz pomoć institucija Republike Srpske nastaviti da rade na oživljavanju namerno zaustavljenog procesa traženja nestalih Srba.

“Prioritet nam je da identifikujemo posmrtne ostatke koji se nalaze u spomen-kosturnicama. Istovremeno, zahtevaćemo da se što pre nastavi s traženjem preostalih Srba, za koje se pretpostavlja da se nalaze na području Federacije BiH. Ukoliko ne bude razumevanja i spremnosti s druge strane, koja je do sada delovala ‘jednostrano’, ostaje nam samo da nađemo način na koji bismo proces traženja mogli da vratimo u nadležnost Srpske”, zaključila je Irena Graorac za “Politiku”.

Odliv 600 hiljada stanovnika

U poslednjih deset godina Bosnu i Hercegovinu je napustilo čak 600.000 stanovnika, izjavila je predsednica Unije za održivi povratak i izbeglice u BiH (UZOPI) Mirhunisa Zukić povodom Svetskog dana izbeglica.

Prema podacima popisa iz 2013. godine, u BiH je živelo oko 3.531.159 ljudi, što znači da je da je BiH napustilo gotovo 17 odsto stanovnika.

Ukazujući na problem izbeglica i raseljenih u BiH, Zukić je rekla da za zatvaranje kolektivnih centara treba izgraditi još 550 stambenih jedinica.

Dodala je i da više od 43.000 aplikanata kod Ministarstva za izbeglice i raseljene osobe BiH traži obnovu svojih stambenih jedinica i istakla da su to podaci koji ukazuju na veličinu problema izbeglica i raseljenih.

I dok se čeka obnova stambenih jedinica, kako je navela, u toku je iseljavanje iz Bosne i Hercegovine i onih koji su se vratili u mesta predratnog življenja, čija deca odlaze u potrazi za boljom i sigurnijom egzistencijom.

Prema podacima UZOPI, zaključno sa 2021. godinom bilo je 484.996 iseljenih.

U prošloj godini iz Posavskog i Zapadnohercegovačkog kantona iselilo se još 15.000 ljudi, a iz Doboja, Dervente, Teslića, Bosanske Gradiške, Prijedora i Prnjavora još 8.000 ljudi. Stoga UZOPI, prema pristiglim podacima, procenjuje da se od 2013. iz Bosne i Hercegovine iselilo 600.000 stanovnika, prenela je Fena.