Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je da su protesti „Srbija protiv nasilja“ pokazali da u Srbiji postoji znatno antivučićevsko raspoloženje.
Panović je, gostujući u emisiji „Među nama“ na TV Nova, rekao da je antivučićevsko raspoloženje u Beogradu možda i većinsko.
„To raspoloženje možda nije većinsko svuda, negde je manjinsko, ali u Beogradu i nekim drugim mestima je možda i većinsko“, rekao je Panović.
Panović navodi da vlast greši ako misli da to što pada tonus protesta znači da opada i broj ljudi koji su protiv vlasti, ističući da je u opozicionim dešavanjima jako bitan kumulativni efekat, jer se on u nekoj narednoj krizi može ponovo pojaviti.
„Videćemo da li će se kriza nastaviti na jesen, pa će kumulativni efekat biti jači ili će možda doći do nove vrste apatije, depresije, razočaranja, kao što je bilo u delu javnosti koji je antivučićevski”, naveo je Panović.
On kaže da dobar deo razočaranja i indiferentnosti prema politici donosi i sama opozicija, koja se teško artikuliše i teško formira koalicije, navodeći da je organizacioni deo opozicije i dalje problematičan.
„Opet opozicija ulazi u priču o kolonama koja se više puta pokazala kao pogrešna. Ako misli da menja ovu vlast, samo može – ko nije u Narodnom pokretu Vučićevom, mora biti u Narodnom frontu po automatizmu, inače ne možemo očekivati velike promene, sem da parcijalni delovi opozicije prave aranžmane sa vlašću ili većinskim delovima vlasti”, rekao je Panović.
Kaže da je proevropska opozicija jasna po stavovima, ali ne dovoljno po političkoj organizaciji, dok desnicu čeka neka vrsta testa – prvo da se vidi ko je za Vučića, a ko je stvarno protiv.
Govoreći o Anketnom odboru za utvrđivanje činjenica i okolnosti u vezi sa dva masovna ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i selima u okolini Smedereva i Mladenovca, Panović navodi da se takav odbor nije mogao formirati bez političke volje vlasti, ali i da je Narodna skupština ta koja mora ozvaničiti kraj njegovog rada.
Navodeći da se moraju uvažiti i stavovi roditelja žrtava, Panović kaže da postoji jedna doza voluntarizma koja se verovatno oseća, te da verovatno na duže staze Anketni odbor ne bi odgovarao vlasti, jer je to i neka vrsta promocije opozicije i propitivanja vlasti.
„Anketni odbor ne može da menja istražne radnje, on utvrđuje okolnosti i činjenice i može da se bavi sistemskim greškama, to je definisano zakonom i poslovnikom Narodne skupstine”, rekao je Panović.
Upitan o poseti bivšeg ministra privrede Radeta Baste SAD-u, Panović misli da je ona „vrlo dobra“ i dodaje da je kod Baste interesantno to da je „političar koji je izašao sa vrlo jasnim stavovima“.
„Mi često konfuziju i nesnalaženje predstavljamo kao neku vrstu mudrosti, diplomatije. U Srbiji nam fali neka vrsta generalng pravca države, koji skoro sve države u širem okruženju imaju. Mislim da je tu Basta jasan I to je pomalo unikatan stav na političkoj sceni Srbije”, rekao je Panović.
On je naveo da je Basta imao dobar tajming kad je izašao sa svojim stavovima, za razliku od bivše ministarke Zorane Mihajlović, koja je to mogla da uradi i ranije.
„On se u Americi sreo sa bitnim ljudima i vidimo da bivši američki predsednik Bil Klinton i dalje ima određeni uticaj na dešavanju u regionu. Sada je malo teško napasti Bastu što je bio sa Klintonom jer je 2016. i Vučić bio sa Klintonom“, rekao je on.
Panović je dodao i da je Basta dobio „određeni politički kapacitet“ time što više nije ministar.
„Uglavnom ima dobru perspektivu ako nastavi ovako jasnom politikom, sa jednom dozom šarma za mnoge ljude“, zaključio je Panović.
Panović je rekao i da vlast ne može rešiti afere za koje se tereti, već da aktuelna opozicija, ako dođe na vlast, treba da formuliše svoje „24 sporne privatizacije, odnosno afere” i to rešava.
„Očekivati da ova vlast reši takve afere, nije baš realno, ali one treba da budu stalna vrsta pritiska na vlast”, rekao je Panović.
On je rekao i da treba videti ko će biti u Narodnom pokretu koji najavljuje Aleksandar Vučić, da li će u njemu biti i Predrag Koluvija ili će taj pokret biti zaboravljen, kao i mnoge stvari u Srbiji.
Upitan da li aktuelne afere utiču na rejting Aleksandra Vučića, Panović je rekao da dobar deo glasača sklon autoritarnom načinu razmišljanja i da im je od toga da se stvari iznesu na čistac bitnije kako određeni lider utiče na njih i kako im daje tu jednu vrstu autoritarne potrebe, koju Vučić vrlo vešto koristi već godinama.
On je podsetio i da je Vučić nedavno rekao da počinje drugo poluvreme, što znači da projektuje još 12 godina na vlasti.
„Rekao je još jedno bitno poluvreme – kada je rekao da postoji opasnost od drugog poluvremena u regionu, sto znači nastavak užasnih stvari u regionu. Moguće je da se ta dva poluvremena poklope”, rekao je Panović.
autor:Ivana Petronijević Terzić
