Slušam juče ministarku poljoprivrede, Jelenu Tanaskovič, koja povodom protesta poljoprivrednika i beskrajne protestne kolone traktora koja se kreće magistralnim putem koji povezuje Novi Sad sa Beogradom na jednoj i Suboticom na drugoja strani, reče – ti protesti su politilki obojeni. Da, gospođo ministarko! A odmah i pitanje – a koji protesti građana to nisu? Voleo bih da nas prosvetite.
Čitam Vašu biografiju na sajtu Vlade Republike Srbije, vidim učena ste žena sa solidnom radnom biografijom – isključivo u finansijskoj oblasti. Ni P od poljoprivrede, što bi rekao Vaš novi partijski drug Radoslav Milojičić Kena u svojoj partijskoj inicijaciji na Pinku (vidi tekst Odsustvo stida – opancar.com). Proizilazi da se vi u poljoprivredu razumete ko Marica … Pa koji su rezoni da Vi budete na toj funkciji – i onih koji su Vas tu postavili i Vas koji ste to prihvatili.
A mogli biste i da se zapitate – koja je muka te ljude naterala da dane i noći po ovom hladnom vremenu provode na asfaltu, a ne po nivama – a ozimi radovi su u toku. A znate li Vi gospođo Ministarko da iza te vaše (na)učene kvalifikacije o politički obojenim protestima sledi njena dalja razrada od strane režimskih medija – navodni, lažni, takozvani… poljoprivrednici. Naravno da su to glupe kvalifikacije, jer koja je to država u kojoj hiljade navodnih poljoprivrednika imaju traktore, pa time dolazimo i do konstatacije da vam je glupa i kadrovska politika – i onih koji vam takve tekstove pišu i vas koji to u praksi izvršavate. Eto Vam prilike da i mene optužite za tu kvalifikaciju – da, jeste, priznajem.
Štrajkuju i poštari. Doduše, ne svi. Samo oni što razvrstavaju i raznose poštu – Željko Samardžić, Neda Ukraden, Jelena Broćić, Nela Bogdanović, Jasna Milenković Jami, Tijana Ajfon … , koji su takođe na platnom spisku Pošte (portal Direktno, 1.2.2021), ne štrajkuju. Oni su na drugim poslovima i zadacima – neki pevaju, neki starletuju, a neki i demantuju – Željko Samardžić i Neda Ukraden, kažu u pesmi – Samo je nebo iznad nas.
A kad smo kod starletiranja (šta god to značilo), taj manir se proširio i na ostale delatnosti Pošte, pa se tako na protestima štrajkača čulo i da je za redizentiranje loga Pošte, plaćeno više od milion i po eura – bilo je i krajnje vreme, ova žuto-crna boja, znarno bolje odražava našu stvarnost od one plavo žute. Kažu da je taj posao obavila poznata umetnica Draginja Vik. Nisam baš neki znalac tog žanra umetnosti, znam jednu narodnu poslanicu sa tim imenom i prezimenom, upamtio sam kad je predlagala da se Aleksandar Vuučić izabere za doživotnog predsednika Srbije. Ako je sve to tačno, vredelo je i ono redizentiranje – i njoj i Vučiću, pa tako i nama.
Svi ti poslovni podduhvati obavljeni su za vreme direktorovanja poznatog multidisciplinarnog rukovodioca Zorana Đorđeviča koji, kako kažu oni zajebanti iz Mentalnog razgibavanja, od škole ima samo vozačku B kategoriju, pa je tako i startovao u svojoj bogatoj političkoj karijeri – najpre kao vozač, Jorgovanke Tabaković Cice, guvernerke Narodne banke Srbije, što je na njemu ostavilo i emotivni uticaj, koji se najbolje očitava u njegovoj čestitki ženama, povodom praznika 8. Marta, 2018. godine:
„Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše… Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje… Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem” (In Medija, 10.08.2023).
Oprobao se, proizilazi uspešno, i kao ministar u raznim resorima – rad, boračka i socijalna pitanja, narodna odbrana i dr. U međuvremenu je pozavršavao i silne škole – prostor nam ne dozvoljava da ih sve pobrojimo, sve do doktorata koji sada priprema, a sebe najrađe vidi kao „finansistu“. Stižu i vesti da će Zoran Đorđević, čim sredi poštu, biti upućen na novu dužnost, za ambasadora u Sloveniji, da sredi i odnnose sa tom nekada našom bratskom republikomm.
Juče su u „štrajk upozorenja“ stupili i zaposleni kliničkog centra Srbije – žale se na manjak zdravstvenog i pomoćnog osoblja, preopterećenost u poslu, male zarade ….
Ko je na redu?
Ali sve je to nešto politički. Ima kod nas ona narodna – kad neko u selu nešto ukrade, kokošku na primer, ili učini neko drugo kažnjivo delo i zaglavi zatvor, pa njegove pitaju zašto, oni kažu – nešto politički.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
