Radnik Fabrike šinskih vozila „Goša“ iz Smederevske Palanke D.M. (57) počinio je samoubistvo na radnom mestu.
Po rečima predsednika Samostalnog sindikata te fabrike Milorada Miloradovića, njegov kolega ubio se na radnom mestu zbog izuzetno teške ekonomske situacije u porodici.
Miloradović je naveo agenciji Beta da četiri godine radnicima nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno ni penziono osiguranje.
Predsednik sindikata je naveo da radnici Goše nisu primili između 15 i 20 zarada i da je mnogim radnicima jedini obrok tokom dana – topli obrok u fabrici.
On je dodao da radnici u potrazi za poslom i zaradom napuštaju fabriku, a novi ne dolaze.
Nezvanično, pored njegovog tela nađena je oproštajna poruka u kojoj je objasnio motiv samoubistva.
Policija je na mestu nesreće, a istraga je u toku.
Fabrika šinskih vozila „Goša“ je privatizovana 2007. godine, vlasnik je slovačka firma ŽOS Trnava, a radnici tvrde da više i ne znaju koju platu im je poslodavac poslednju isplatio, to jest da primaju po dve do tri hiljade dinara, u „neuhvatljivim intervalima“.
Fabrika ima 375 radnika.
FBR KOMENTAR:
DRŽAVA SRBIJA je prvo uništena promašenim privatizacijama i otpuštanjem radnika posle 2000.-te, a onda stalnim urušavanjem privrede, tako da ljudi nisu imali ni gde da rade, a oni koji su imali posao nisu bili plaćeni koliko je to po zakonu propisano ili uopšte nisu bili plaćeni… Mnogim radnicima su prekinuli radni odnos i ostali dužni zarađene plate, neplaćene doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Ljudi su se snalazili kako su znali i umeli da prežive… mnogi nisu. Porodice su se raspadale, neki su umirali od bolesti koje su dobili od svakodnevne brige i stresa da prežive, da deci imaju da daju hleb… nekima je samo obrok koji su podelili sa kolegom na poslu bio jedini u danu koji su imali…
I tako godinama, skoro dve decenije.
Danas se dešava suprotno, političari dovode strane kapitaliste, plaćaju im da zaposle radnika „1.000“ evra a vlasnici fabrika plaćaju robove 200 evra „po komadu“, računica je jasna… I još nešto, jeftina robovska radna snaga u Srbiji nema nikakva prava, primere ste već imali prilike da čitate u štampi.
Razlika između nas i ostalih naroda u Evropi je ogromna. Prva i osnovna je da oni koji tamo nisu zaposleni imaju socijalnu nadoknadu da mogu da se hrane, žive i plaćaju obaveze državi. U Srbiji država izgleda nema obavezu (iako to piše u Ustavu) da obezbedi posao onome od koga zahteva da plati račune i obaveze državi. U Srbiji se kažnjava i prinudno sa državnim izvršiteljima oduzima imovina na silu, seče struja, ukida vodosnadbevanje, za dugove koje je čovek u Srbiji napravio jer nema posao i platu da bi redovno plaćao obaveze.
Postavlja se pitanje dokle će ovaj narod da trpi, i kako je uopšte preživeo do sada. Ovo nije život dostojan čoveka. Ovo niko nije zaslužio i niko nema pravo da nas prisiljava da ovako živimo, u ekonomski i vojno okupiranoj Srbiji.
22.3.2017. za SRBski FBReporter priredila Biljana Diković
www.facebookreporter.org / N1
