U Beogradu će još jedan ambijent star sto godina ustupiti mesto luksuznom stambeno-poslovnom kompleksu, pridružujući se nizu svedoka prošlosti kojima je zgodno istekla zaštita a donosioci odluka ga proglasili „zapuštenim i neusaglašenim sa afirmisanim potencijalima neposrednog okruženja“.
Uniz grubih preobražaja gradskog tkiva Beograda, smatra deo stručne javnosti i opozicije, ovih dana se upisuje i rušenje poteza starih zgrada od trga Slavija do Svetozara Markovića. Pod „onim vozilom koje ima onu ruku da prebacuje“ (kako je svojevremeno bager rečito opisao ministar Velja Ilić) i njegovim pobratimom buldožerom nestaju četiri sto godina stare zgrade koje je gradski Zavod za zaštitu spomenika odlučio da pusti niz vodu, pragmatično se uklanjajući pred zahuktalim progresom.
Jedna od zgrada sa kojom Beograđani, zalutali turisti, istoričari arhitekture i ostali (u oku investitora) bolećivi mekušci mogu da se oproste je zgrada nekadašnje Građanske štedionice u Ulici Svetozara Markovića 43 (na uglu sa Kralja Milana), izgrađena 1929. po projektu arhitekte Stevana Tobolara. Kako se u novinskoj osmrtnici navodi N1, „zgrada je primer poznog akademizma, monumentalne fasade sa simetričnim balkonima, kolosalnim stubovima, isturenim vencom ukrašenim cvetnim ornamentima, i figurom rimskog boga trgovine i putovanja Merkura, na centralnom delu“.
Dva broja dalje, u Svetozara Markovića 47, ruši se zgrada zidana po projektu Milana Zlokovića, jednog od najvažnijih predstavnika i promotera moderne arhitekture u predratnom periodu, izgrađena 1927. Do nje je zgrada kafane „Manjež“, takođe Tobolarov projekat iz 1934, o čijem opstanku se spekuliše. „Manjež“ se već nalazio na udaru kapitala, samo državnog, kada je pre dvadesetak godina bilo planirano da se ukloni iz okruženja zgrade Narodne banke. Za doprinos ilustraciji procesa kojima su građani danas izloženi podsetimo da ga je inicijativa građana da se sačuva tada zaštitila, pa je „Manjež“ nastavio da postoji (a donedavno i radi) iako je pored predimenzionirane čeličnostaklene kocke projektovane za celu SFRJ štrčao kao mlečni zubić.
Portal N1 pojašnjava da se zgrada nekadašnjeg „Manježa“ po svežim podacima Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda ne nalazi na parceli na kojoj je predviđena izgradnja luksznog stambeno-poslovnog kompleksa, ali da za nju na renderima koje je objavio investitor nema mesta. Isto je i sa stambenom zgradom u Ulici kralja Milutina 26, koju je tridesetih u duhu modernizma projektovao Valerij Staševski.
Na mestu ovih kuća, u bloku između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Кralja Milana i Кralja Milutina (nota bene: možda bi Svetozara Markovića trebalo nekako izbaviti iz ovog feudalnog društva), nići će „King’s Circle Residences“, koji će, javljaju mediji, sadržati oko dve stotine dve stotine stanova u četiri lamele, „sa pratećim spa centrom i dečjom igraonicom i velikim brojem garaža“. Gradi ga kompanija „Maison Royale“, u delimičnom vlasništvu fudbalera Dejana Stankovića. Sve u svemu, „Svi kraljevi ljudi“.
Ništa vredno čuvanja?
Zavod za zaštitu spomenika Grada Beograda je mogao da spreči ovakav razvoj situacije da je produžio zaštitu Zapadnog Vračara, kome je predmetni blok pripadao. Kako N1 citira lokacijske uslove koje je 12. jula ove godine izdao Gradski sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove: „Deo predmetnog prostora se nalazio u okviru celine ‘Zapadni Vračar’ koji je u skladu sa članom 29. Zakona o kulturnim dobrima bio upisan u evidenciju nepokretnosti koji uživaju prethodnu zaštitu. Navedeni status celine ‘Zapadni Vračar’ prestao je da važi 25. decembra 2020. godine“.
Nabrojane stare zgrade i ambijent koji skupa čine tako sa aspekta zaštite kulturnih dobara i po Zakonu o kulturnim dobrima „nije utvrđen za kulturno dobro, ne nalazi se u okviru prostorne kulturno-istorijske celine, ne uživa prethodnu zaštitu, ne nalazi se u okviru prethodno zaštićene celine i ne sadrži pojedinačna kulturna dobra, niti dobra pod prethodnom zaštitom“, sažimaju u N1.
Štaviše, „Povod za raspisivanje ovog međunarodnog arhitektonskog konkursa je Odluka o izradi Plana detaljne regulacije (PDR) i činjenica da je ovo dragoceno područje u centralnoj zoni grada, danas u neadekvatnom režimu korišćenja, zapušteno i neusaglašeno sa afirmisanim potencijalima neposrednog okruženja, kako u smislu urbaniteta, građevinskog fonda i ambijentalno, tako i po pitanju iskorišćenosti funkcionalnih, prostornih i investicionih resursa“, navodilo se u dokumentaciji arhitektonskog konkursa za sporni blok sprovedenom 2021. godine, kako je tada preneo portal 24sedam.
Dulović: Rušenje je protivpravno
Deo stručne i laičke javnosti, međutim, smatra da nikako nije trebalo dozvoliti rušenje postojećih kuća. Zato su u periodu kada je konkurs raspisan Centar za urbani razvoj, Evropa nostra u Srbiji, „Češka beseda“ i Udruženje građana „Topolska“ uz podršku Odeljenja umetnosti SANU pokrenuli inicijativu za očuvanje kulturno-istorijski i arhitektonski vrednih objekata u bloku između Trga Slavija i parka Manjež.
Ovih dana se protiv dramatične rekonstrukcije spornog bloka oglasilo više aktera. Apel protiv rušenja ponovio je tako Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović, koji je po navodima medija na to upozoravao u februaru 2022. kada je Skupština grada usvojila Plan detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina.
Ruše se građevine kojih se ne bi stideli ni Beč ili Budimpešta, a u manjim gradovima poput Ljubljane, Zagreba ili Sofije rušenje ovakvog niza zgrada iz zlatnog doba uspona grada potpuno je nepoznato, ocenio je za N1 istoričar i pisac Vladimir Dulović.
Istoričar Vladimir Dulović se zapitao da li Beograd može sebi da dozvoli da u samom centru grada izgubi toliko kuća i zgrada, od kojih su nekoliko vredna ostvarenja međuratne arhitekture, izvedena rukom naših najboljih arhitekata, izjavivši za N1 da su stare kuće u Beogradu „ugrožena vrsta“:
„Taj luksuz možda sebi mogu priuštiti Njujork, Pariz ili London, koji su u to doba bili mnogo veći, ali gradovi tako burne istorije kao što je Beograd – ne. Samo da podsetim: Beograd (bez Zemuna) nema nijednu kuću stariju od 1726. godine, kuća iz XVIII veka ima ukupno slovima i brojem tri (3), dok je broj kuća iz XIX veka sada već sveden na malo iznad stotinu“.
„ Zašto ono malo građevinskog nasleđa koje je preživelo sva nemačka, saveznička i Nato bombardovanja želimo da satremo? Da li su nekoliko hiljada kvadrata od čije će prodaje profitirati tek nekoliko ljudi dostojna zamena za jedan blok starog Beograda?“, dodao je.
Dulović je podsetio na to da je inicijativa protiv rušenja objekata u spornom bloku završila odlukom da se da se pri rekonstrukciji bloka: „postojeći objekti ili njihovi delovi, u maksimalnoj mogućoj meri integrišu u novoizgrađeno tkivo (npr. zadržavanjem likovnosti postojećih objekata, apliciranjem fasada ili njenih delova, postavljanjem info tabli i sl). U slučajevima gde je to celishodno, primeniti princip remodelovanja postojećih objekata u potpuno nove objekte“. Sudeći po renderima, to nije primenjeno. Istoričar zato skreće pažnju na to da je rušenje koje je u toku i protivpravno.
I.K.
Navedeni deo grada oivicen navedenim ulicama Svetozara Markovica, kralja Milana i kralja Milutina je deo grada gde su nastale udzerice, posle kolosalnog bombardovanja Beograda tokom drugog svetskog rata. Od bombardovanja,tepih bombama, su pretekle navedene lepede tri zgrade zgrade.Ne vidim razlog zasto nije bilo moguce da se sacuvaju samo te zgrade. Mozda treba da se kaze da u tom delu grada ima zgrada koje nisu imale kanalizaciju. Smatralo se da ce doci bolje vreme i da ce se izgraditi nesto bolje od udzerica,koje su gradjene. Medjutim, ocevici smo da se do dana danasnjeg nista drugo nije izgradilo sa leve strane na potezu od Slavije do Terazija. Navedeni centar grada je imao slicnu strukturu gradnje kao na Cuburi, delu grada koji je tristotine metra od trga Slavije, koji i danas postoji. O tom ruglu niko ne govori ali se razmislja na ,,duge,, staze, dok se ne pojavi neko da osvezi pamcenje i ubedi (kovertom novca) strucna lica i branitelje udzerica i cepeneka. Mislim na deo grada oivicen ulicama Makenzijevom,Katanicevom pa sve do ,,cuvenog,, raspalog gradica Pejtona.
Господин Дуловић пише као да пре рушења није видео на шта личи потез о коме пише. То је било ругло за Бгд и улицу Краља Милана. Можда је нешто било и под заштитом, али се нико није сетио, да је потребно и одржавање. Сви ови који се сада буне су годинама ћутали, нити су се потрудили да нешто предузму. Врхунац је, када Историчар напише: „„Taj luksuz možda sebi mogu priuštiti Njujork, Pariz ili London, koji su u to doba bili mnogo veći, ali gradovi tako burne istorije kao što je Beograd – ne. Samo da podsetim: Beograd (bez Zemuna) nema nijednu kuću stariju od 1726. godine, kuća iz XVIII veka ima ukupno slovima i brojem tri (3), dok je broj kuća iz XIX veka sada već sveden na malo iznad stotinu“.“. Упоређивати Београд са градовима које спомиње нема никаквог смисла. Мало је вероватно, да је неко у тим градовима имао резоне Дуловића. Једино питање вредно пажње је питање поштовања законитости.
kad odete u Pariz i ledjima se okrenete ka ulazu u Notr Dam sa desne strane postoji bolnica iz 12 veka koja i dan danas radi i ranije je bila prihvatiliste za siromasne i bolesne. Uopste nije vazno iz kog je vremena objekat vazno je da zdrav i ocuvan i funkcinalan i da se koristi i naravno da nije ruglo.
sve moze da se uradi dsnas naravno to je pitanje troskiva. Pomenute zgrade u sv.markovica koje se ruse su mnogo lepse i primerenije izgledu beograda nego banka na slaviji koja je sada reper. To cudoviste od objekta je sada reper za nove objekte.A ona je izgradjena na mestu gde je bilo tri velika objekta a dva su bila u izvanrednom stanju.
Rec je o bahatosti gradske vlasti koja dozvoljava rusenje bez selekcije sta moze a sta ne uopste nas ne intereduje ko je investitor.
Ovo je dobro rečeno: „Uopste nije vazno iz kog je vremena objekat vazno je da zdrav i ocuvan i funkcinalan i da se koristi i naravno da nije ruglo.“ Nažalost, u slučaju o kome je reč, sve je suprotno od ovoga što ste kao zahtev naveli. Potez od Kralja Milutina do Svetozara Markovića je oduvek bilo RUGLO. Nije bilo objekta koji je bio zdrav i očuvan! Objekti su korišćeni godinama, ali su dugi niz godina sve više i više zapuštani. Upoređivati se sa Parizom je besmisleno.
treba pogledati u istoj ulici ksko je uradjena fasada Jugoslovenskig dramskog pozorista i slicno tome se moglo uraditi i fasada novog objekta no to je vec visa umetnost za novokomponivane mocnike.