Dok Vesić pije kafu u kafiću prekoputa Treće beogradske gimnazije, škola se urušava!
Podignuta je 1906. i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Zgrada je arhitektonski oblikovana u stilu akademizma, sa jasno naglašenim klasicističkim elementima.
Izgrađena je u potpunosti domaćim snagama po projektu arhitekata Dušana Živanovića i Dragutina Đorđevića, a preduzimačke radove vodio je Vasa Tešić.
Dekorativne radove je izveo Franja Valdman, koji je radio fasadu Narodnog muzeja i kuće Nikole Nestorovića.
U svečanoj sali zidove je obrađivao Dragutin Inkiostri Medenjak, prvi dekorativni umetnik u ovim krajevima, koji je radio na osnivanju originalnih jugoslovenskih dekorativnih stilova, naročito srpskog. Plafone je slikama ukrasio slikar Paško Vučetić koji je predstavljao Kraljevinu Srbiju sa devet slika na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.
Bronzana poprsja Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića i Josifa Pančića radio je rodonačelnik srpskog vajarstva Petar Ubavkić.
Raskrsnicu niže u Svetozara Markovića srušene su zgrade koje su uživale prethodnu zaštitu po Zakonu o kulturnim dobrima da bi se izgradio kompleks Kings Circle Residences Dejana
Stankovića.
Deo Treće beogradske gimnazije zatvoren je za korišćenje jer je došlo do pucanja plafona u hodniku zgrade.
U tom krilu su tri učionice i dva kabineta. Na prvom mestu su ugroženi đaci, naša deca, a potom i kulturno dobro.
Zgrada ne izgleda dobro ni spolja. Kreč otpada sa spoljnih zidova, a ni krov nije u najboljem stanju.
Tako se odnosimo prema kulturnim dobrima.
Mašine rade za fudbalera, dok su naša deca ugrožena tamo gde treba da se osećaju najsigurnije, u školi.
Direktorka Olga Čokaš se ne oglašava, a ni Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu pri gradu, kao ni Ministarstvo prosvete.
Autor: Arleta Ajdić Lončar
