Slobodni mediji i slučaj malog Siniše

2
1134

Nisam se, dragi moji, oglašavao ovih dana jer sam morao da završim neke životno važne poslove. I eto, za Prvi maj sam dobio potvrdu da sam ih (za sada) završio. Eto sreće, eto radosti: ponovo mogu da se igram slobodnog novinarstva i slobodnih medija u Srbiji.

Vučić i Mali
Vučić i Mali

I to baš na Svetski dan slobode medija!

Mogu da pljuckam iz daljine i podjebavam politikante (ne, neću da se izvinjavam za prostakluk, jer je sve ono što se dešava na političkoj sceni Srbije jedna stravična sado-mazo orgija, pa ja mogu da barem podjebavam).

Mogu ponosno, sa mojim saradnicima, da branim od botova (zna se kojih) sopstveni portal, dok držim lap-top u krilu i ležim s jastukom pod leđima.

I mogu, kao i svaki slobodni novinar u Srbiji, da razmišljam – kako da zaradim sledeću platu. Da li ću morati da „razvijam neki projekat“, ili ću obezbeđivati „kontent“ za neki sajt… Ili ću biti „soušl netvork menadžer“… Ili-šta-već.

Jer – slobodni novinari u Srbiji (oni koji pišu misleći svojom glavom) – nemaju para. Zato što oni mediji u Srbiji koji su slobodni – nemaju para. Kod njih se niko ne oglašava. Njih svi čitaju, rado ih citiraju, al’ se kod njih ne reklamiraju.

Tako vam je i sa Kolumnistom.

Ali – ne treba kukati. Treba raditi. I nervirati protivnika. Uporno. Jer, to ga izluđuje. Taman pomisli kako ste posustali, a vi opet – prc!

Mada, nisam siguran da li prc koji mi šaljemo uopšte zaboli nekog od ovih politikanata koji nas (mora se priznati) majstorski prcaju.

Eto, recimo, slučaj Siniše Malog.

Prema rečima Velikog Vođe koji će uskoro biti i Otac Nacije, najbolji gradonačelnik Beograda u novijoj istoriji Srbije.

Da Vas podsetimo:  „Sećam se – kilo paradajza – kilo para“

Porodični nasilnik.

Rušitelj Savamale.

Lažni doktor nauka.

Muljator sa nekretninama i sumnjivim privatizacijama.

Lažov. Ne: Lažovčina. Obično ne pominjem tuđu decu u tekstovima, ali, kada neko medijima mrtav hladan kaže da njegovi „prijatelji plaćaju za školovanje njegove dece u privatnim školama“, mogu samo da progutam pilulu za smirenje.

Eto, dakle, na Svetski dan slobode medija saznadosmo od budućeg Oca Nacije da Mali više neće stolovati Beogradom. I to ne zato što je loše radio svoj posao, naprotiv, nego zato što se protiv njega „vodi neviđena hajka“ u kojoj on „ne može normalno da radi svoj posao“.

I tako na Svetski dan slobode medija saznadosmo da će Mali Siniša podneti ostavku uskoro: Do kraja leta.

Pa zar ovakvo viđenje Siniše Malog nije prcanje naroda?

Zar ovo nije još jedno mazanje očiju naroda kako ne bi razmišljao o načinu na koji nas je aktuelna vlada Srbije opet zavadila sa komšijama? Zar ovo nije mazanje očiju baš na gradilištu Beograda na vodi koji je (prema Velikom Vođi) trebalo da bude gotov pre četiri meseca?

Voleo bih da sad sročim neku, da budem mudar i zajedljiv, no sam malo zarđao. Ali zato, imam među prijateljima (i saradnicima) pametnu ženu sa obale Zapadne Morave, pa ću sad sa osmehom na licu da citiram neponovljivu Radu Karanac:

„Odeljenjski starešina je odlučio da će predsednik odeljenjske zajednice podneti ostavku pred sam kraj školske godine. Šta koji đavo ima da konsultuje drugare iz odeljenja? Ko još njih šta pita? Sam postavlja, sam razrešava. Sam donosi odeljenjska pravila.

Neće predsednika odeljenja više niko opanjkavati i ogovarati na putu od kuće do škole. A svi ti koji su ga predstavljali u najgorem svetlu ima da odgovaraju po kratkom postupku, a predsednik odeljenja će da dobije nagradno putovanje.

Da Vas podsetimo:  Odlazak džokera

Da odmori glavu od bezobraznog naroda koji se uhvatio nekog sumnjivog – plagiranog doktorata, stanova po Bugarskoj, Savamale i ko zna čega još! A dok ne postavi novog predsednika odeljenjske zajednice, odeljenjski starešina će i tu obavezu da preuzme na svoja pleća. Kada je u mogućnosti!“

Izgleda mi da je i Rada Karanac rešila da praktikuje Svetski dan slobode medija… Hvala joj na tome.

Aleksandar Bećić

www.kolumnista.com

2 KOMENTARA

  1. NIJE MALI BIO POD PRITISKOAM JAVNE KRITIKE PA , GLE, NIJE MOGAO POŠTENO DA RADI.BIO JE POD NEVIĐENOM ZAŠTITOM SVOGA BOSA. uČENIKA IZBACE SA ČASA KADA PREPISUJE ŠKOLSKI ZADATAK, STUDENTU USKRATE izradu PIMENOG RADA AKO NEŠTO „MUVA“ A DOKTOR MALI IMA ZAŠTITU SA VRHA VLASTI. A, ODUŠEVIO ME VUČIĆ – KAKO SE SAMO SETIO ZAŠTO MALI NEĆE BITI GRADONAČELNIK, PA STVARNO TREBA SE SETITI…“NE MOŽE DA RADI JER GA NAPADAJU“

  2. Kod ovih SNS doktora nauka evidentno je samo jedno – dr je skraćenica od drpanje.
    Kažu da prosečan Srbin koristi 200 do 250 reči u svakodnevnom razgovoru. Da li ste nekada slušali drp. Sinišu Malog? Ja jesam. On ne koristi više od 70 do 100 reči u obraćanju naciji. (Kao i drp. Stefanović.) I taj fond reči nije ograničen temom razgovora već nedostatkom realnog obrazovanja koje bi obogatilo fond reči u svakodnevoj komunikaciji. Ako tome pridodamo sumnje i optužbe u kupovinu diploma, razne finansijske malverzacije, bahaćenje kroz uzurpiranje i urušavanje institucija sistema, pitam se da li je moguće da nam takvi ljudi sprovode politiku i nameću merila i ograničenja društvenog ponašanja.
    Nije bitna činjenica da li Vučić, po ko zna koji put, laže i preveslava javnost i pravdu, već činjenica da je sramno da su mu saradnici drp diplomci, amoralni i korumpirani ljudi koju nacija ne poštuje. A, ako Vučić kao najbliže saradnike ima ljude kojih se nacija gnuša i koje ismeva i pokušava dovesti pred lice pravde – onda moramo dobro da se zamislimo – kud plovi (tone) ovaj brod.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime