U prošloj akademskoj godini ukupno je bilo 248.508 upisanih studenata, oko 5.000 više nego pre pre deset godina, ali se broj brucoša smanjio u odnosu na akademsku 2013/14 za skoro isti broj – upisanih na prvu godinu studija sada ima 49.387. Pređenjem dve akademske godine uočavamo i da se broj državnih visokoškolskih ustanova smanjio (sa 121 na 103), a da se broj privatnih uvećao (sa 59 na 66), ukazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Na „budžetu“ je u akademskoj 2022/23 godini bilo 40 odsto akademaca, odnosno tačno 98.284 studenata, dok su se preostalih 60 odsto samofinansirali (150.224 njih).
Od broja upisanih u poslednjoj akademskoj godini, 59 odsto činile su žene, a preostali postotak bili su muškarci, nadvodi RZS. Žene imaju još veći udeo u broju ljudi koji su lane diplomirali – čine 61 odsto diplomaca.
Ubedljivo najveći broj upisao je državne fakultete, preko 70 odsto njih, upisaono je na državnim fakultetima
Prošle godine je diplomiralo oko 37.000 polaznika domaćih visokoškolskih ustanova, skoro 17.000 manje nego pre jedne decenije.
Pedesetak studenata je još uvek upisano po starom nastavnom programu, od pre uvođenja „Bolonje“.
Prema oblastima obrazovanja u inženjerstvu, proizvodnji i građevini bilo je 19,5 odsto i upisanih i diplomiranih studenata, poslovanje, administraciju i pravo upisalo je 15,7 odsto, zdravstvo i socijalnu zaštitu 12 odsto, društvene nauke, novinarstvo i informisanje 11,6 odsto i umetnost i humanističke nauke 10,7 odsto.
