Srbija se po indeksu poštovanja kolektivnih prava radnika, zajedno sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i Mađarskom, nalazi u pretposlednjoj kategoriji, gde se uglavnom svrstavaju afričke i azijske zemlje, kazao je koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju Jovan Protić.
On je u intervjuu za portal Ujedinjenih granskih sindiakta „Nezavisnost“ (Nezavisnost.org) pojasnio da se sve države svrstavaju u pet grupa.
U prve dve kategorije su države u kojima se radna prava uglavnom poštuju, a treća je ona u kojoj se nalaze države u kojima se često krše prava radnika.
Četvrta kategorija, gde je Srbija, jeste skup država u kojima postoji sistematsko kršenje prava radnika, kako kod privatnih poslodavaca, tako i u javnom sektoru.
U petoj kategoriji se nalaze države u kojima se prava radnika zapravo ne ostvaruju, iako su neka od njih formalno proklamovana.
„Stanje u oblasti radnih prava u Srbiji je generalno loše. Jedan od razloga za to je sporost u donošenju novih i nedoslednost u sprovođenju postojećih zakona, u čemu svoju ulogu i odgovornost imaju kako država, tako i sindikati“, rekao je Protić.
On dodaje da je Jedan do glavnih razloga slabe ocene Srbije problem predugog rešavanja radnih sporova, odnosno ostvarivanja prava na taj proces u razumnom roku.
„Tu bi, na primer, sindikati morali mnogo više da insistiraju u pritiscima na socijalne partnere, i da više usmeravaju radnike i organizacije na proces mirnog rešavanja radnih sporova, koji se nedovoljno koristi u Srbiji. Tu je MOR u Srbiji stalno angažovan, da se mora podići svest o mirnom rešavaju radnih sporova preko Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, čiji miritelji i rukovodstvo zaista dobro rade svoj posao“, rekao je on.
Migrantski i platformski radnici veliki izazov za Srbiju
Za Srbiju je jedan od velikih izazova u perspektivi integracija migrantskih radnika, navodi Protić.
Prema njegovim rečima, u Srbiji i u regionu se težilo da se oni stave pod poseban pravni režim, na primer ne po Zakonu o radu, nego po Zakonu o sezonskim poslovima.
„Sada se revidira Zakon o zapošljavanju stranaca, olakšavaju se pravila za ulazak na tržište rada, što će sigurno voditi ka brojčanom rastu zastupljenosti pripadnika te radne snage, koje bi trebalo nekako ‘pokriti’ i organizovati, čak i kao sindikalno članstvo, ali se ne vidi kako će se to raditi“, rekao je on.
Drugi veliki izazov, prema njegovim rečima, je platformska ekonomija.
„MOR je, kada je reč o digitalnoj tranziciji, počela da radi na novoj konvenciji, koja bi trebalo da stupi na snagu 2025. godine. Krenuli smo sa istraživanjem sudske prakse i postojeće radno-pravne regulative u državama članicama. Iz Srbije tu nije bilo Bog zna šta da se pošalje, pošto nema ni sudske prakse, niti regulative u toj oblasti, ali postoje istraživanja nevladinog sektora. Svakako, to će biti veliki izazov za radna prava i sinidikalno organizovanje. To je veoma širok dijapazon delatnosti, od dostavljača hrane preko raznih delatnosti putem aplikacija, do IT sektora“, rekao je Protić.
Linglong ispod radara MOR-a, jer se niko nije žalio
Protić je objasnio da se mehanizam MOR-a i njegovog Biroa za radnička pitanja oslanja na tri stvari – na redovna izveštavanja od država članica, na Komitet eksperata MOR koji može da uhvati neku zemlju u teškom prekršaju, ili na žalbe sindikata i poslodavaca.
„Drugim rečima, ako nama naši konstituenti ne ukažu na kršenje radnih prava kod pojedinih poslodavaca, bilo da su oni strani ili domaći, naš mehanizam nadzora nad radnim pravima ne može da bude aktiviran. Pri tome se nama u žalbama uvek skreće pažnja ne na određena negativna postupanja poslodavca, nego na nepostupanje države kada je reč o zaštiti prava radnika. Ako se to dobro potkrepi u žalbama, onda imamo mehanizam da reagujemo i u toku je nekoliko takvih slučajeva, aktivnih postupaka koji se vode između predstavnika radnika i predstavnika države Srbije pred Međunarodnom organizacijom rada“, rekao je Protić.
Međutim, prema njegovim rečima, najveći i medijski najzastupljeniji slučaj, o uslovima rada na gradilištu fabrike Linglong u Zrenjaninu, ostao je ispod radara, jer se MOR-u tom prilikom niko nije ni žalio, niti obratio.
„Sa druge strane, zbog slučaja kršenja prava indijskih radnika u Kraljevu od pre nekoliko godina, dobili smo najveću žalbu protiv nepostupanja države Srbije ikada. U tom slučaju su indijski sindikat i jedan od lokalnih sindikata podneli zajedničku žalbu MOR-u. Da podsetim, tada je inspekcija rada u Srbiji tvrdila da je za to nadležna inspekcija u SAD, na Floridi, jer je vlasnica agencije za angažovanje ovih radnika nju registrovala tamo, pa je onda ona sama sebi „ustupila“ te radnike posredstvom te agencije“, rekao je on.
On je naveo da je Međunarodna organizacija rada saopštila pre par dana da se očekuje povećanje broja nezaposlenih u svetu i u 2024, da se predviđa da će u ovoj godini broj nezaposlenih porasti za dva miliona, što će podići i stopu nezaposlenosti.
„Broj radnika koji žive u ekstremnom siromaštvu i zarađuju manje od 2,15 američkih dolara dnevno porastao je za oko milion tokom prošle godine, a broj radnika koji žive u umerenom siromaštvu i zarađuju manje od 3,65 dolara dnevno, iste godine porastao je za 8,4 miliona. I dalje postoji velika razlika između zemalja sa višim i nižim prihodima“, rekao je on.
